Posleratne priče

Kakvi će biti sledeći izbori

Pominjanje "Zapada" ni ranije nije zarilo lica dobrog dela ovdašnjeg biračkog tela i nema sumnje da se posle bombardovanja povećao broj birača kojima u najmanju ruku nije uputno pominjati "zapadnu demokratiju"

Svejedno da li zbog toga što je neko nekome došapnuo "informaciju" o tome kako će se sve ovo sa bombardovanjem završiti nekakvim izborima ili je reč o "trčanju pred rudu", tek, među pričama o posleratnom političkom životu pojavila se i ona o - prevremenim izborima.

Načelno, ta se tema mogla naći u saopštenjima stranaka i izjavama ovdašnjih političkih ličnosti datih raznim novinskim kućama još od vremena početka vazdušnih napada. Veoma konkretan oblik priča je dobila u prekjučerašnjem intervjuu koji je lider SPO-a Vuk Drašković dao "Parizjenu". Kako je prenela ovdašnja dnevna štampa (ne sva, razume se), bivši savezni vicepremijer je rekao da će "posle okončanja vazdušnih napada doći vreme da se organizuju prevremeni izbori, uz napomenu da će biti kandidat za predsednika SRJ".

Sve i da Vuk Drašković ima "pravu informaciju", sve i da stranka koju predvodi i pokrene takvu inicijativu u Skupštini pošto se postigne mirovni sporazum, sve da tako nešto pokrene vladajuća koalicija u vladi ili predsednik Republike sam, valja razmotriti nekoliko pitanja koje će takav(?) sled stvari sigurno otvoriti, a konačno i pitanje - treba li žuriti sa izborima i kome bi se tako šta najviše isplatilo?

Bombardovanje koje traje već dva meseca umnogome je promenilo ovdašnji politički život. Jedina konstanta je to što, bilo zbog prirode svog položaja - bilo zbog funkcionisanja medija u (pred)ratnim uslovima, istaknuti predstavnici vladajuće koalicije u Srbiji dominiraju na javnoj sceni. Razume se, radikalski deo koalicije se ne može pohvaliti sličnim tretmanom u medijima, a relativno slabo pojavljivanje "uživo" možda se može pripisati njihovoj nameri(?) da se u ovim vremenima manje eksponiraju. Uz izuzetak SPO-a, o aktivnosti ostalih partija koje su se relativno redovno pojavljivale u političkim izveštajima pre rata ponešto se ovih dana može naći samo u pažljivo odabranim izvodima iz njihovih saopštenja.

Da li će u slučaju raspisivanja vanrednih izbora, baš kao i u ranijim prilikama, vladajuća koalicija imati relativno najbolju polaznu poziciju, direktno zavisi od toga kakav će biti rasplet onoga što nam se događa. Manemo li se scenarija "borbe na bajonet" sa kopnenim trupama NATO-a, jer u tom slučaju niko živ ne može predvideti šta će se dogoditi, na tradicionalno dobru startnu poziciju vlasti uoči izbora najviše može uticati ona sama, brzinom postizanja sporazuma, karakterom i stepenom kompromisa na koji zvanični Beograd bude pristao prilikom potpisivanja onoga što mu bude ponuđeno. To je u ovom trenutku najveća nepoznanica, ali bez te činjenice svako predviđanje ostaje u domenu pukog nagađanja.

Nema sumnje da će, kad do toga dode, karakter potpisanog mirovnog sporazuma biti i osnovna polazna tačka pravljenja strategije ostalih koji će se upustiti u pretpostavljenu izbornu trku. Realno je očekivati da će od toga zavisiti, na primer, hoće li SRS zaoštriti odnos prema sadašnjim koalicionim partnerima ili će raditi na tome da još više učvrste saradnju. S druge strane, ukoliko potpisivanje sporazuma sadašnjoj vlasti donese i ono što je pomenuo novi predstavnik UN-a za SRJ Karl Bilt, pre svega gotov novac i kredite za obnovu porušenog i koliko-toliko normalizovanje života, možda će sama SPS/JUL koalicija zahvaliti Šešelju na uslugama uz sve što iz toga može posledičiti. Ne treba smetnuti s uma ni činjenicu da se u raspravama o postratovskoj SRJ, posle onih dnevno pragmatičnih, uporno ponavlja i stari zahtev vezan za proces demokratizacije društva što dodatno može uticati na eventualnu promenu ne samo sadašnjeg odnosa snaga među onima koji učestvuju u vlasti, već i izbornih strategija svih relevantnih političkih stranaka.

Međutim, upravo taj detalj može i te kako imati uticaja na biračko telo.

Pominjanje "Zapada" ni ranije nije zarilo lica dobrog dela ovdašnjeg biračkog tela i nema sumnje da se posle bombardovanja povećao broj birača kojima u najmanju ruku nije uputno pominjati "zapadnu demokratiju". Nesumnjivo je da će stranke građanske orijentacije imati pune ruke posla da biračima koje žele da ubede kako za njih valja glasati objasne kako treba razlučiti političke principe, ustrojstvo institucija i uopšte trajne vrednosti "države prava" od dnevnopolitičkih postupaka ili trajnijih interesa onih država koje učestvuju u bombardovanju SRJ. To jeste svojevrstan izazov za te stranke, ali i njihovo najranjivije mesto u predizbornoj kampanji, koja se ni u ranijim prilikama nije odlikovala insistiranjem na finim nijansama i načelnim debatama u rukavicama. Rečju, nije teško pretpostaviti da bi se još više i proširila i zaoštrila ona vrsta partijske "propagande" koja je išla ka dezavuisanju protivnika, a ne ka afirmisanju sopstvenih partijskih programa i stavova.

Od pitanja koja svakako treba izdvojiti za ovu priliku jeste i ono koje se odnosi na - predizborna obećanja. U vreme kada su emocija pregrejane zbog onoga što se dešava - od patriotizma, osećanja nepravde, pa do straha od sutrašnjice - to će biti najšire polje za predizborno delovanje. Ali, uz sve uvažavanje pomenutih i ostalih emocija smeštenih u tom rasponu, može se pretpostaviti da će uhu onih koji su pre ili posle bombardovanja ostali bez izvora prihoda ili su baš zbog toga na pragu da to postanu najviše prijati obećanja onoga koji ima - debeo ili tanak - ali ipak neki novčanik u džepu ili makar izgledan način da se dokopa kakve spoljne finansijske pomoći. Iz prostog razloga što je priča o tome da ćemo "jesti i korenje" na samoj ivici realnosti, na ozbiljnom testu suda vremena. Za razliku od prethodne pretpostavke o mogućem uticaju pojma "zapadni svet" na odlučivanje birača, ovde baš zapadni svet može biti veoma važan u potpuno drugom smislu. Ali, za realniju sliku dometa te vrste uticaja na birače valja nam sačekati rasplet diplomatskog procesa o Kosovu.

Posebno je pitanje kako bi izgledala predizborna kampanja? Mogu li se posle svega što se desilo postići iole široki okviri za fer nadmetanje? Da li iskustvo iz ranijih priprema izbora uliva optimizam?

Ima li uopšte mogućnosti za predizbornu kampanju na RTV-u dok se ne poprave releji i ne srede uslovi za emitovanje onih programa kojih od početka bombardovanja nema? Sa tehničkog stanovišta, u posleratnim uslovima biće veoma teško obići izborne jedinice, ponajviše zbog porušenih komunikacija (goriva će, čini se, biti jer je dopušten slobodan uvoz). I - uz golemo preskakanje broja pitanja na koje treba odgovoriti, zaključimo onim - odakle pare za izbore?

Ali, recimo da se i to na neki način može rešiti...

Ostaje pitanje poslednje, ali ne i najmanje važno. Ono zbog čega je i počelo sve ovo što se dešava - položaj Albanaca na Kosovu. U meri u kojoj će potpisivanje mirovnog sporazuma biti i prvi korak ka njihovom uključivanju u politički život Srbije i SRJ zavisiće, gotovo je izvesno, ne samo predizborna strategija značajnih političkih stranaka na ovdašnjoj političkoj sceni, već će odnos prema toj činjenici biti test i njihove demokratske orijentacije i političke svesti njihovih birača. U istoj meri u kojoj će to biti i test za (nove ili stare) političke lidere Albanaca na Kosovu i tamošnje stanovništvo.