Koncert na Internetu

Nevidljivi život

"Live aid" akcija je zamišljena i ostvarena samo zato što je bila moguća - potpuno u ključu estetike i pakse novih kulturnih pojava, Internet je postao ne samo medij, nego i deo ostvarenja

"Teško" je reč koja se ovih dana lako upotrebljava. Kako god okrenete, ništa u ovoj zemlji i ne može biti lako, ali praviti svetske muzičke događaje za 50.000 ljudi iz skloništa, već je granica na kojoj entuzijazam i ludilo postaju jedno te isto, a težina i neizvodivost sasvim uslovne kategorije.

Akcija o kojoj će ovde biti reč, zamišljena je i ostvarena samo zato što je bila moguća - potpuno u ključu estetike i prakse novih kulturnih pokreta, Internet je postao ne samo medij, nego i deo ostvarenja. Postojanje ovog kanala ka svetu, dalo je ideju koja je realizovana 15 maja 1999. označavajući novi prodor u kulturu budućnosti.

Tako se još jednom potvrdilo da ono što grupa istomišljenika može da zamisli, ona može i da ostvari, ako je dovoljno rešena. Na našu sreću, grupa istomišljenika o kojoj je ovde reč jeste grupa muzičkih istomišljenika, koji su činili muzičku redakciju Radija B92, a nezvanična firma pod kojom rade - Free B92 - služi kao inicijativa da se u cyber-svetu produži postojanje jednog pogleda na stvari. Net-aid je samo jedna od njihovih pop-kulturnih akcija koje su u toku. (Sledeća je već najavljena za 15. Jun.)

SAD VIDIŠ DA MOŽE: Ideja pravljenja događaja tipa Live Aida na Internetu verovatno je prva sledeća velika stvar koja je trebalo da se dogodi u daljoj evoluciji ovog medija i prožimanju pop kulture sa svetskom komunikacionom mrežom. Jedino što nije bilo predviđeno jeste da će akcija koja je već deo istorije Interneta, makar kao preteča nekog "velikog" događaja ovog tipa, biti inicirana iz Beograda. Doduše, to i tako nije važno, pošto se zbivanja na njemu ne dešavaju "nigde određeno", ali bitni su razlozi i vremenska odrednica, a oni su učinili Beograd središtem ove kulturne prekretnice.

Razlozi da se poznati svetski muzičari i disk džokeji okupe 15. maja na sajtu Free B92 vrlo su jasni - moto cele manifestacije bio je "protest protiv nasilja kao načina za rešavanje političkih problema". Jasno je i zašto ovakva inicijativa iz ovog dela sveta ima odjeka, kao i to da se oko ovog minimalnog ljudskog programa svi možemo složiti, razlika je samo u tome koliko smo spremni da učinimo. Činjenica da je sajt domaćin skretao pažnju i na stanje u kome se trenutno nalaze nezavisni mediji u našoj zemlji (15. maja je bio deseti rođendan Radija B92, čija originalna urednička ekipa sad ne proizvodi program) ipak je bila sekundarne prirode. Primarna ideja akcije bila je ideja aktivnog zajedništva.

Globalni 24-časovni radio program, muzika za sve, zato je zamišljen i izveden kao vid međusobnog prepoznavanja i povezivanja svih onih iz celog sveta koji su u stanju da pretpostave osnovne ljudske vrednosti tekućem rasulu. Ideja projekta nije bila benefit, skupljanje novca za bilo kakve fondove, nego skupljanje muzike, odnosno dešavanje kreacije, kao jedinog realnog vida otpora destrukciji. Način borbe je bio stvaranje zajedništva u jednom veštačkom svetu koji "funkcioniše i kad stvarni svet više ne funkcioniše", pošto je "bol stvaran i ostaje sa nama", kako kaže zvanično najava Net-aid događaja.

SANJA LI SVET ELEKTRIČNE SRBE?: Muzičari koji su učestvovali bili su potaknuti samim konceptom - mogućnošću da svojom umetnošću doprinesu da se oni koji su trenutno ugroženi bar ne osećaju usamljeno. Demokratičnost interneta unela je u sferu pop kulture najminimalniju moguću razliku između pojedinca/potrošača i stvaraoca/proizvođača. Medij kome je glavna karakteristika trajanje, sa mogućnošću uključivanja i isključivanja iz istog po želji, dao je priliku svakom da učestvuje na istom poslu planetarnog zajedništva, u kome su posete sajtu jednako važne kao i sam sadržaj.

50.000 ljudi iz celog sveta koji su prisustvovali 24-časovnom happeningu verovatno bi bolje opisalo šta im je značila sama činjenica da je za njih svirala jedna tako afirmisana rok grupa kakva je Sonic Youth, ili da je makedonska grupa Anastasia napisala posebnu pesmu za ovu priliku, ili prisustvo zvezdane plejade disk džokeja iz celog sveta, od kojih su neki bili gosti Beograda u prethodnim godinama, a neki su tek čuli gde je to mesto (Milles Holloway, John Acquaviva, Charlie Hall, Blim).

Poslednje reči na događaju, patetične, koliko stvarne i istinite, izgovorio je Mike Watt-čovek-savest američke alternativne rok scene, koji je završio događaj svirajući uživo iz Kalifornije. Bilo je to jedno prostodušno "together" ("zajedno"), sažetak svega što se 15. maja desilo za 24 sata u cyber-svetu, u Beogradu i svuda drugde.