Propaganda i pravo

NATO u nelegitimnom medijskom ratu

Anglosaksonske zemlje, predvođene prvo Velikom Britanijom, pa Sjedinjenim Državama, decenijama su bile najveći zagovornici preciznog regulisanja pravila radio-komunikacije. Sada je ispalo da su prvi kad pravilo treba da se prekrši

U svom tekstu objavljenom u listu "Wall Street Journal" ("Vreme" ga je prenelo u prošlom broju), Gene Secunda, profesor medija na New York University, razmatrao je mogućnosti kako da propaganda NATO alijanse dopre do jugoslovenskog građanstva. On je potvrdio da se sa specijalno opremljenog aviona C 130 Lockheed Hercules praktično od početka rata emituje radio program "na srpskohrvatskom" (mada taj jezik više nigde zvanično ne postoji), ali je objasnio da program nije dobrog tehničkog kvaliteta. Zato je predložio da, ako svi domaći centri za emitovanje budu potpuno uništeni bombardovanjem, NATO formira "snažnu mrežu televizijskih i radio-predajnika na brodovima u Jadranskom moru, ali i u nekim susednim zemljama naklonjenim NATO-u". Program bi bio emitovan na istim frekvencijama na kojima se sada prikazuju domaći programi i to bi, valjda, bio način da se Srbima objasni kako je potrebno da ih bombarduju ne bi li se popravili.

Profesor Secunda smetnuo je, međutim, s uma važnu činjenicu - takav oblik medijskog rata nelegalan je po Ustavu i Konvenciji Međunarodnog saveza za telekomunikacije (ITU). Ovi dokumenti imaju snagu međunarodnih ugovora, a na snazi su oni koji su usvojeni u Kjotu 1994. godine. Među pridruženim delovima tih dokumenata je i Pravilnik o radio-komunikacijama. U članu S23 Pravilnika stoji: "Uspostavljanje i upotreba radio-difuznih stanica (zvučne radio-stanice i televizijske difuzne stanice) na brodovima, vazduhoplovima ili bilo kojem drugom plovećem, plutajućem ili letećem objektu van nacionalne teritorije je zabranjen." Druga važna odredba istog pravilnika u načelu govori da, osim u nekim specifičnim frekvencijskim opsezima, radio-difuzne stanice "ne smeju da koriste snagu koja prevazilazi snagu potrebnu za ekonomično i efektivno pokrivanje vlastite zemlje". Razume se da je neizbežno takozvano tehničko preklapanje kada je reč o radio-stanicama u pograničnim gradovima, ali postojanje stanice sa svrhom da pokrije teritoriju druge zemlje - nelegalno je. Izuzetak su samo programi na kratkim talasima.

Inače, ITU je jedna od specijalizovanih agencija Ujedinjenih nacija (poput organizacija kao što su UNICEF, UNESCO, FAO i sl.), najstarija je među njima, pri svetskoj organizaciji funkcioniše od 1947. godine, a "korene" vuče još od 1865. godine kada je osnovan Međunarodni telegrafski savez. Odredbe Ustava i Konvencije ITU obavezujuće su za sve zemlje potpisnice (među kojima su Jugoslavija i države koje je bombarduju), a zanimljivo je da su upravo anglosaksonske zemlje, predvođene prvo Velikom Britanijom, pa Sjedinjenim Državama, decenijama bile najveći zagovornici preciznog regulisanja pravila radio-komunikacije. Sada je ispalo da su prvi kad pravilo treba da se prekrši.

Do sada je zabeleženo nekoliko slučajeva kršenja ovih propisa, a među poznatijima su slučajevi "Radio Karoline" i "Radio broda". Tokom sedamdesetih, u Irskom moru, ali van obalnog mora Irske i Ujedinjenog kraljevstva, brod privatne kompanije "Radio Karolina" emitovao je muziku i reklame (po tarifi mnogo nižoj i atraktivnijoj od praktično monopolističke tarife BBC-a). Vlada Njenog Veličanstva uložila je grdne napore upotrebivši niz pravnih i tehničkih mera da se s tim prekine. Na kraju joj je uspelo. Posebna priča je "Radio-brod" formiran otprilike s početkom rata u Bosni. Bio je usidren van jugoslovenskih teritorijalnih voda, a redakcija je bila sastavljena od novinara iz tada na krv i nož zavađenih Jugoslavije, Bosne i Hrvatske. Vlada SR Jugoslavije je preko ITU intervenisala kod nadležnih uprava zemalja vlasnica tog broda i emitovanje je bilo prekinuto. (Ruku na srce, program u koji je uloženo više novca nego što je uobičajena godišnja pomoć nezavisnim medijima Istočne Evrope, mogao je da se čuje samo u Dalmaciji i na crnogorskoj obali. Slušale su ga još školjke i ribe - signal nije mogao da pređe preko planina Dinarskog pojasa.)