Treći mesec rata

Ne lupaj jako tokom ratnog stanja

Tri udara na zatvor u Istoku, stotinu mrtvih. Tači poziva NATO da pojača vazdušne udare na Jugoslaviju. "Njujork tajms": General Pavković je iz Kruševca ispraćen aplauzima. "Njusvikovo" otkriće o specijalnom ratu. Kako je jednog Srbina u Teksasu saslušavao FBI

"Reći ću vam nešto što nas iznenađuje. Kad god g. Černomirdin poseti Beograd, a desilo se treći put zaredom dok je on bio u misiji koja reflektuje ne samo ruske interese već interese mnogih drugih zemalja, intenzitet bombardovanja dostigne vrhunac. Otuda pitanje: 'Ko pokušava da potkopa pregovore?" (Igor Ivanov, ruski ministar spoljnih poslova).

Zaista, te večeri 20. maja, kad je Černomirdin posle sedam sati razgovora s predsednikom SRJ Miloševićem otišao iz Beograda, avijacija NATO-a navalila je na Beograd i pogodila je oko 45 minuta posle ponoći zgrade u Kliničko-bolničkom centru "Dr Dragiša Mišović", na Dedinju. Direktni pogodak uništio je zgradu neurologije Kliničko-bolničkog centra "Dragiša Mišović". Poginula su tri pacijenta te bolnice. Britanski ministar odbrane izjavio je sutradan kako oni moraju da bombarduju Beograd gde se nalazi mozak srpske operacije na Kosovu. Dvoje poginulih u beogradskoj bolnici bili su u dubokoj nesvesti posle šloga.

Ljuljaška presečena gelerom

Irena Dinić porađala se za vreme bombardovanja. Posečena je po licu. Izneli su nju i ćerku Jelenu, kroz krš. Potpuno su razoreni objekti u kojima su bile smeštene polikliničke i bolničke prostorije za lečenje dece od plućnih bolesti, za ginekologiju i akušerstvo, neurologiju, urologiju i hemodijalizu, gerijatriju i otorinolaringologiju. Saopšteno je i da su u većini ostalih objekata i prostorija tog centra i drugih zdravstvenih objekata u njegovom susedstvu nastala znatna oštećenja. U parkiću pored bolnice, dok su radnici gradskog zelenila potkresivali obogaljene lipe, pogled našeg reportera zaustavlja se na sedištu ljuljaške presečene gelerom.

Od početka bombardovanja Jugoslavije to je deveta "greška" koju je Severnoatlantska alijansa priznala i u svojim objašnjenjima pripisala mahom skretanju projektila sa utvrđenih ciljeva. NATO u "greške" nije ubrojao i bombardovanje sela Koriše kod Prizrena, u kome je poginulo najmanje 87 osoba a više desetina je ranjeno, pošto i dalje tvrdi da je u Koriši bio legitiman vojni cilj. Srpski izvori navode da je u tih devet "priznatih grešaka" poginulo najmanje 226 osoba. Agencija Frans pres čekira te do sada učinjene "greške": 6. april - Aleksinac; 9. april - kuće oko telefonske centrale u Prištini; 12. april - voz na mostu u Grdeličkoj klisuri u kome je poginulo 55 ljudi; 14. april - dve izbegličke kolone u regionu Đakovice poginulo 75 osoba, a 25 teško ranjeno; 28. april - civilne kuće u Surdulici, 20 civila ubijeno; 1. maj - most u Lužanima, preko kojeg je išao autobus "Niš ekspresa", poginulo je između 40 i 60 civila; 7. maj - centralni deo Niša u kome su pijaca, klinika i univerzitet - poginulo najmanje 15, a povređeno 70 ljudi; 8. maj - kineska ambasada u Beogradu, poginule su tri osobe, a oko 20 je povređeno; iste noći ponovljeni napad na Generalštab usledio kad su na lice mesta izašli spasioci...

Predsednica jugoslovenske Komisije za UNICEF Margit Savović izjavila je 22. maja da je 38-oro dece poginulo u napadima NATO-a na izbegličku kolonu u selu Koriša i na Surdulicu. U masakru u selu Koriša poginulo je 10 novorođenčadi i 26-oro dece uzrasta do 15 godina, a od 20 poginulih u Surdulici njih 12 su bila deca od 5 do 12 godina, rekla je Savović na današnjoj konferenciji za novinare. "Izgleda da je potresnija sudbina onih koji su umakli NATO bombama od sudbine onih koji su ostali pod ruševinama, jer mrtvi ne plaču", rekla je Savović.

Krov se ruši na glavu

Avijacija NATO-a je 19. maja sa tri projektila započela seriju bombardovanja jednog neočekivanog cilja, zatvora "Dubrava" kod Istoka, na Kosovu. U prvom talasu poginula su dvojica zatvorenika, a jedan čuvar i dvojica zatvorenika su ranjeni. Avijacija je 21. maja ponovo sa više projektila gađala zatvor u Istoku. AFP je tada javio da je bilo najmanje devetoro poginulih. Onda je broj poginulih povećan na "najmanje deset". Prema rečima upravnika zatvora Aleksandra Rakočevića, tri stražara i jedna žena stražar su ozbiljno povređeni, a poginuo je i zamenik upravnika Nedžmedin Kaličanin. Oko 13 sati, neposredno nakon odlaska novinara, NATO je još jednom bombardovao taj zatvor u Istoku. Na zatvorski kompleks tada je palo najmanje pet-šest projektila, u trenutku kada se u zatvorskom dvorištu nalazilo nekoliko stotina zatvorenika i čuvara. Ceo zatvorski kompleks prekrio je gust dim. Na pronađenim delovima bombi vidi se natpis na engleskom jeziku "ne diži" (No lift), kao i gotovo kompletan uređaj za navođenje. "Kada je počeo napad morali smo da pustimo zatvorenike iz ćelija, jer nismo hteli da dozvolimo da budu pobijeni", rekao je upravnik kaznionice Aleksandar Rakočević i dodao da je "od prvog trenutka bilo očigledno da NATO gađa direktno zgrade". Potpuno je uništena upravna zgrada, toplana, motel i pet paviljona u kojima su bili smešteni zatvorenici. Jedan projektil srušio je oko pet metara visok zatvorski zid, a ceo kompleks prekriven je komadima cigle, betona i metala. Ostatke projektila novinari su pronalazili stotinak metara od ogromnih kratera. Geleri bombi odleteli su čak 300 metara daleko od najbliže zgrade u zatvorskom kompleksu. Nekoliko bombi eksplodiralo je i na livadama oko kaznionice. Oko zidina zatvora ima nekoliko kratera, izveštava novinar Bete Rade Maroević. U napadu je uništeno i nekoliko privatnih automobila, kao i jedna ambulantna kola. Kasnije je saopšteno da je izvestan broj zatvorenika tokom bombardovanja pobegao.

U zatvoru u Istoku, na izdržavanju kazne, nalazilo se oko 1000 osuđenika. Potonji izveštaji govore da je u tom zatvoru broj žrtava veći nego što se pretpostavljalo - pominje se čak 100 poginulih i oko 200 ranjenih. Radnici nisu mogli da pruže pravovremenu pomoć povređenima jer je pogođen i objekat u kojem su se nalazili kompleti za ukazivanje prve pomoći, a prema informacijama koje su dobili zaposleni, gađana je i bolnica u Istoku. Upravnik kaznionice tvrdi da u blizini zatvora nema vojnih objekata. Kazneno-popravni dom Istok nalazi se na planinskom proplanku, a oko njega nema drveća ili drugih zaklona, gde bi se eventualno mogli sakriti vojnici ili tehnika.

Izveštač Bete citira zatvorenika koga predstavlja pod imenom Boban, nije želeo da kaže prezime, koji je rekao da se u trenutku napada nalazio u svojoj ćeliji, da je čuo strahovite eksplozije, da mu se "učinilo da će mu se krov srušiti na glavu". "Nedugo nakon toga čuvari su otvorili vrata i izašli smo napolje", rekao je dodajući da su "zatvorenici nastradali kada je jedan projektil direktno pogodio dvorište". Među zatvorenicima je bio i izvestan broj osoba osuđenih za terorizam.

Portparol NATO-a u Briselu Džejmi Šej kao i vojni predstavnik NATO-a general Valter Jerc potvrdili su 22. maja da su avioni NATO-a bombardovali zatvor u Istoku, ali su ostali pri tvrdnji da je "NATO tamo gađao vojni kompleks".

Šta je bila stvarna svrha ove operacije ostaje da se nagađa, a vaš hroničar pretpostavlja da je neko u Briselu došao na ideju da možda bombardovanjem zatvora oslobodi zatvorenika kako bi se vratili u UČK.

Još jedan događaj pokazuje neku neuhvatljivu taktiku. Portparol Šej je potvrdio i da su avioni NATO-a bombardovali područje Košare uz albansku granicu, koje se, prema albanskim izveštajima, nalazilo pod kontrolom UČK-a. Šej je rekao da su vojni komandanti NATO-a identifikovali cilj kao "Košani", a ne "Košare", i dodao da će proveriti da li je bilo greške u nazivu mesta, da je NATO gađao taj cilj pod pretpostavkom da se taj prelaz još uvek nalazi pod kontrolom Vojske Jugoslavije, te da će NATO skinuti Košare sa liste ciljeva ukoliko dođe do saznanja da to mesto drži UČK. U tim napadima poginuo je, prema nekim izveštajima, veći broj pripadnika UČK-a, a prema drugim jedan dok je više njih teško ranjeno. Posmatrači Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Bajram Curiju rekli su da su videli kako dva helikoptera ka Tirani otpremaju 15 ranjenih gerilaca - devetoricu na nosilima - i jedno telo. Oni su rekli da su iz pogranične oblasti oko Košara dopirali zvuci borbe. Borac iz Rume, ranjen u rejonu karaule Košare: "Ni metar nismo odstupili od početka rata. Strada se, ali ni oni ne mogu napred, ni mi. Još oni imaju podršku i iz vazduha. Postoji tampon zona uzduž granice i svi drže svoje, nema pomaka, mi smo na našem, sve ostalo je laž i propaganda. Zona je još davno pre rata proširena na 3-5 km, tu smo od početka i tu se ne zalazi, ali se svakodnevno žestoko brani. A oni provociraju konstantno."

Uprkos tom napadu, lider UČK-a i predsednik njene paralelne kosovske "vlade" Hašim Tači u izjavi televiziji AP u Tirani pozvao je 23. maja NATO da nastavi i pojača vazdušne napade na SRJ, što albanske vođe ponavljaju posle svakog sličnog događaja. Paralelno sa ovim događajima u zapadnim medijima učestalo se ponavljaju trdnje da UČK "jača sve moćnija" i da je posle poraza od 24. marta ona narasla na 15.000 ljudi.

Jugoslovenske vlasti ponavljale su da su pripadnici Vojske Jugoslavije i policije razbili sve jedinice separatističkog UČK-a. RTS, 22. maja, u reportaži iz Lapskog kraja gde je, kako se tvrdi, bilo "najjače uporište" UČK-a, tvrdi uz snimke s lica mesta da u okolini Podujeva nema nikakvih borbi, da UČK u tom kraju više ne postoji, da sela nisu razorena i da se "poslednji teroristi predaju ili bivaju likvidirani". U izveštaju državne televizije tvrdi se da se u Podujevu "normalno živi, na ulicama je dosta naroda, a snabdevanje životnim namirnicama, vodom i strujom je redovno". Ekipa RTS-a je obišla bazu UČK-a u školi u selu Obrandža, "u terorističkoj operativnoj zoni 'Lap' pripadnika 151. brigade" UČK-a. Prikazan je snimak rovova i bunkera oko utvrđenog brda iznad Podujeva, sa zaklonima za minobacače. "Za Obrandžu su teroristi u stranim medijima izjavljivali da nikada neće pasti - sada, međutim, ovde nema terorista", konstatovao je reporter RTS-a. Prikazan je i logor za pešadijsku obuku u selu Velika Reka na obroncima Kopaonika, gde takođe više nema pripadnika UČK-a kao i Gornja Lapašnica, Glavnik i Konjuševac... "I poslednji, najokoreliji zločinci koji su se skrivali u šumama bivaju likvidirani, poput terorističkog komandanta Medžmija Umnice zvanog Džoni, čija je jedinica razbijena 27. aprila", tvrdi RTS.

Sutradan, 23. maja, RTS pokazuje još jedno razbijeno uporište UČK-a na području Suve Reke u Drenici, rovovi, zemunice i bunkeri na obroncima Jezerske planine. Major ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Goran Veličković izjavio je RTS-u da su 8. maja završene antiterorističke akcije na široj teritoriji Suve Reke, da snage MUP-a čvrsto kontrolišu ovo područje na kome je "uništeno i neutralisano jedno od najvećih uporišta šiptarskih terorističkih bandi u Budakovu i Papazu".

Demanti jedne špekulacije

Komandant Prištinskog korpusaVJ general-major Vladimir Lazarević izjavio je ponovo da je od 9. aprila počela "kopnena agresija albanskih terorista i NATO-a iz severne Albanije na SR Jugoslaviju sa težišnim pravcem preko Juničkih planina": "Agresiju izvode kombinovane snage šiptarsko-terorističkih snaga, u kojima učestvuju i izbeglice sa Kosmeta, formacijski sastavi Albanije i specijalne snage NATO-a, uz neviđenu vazdušnu podršku NATO-a." On je dodao da je u dosadašnjim dejstvima agresor pretrpeo znatne gubitke na tom delu teritorije, što ga je nateralo da promeni plan.

Komandant Prištinskog korpusa VJ odlučno je negirao tvrdnje NATO-a da je jedinice VJ do sada napustilo 13.000 ljudi i da je NATO na Kosovu uništio 300 tenkova VJ. "Ako je to istina, zašto NATO ne ubrza ostvarivanje svojih ciljeva. To je moj najkraći komentar", rekao je general Lazarević.

Priča o dezerterima dobijala je velike dimenzije i portparoli NATO-a i zapadni mediji su je tumačili kao znak slabosti na jugoslovenskoj strani. Rojters 25. maja uz Lazarevićev demanti špekulacija o tobožnjoj pojavi masovnog dezertiranja, pozivajući se na podgoričke "Vijesti", govori o "nekoliko hiljada" demonstranata koji "u gradovima južne Srbije" (Aleksandrovac, Raška, Prokuplje i Kruševac) zahtevaju povlačenje vojske sa Kosova, te da oko hiljadu dezertera iz Kruševca i Aleksandrovca odbija povratak u jedinice. Prema istom izvoru, komandant Treće armije general Nebojša Pavković u Kruševcu nije uspeo da nagovori dezertere na povratak, što mu je prethodno uspelo u Raškoj.

"Njujork tajms" u svom izveštaju, međutim, navodi da je ključni zahtev žena u Kruševcu bio da dobiju više podataka o svojim muževima i sinovima. Pavković, komandant Treće armije i operacija na Kosovu, razgovarao je u opštini sa stotinama žena, a istovremeno su u grad počeli da stižu kamioni sa povratnicima u uniformi, "po svemu sudeći sa dozvolom da odu sa Kosova". Jedna od žena koja je učestvovala na sastanku rekla je "Njujork tajmsu" da su se pritužbe uglavnom odnosile na neizvesnost i ekonomske teškoće, produbljene dugim odsustvom muškaraca.

"Njujork tajms" piše da je Pavković, posle "povremeno usijane rasprave", ispraćen aplauzom. Pozivajući se na izjave svedoka, list piše da je jedna od žena generalu na kraju poklonila džemper. Pavković je klasu vojnika koji su u Vojsku Jugoslavije stupili marta prošle godine opisao kao heroje i obećao da će rezervisti, od kojih su neki već više od 40 dana na Kosovu, uskoro biti zamenjeni, navodi "Njujork tajms". Jedan oficir u Beogradu rekao je tom američkom dnevniku da su uniformisani muškarci dobili dozvolu da se vrate kućama.

Prema sagovornicima "Vremena", deo jedne jedinice Kruševljana je, u dogovoru sa onima koji su na Kosovu ostali da "drže položaj", rešio da se sam pobrine o ranije obećanom odsustvu. Pod oružjem su dospeli do Brzeća na Kopaoniku, gde ih je dočekao general Pavković koji se, navodno, složio da idu kući pošto predaju naoružanje. U prošlu nedelju od njih je zahtevano da se na Kosovo vrate. Trenutno, povratnici u Kruševcu lome se oko izbora hoće li biti evidentirani kao da su bili "na odsustvu" ili kao "dezerteri". Nekoliko dana ranije, 21. maja, iz Prištine - prethodnog dana pošteđene bombardovanja zbog gostovanja ekipe UN-a pod vođstvom De Mela - stiže vest da među ranjenicima u prištinskoj bolnici ("Pola ih sa Kosova, uglavnom Metohija, onda iz Vojvodine, Užica i okoline, Cigana i Egipćana") - leže i dvojica iz kruševačke jedinice. Jedan od njih kaže: "Imali smo nekih gubitaka, desetak naših u okolini Peći i ka granici, a mi smo bili čitava jedinica u potezu oko Istoka. Mi smo bili u rezervi, nas nekih 600-700... A znaš kako je nama na terenu, ne znamo šta se dešava kod kuće, a obećali nam da ćemo ići na slobodno već par nedelja. Nismo imali šta da radimo, sedimo bez akcija u rezervi. Ove razbismo u tom delu odavno i naš teren čist, i šta bismo drugo nego da odemo da vidimo svoje kući. Dogovor pao, dobili zeleno svetlo, pokupimo se lepo i kući. Ali, sinko, ovo je rat i dođe i do nesporazuma i različitih mišljenja i ko zna čega. Da vidim ko će mene sa ovim rupama dezerterom prozvati. Dođoše tamo i ispade bruka, ljudi shvatili kao da smo pobegli. Ne možeš svoje ubediti. Ja sam ostao po dogovoru sa još stotinjak nas da čuvamo položaj do smene i kad se ovi vrate da ja odem i ostali malo kući. I zakači me prokletinja na jednoj čuki iznad Istoka. I to ne geler, nego parče kamena koji se od bombe rasprštio po meni. I odmah posle operacije ja zovem kući u Kruševac. Kad tamo i oduševljenje i milion pitanja, a ja sluđen. Ma šta vam je ljudi, kakvi dezerteri. Nije bilo više potrebe da nas tu bude toliko, mi smo rezerva, a kući nismo bili dva meseca, šta vam je. Ma znaš, tata, ovde se priča ovo te ono, meni se u glavi zavrte."

NATO i crnogorski mediji

Portparol Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić je 20. maja tvrdio: "U Kruševcu i Aleksandrovcu je reč o interesovanju roditelja za redosled vraćanja dela jedinica vojske i policije, a ne o nekim protestima, za koje NATO tvrdi da su demonstracije protiv rata." On je ocenio da je "normalno da se roditelji interesuju za svoju decu, posebno u krajevima gde je najviše ljudi uključeno u odbranu zemlje", i da su roditelji u Kruševcu i Aleksandrovcu postavljali "legitimna pitanja o povratku dela jedinica" i dodao da se nada da predstavnici Vojske Jugoslavije "vode računa o tome". Dačić je optužio NATO da takva interesovanja predstavlja kao demonstracije protiv vojske i ocenio da "NATO uporno traži pukotine u odbrani SRJ".

Predsednik Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj je 20. maja rekao da su demonstracije u Kruševcu i Aleksandrovcu izazvali "antisrpski i izdajnički elementi, koordinirani sa snagama NATO-a", a da su "zapadni mediji preuveličali incidente u Kruševcu i Aleksandrovcu" ali da to nije problem od nekog značaja i ne može biti osnov za radovanje čelnika NATO-a. On je optužio "aktiviste" Srpskog pokreta obnove (SPO) u Kruševcu i Aleksandrovcu da su u tim gradovima organizovali proteste roditelja vojnika i zatražio da istražni organi utvrde da li je "u to umešana i centrala SPO".

Odbor Srpskog pokreta obnove (SPO) u Kruševcu odbacio je potom optužbe Vojislava Šešelja: "Kruševljani nisu pre neki dan protestovali zbog toga što njihovi sinovi brane Srbiju već protiv lokalnih političara i profitera koji umesto da neinformisanim građanima daju odgovore na ljudska pitanja, angažuju policiju da se obračunava sa njima", navodi se u saopštenju Okružnog odbora SPO-a u Kruševcu uz pominjanje jednog tamošnjeg radikala.

Komanda garnizona Vojske Jugoslavije u Kruševcu verbalno je osudila organizatore demonstracija za "podrivanje odbrane zemlje, izdaju i direktnu saradnju sa neprijateljem". Ministar u jugoslovenskoj vladi Goran Matić izjavio je 20. maja da se povlačenje dela jedinica vojske i policije sa Kosova ne može zvati dezerterstvom, da je to "propaganda" i optužio je NATO da preko crnogorskih medija plasira priče o dezerterstvu u Vojsci Jugoslavije.

U Srbiji, "dezerterska tema" je zatalasala političare. Lider radikala Vojislav Šešelj je 20. maja rekao da su se "stekli uslovi" za hapšenje predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka i gradonačelnika Čačka Velimira Ilića, optužujući ih da su "pozivali narod na oružani ustanak". "Politika" od 26. maja, prenoseći saopštenje Opštinskog odbora SPS-a u Čačku, piše: "Predsednik SO Čačak Velimir Ilić usred rata nalazi se na godišnjem odmoru! To je zvanična informacija SO Čačak. U stvari, Ilić se krije od vojnih vlasti koje su izdale poternicu za njim zbog optužbe o "podrivanju odbrambene moći zemlje i izdajničke aktivnosti koju je ispoljio od početka rata". Dalje se kaže: "Vrhunac ovakvog njegovog delovanja su izjave i učešće u programu radija Slobodna Evropa koja je pod direktnim patronatom CIA-e, gde Ilić doslovno civilne objekte označava kao mete, tvrdeći da su to vojni ciljevi." Iilić je, inače, u toj izjavi za RFE napadao izvesnog pukovnika da je negde stavio neko vojno oruđe.

Stvari su ispale još komplikovanije u Čačku gde je 18. maja formiran Građanski parlament kao organizacija koja okuplja 20 uglednih Čačana formirana sa ciljem da se bori za mir. Policija je 23. maja zabranila okupljanje Građanskog parlamenta Čačka uz obrazloženje da skup nije zvanično prijavljen. Građani su nakon zabrane otišli u čačanski restoran "Proleće", ali morali su da ga napuste nakon što im je rečeno da je u ratnim uslovima svako okupljanje i u zatvorenom i na otvorenom prostoru zabranjeno. Nakon toga otišli su u čačansku crkvu zapalili sveće. Opštinski sud za prekršaje u Čačku 25. maja izriče novčanu kaznu od ukupno 28.000 dinara, sa rokom uplate od 48 sati grupi građana zbog prisustva i istupanja na skupovima nisu odobrili nadležni organi, a time je prekršena Uredba o okupljanju građana za vreme rata. Novčana kazna sa alternativom služenja zatvorske kazne izrečena je: penzionisanom profesoru Milanu Božoviću (7500 dinara) doktoru Mirjani Hercog (5000), profesoru Nadi Despotović (5000), opštinskom pravobraniocu Verici Barać (5000), novinaru Vesni Bijelić (2500) nezaposlenom mašinskom tehničaru Draganu Šipetiću (2500).

Pustošenje Novog Sada i okoline

Agencijske vesti o bombardovanju "Novog Sada i okoline" i dalje su svakodnevne, ali one nedovoljno otkrivaju muke stanovnika te takozvane okoline. Na primer, Petrovaradin, grad stariji od Novog Sada, koji se u svakom pogledu utopio u Srpsku Atinu, a veći, na primer, od Šapca ili Gornjeg Milanovca, posle rušenja sva tri mosta koji ga spajaju sa centrom opštine, sada ima ogromne probleme. Na sada jedinu skelu (pošto se druga remontuje) čeka se više sati, a od 1. juna će, čini se, biti još više problema, jer je VJ najavila da gradska uprava od tog datuma treba da povede brigu o gorivu za vožnju skele. Petrovaradin već mesec i po dana ima ogromne probleme u snabdevanju vodom, mada su glavna gradska izvorišta na njegovoj strani Dunava, ali tamo nije i prerada vode. Građani imaju muka i oko registracije, pa čak i opravke automobila, jer u Petrovaradinu nema za to ovlašćene policijske stanice, a nema, to se tek sada vidi, i nijednog autoelektričara. U ovom, za srpske prilike, velikom gradu nema nijednog bioskopa, nema srednje škole, Vojna bolnica i Institut u Sremskoj Kamenici ne primaju one pacijente koji imaju problema sa stomakom, na primer.

I ostali gradići ili sela oko Novog Sada odjednom su otkrili koliko su zavisni od starog gradskog jezgra, a sve razređeniji gradski prevoz (raspoloživo gorivo je smanjeno pet puta) svaki posao u centru grada čini mučnim i sporim. Istovremeno, vazdušni udari na prigradska naselja su sve češći. Jedina prednost ovih naselja je u tome što praktično svaka kuća ima dvorište i u njemu obično dosta "čvrstog goriva", pa je bar spremanje hrane "u okolini" Novog Sada olakšano. Noću, svuda krčkaju kotlići.

Izašla baba da prospe pepeo...

U Valjevu je i prethodnih dana bilo, takoreći, mirnodopskih aktivnosti. Opštinski šef protokola sazvao je glavne urednike lokalnih medija na sastanak u povodu formiranja pres centra Drinske divizije (poziv je bio selektivan i nije podrazumevao dopisnike, izuzimajući one koji rade u RTS-u i Politici). Sastanak je bio namenski - prisutnima je održan kratak kurs iz izveštavanja u ratnim uslovima.

Naš dopisnik ne javlja ništa o tom kursu, a moguće je da je on u duhu jedne nezaobilazne anegdote iz Obrenovca. U Obrenovcu, posle teške noći sa više uzbuna, dok je čeljad još spavala, izašla baba da prospe pepeo u kontejner. Nešto se bilo uhvatilo za dno i baba, po navici, da bi otresla pepeo, lupila dva puta jako đubrovnikom po kontejneru. Još je biju.

Može i naravoučenije - ne lupaj jako tokom ratnog stanja.

U Valjevu se dogodila i konferencija za štampu. Urednicima je na licu mesta rečeno da nema izveštavanja sa tog događaja, ali RTS je zabeležio izjavu komandanta Drinske divizije, generala Obradova, da su u zoni dejstva te jedinice oborena 22 neprijateljska projektila kao i avion F-16. Prenete su i reči, prisutnog načelnika Službe informisanja VJ, pukovnika Milivoja Novkovića, koji je pohvalio rad medija u Srbiji, dok je za državne medije u Crnoj Gori rekao da su praktično stupili u službu NATO-a.

Inače, Komanda Druge armije i Ratne mornarice Vojske Jugoslavije (VJ) optužila je vlasti u Crnoj Gori za "neosnovane i zlonamerne napade" na VJ i najodgovornije starešine u komandama i jedinicama na teritoriji Crne Gore. U saopštenju Komande Druge armije i Ratne mornarice se ističe da je "u delu sredstava javnog informisanja intenzivirana propagandna kampanja protiv VJ" i ocenjuje da je ona "po metodu i oblicima slična propagandnim aktivnostima agresora na SR Jugoslaviju i objektivno je u funkciji ostvarivanja njihovih ciljeva". Bilo je vesti o demonstracijama protiv rezervista na Cetinju i o još dva sporadična incidenta prilično bogato korišćena u tamošnjoj napetoj atmosferi.

Naš dopisnik iz Valjeva na specifičan način opisuje kako i u ratnim uslovima politika pulsira, formalno i neformalno, direktno i zaobilazno. Dogodilo se, piše on, da je u Valjevu, takoreći u mirnodopskim uslovima, bio i bivši gradonačelnik ovog grada, sada lider Nove demokratije Dušan Mihajlović. Iznevši, na konferenciji za štampu, da se rat ne može koristiti u partijske svrhe, bilo za obračun sa svojim protivnicima, bilo za rešavanje pitanja vlasti, Mihajlović je rekao da je ND pozvao sve da ne čine ništa čime bi slabili slogu i odbrambenu moć zemlje, i naveo da je najveći broj rukovodstva ND-a u vojnim jedinicama. Istovremeno oni, kao partija, stalno upozoravaju one koji odlučuju da se silom ne može rešiti nijedan problem, da jedina pobeda koja se može ostvariti u ovom konfliktu jeste mir, koji je častan izlaz za sve učesnike.

Onda su novinari pitali Mihajlovića, "k'o svog", a on im je odgovarao, novinarima se učinio, "k'o tuđim". Pitali ga, kao političara u opoziciji, kao političara koji je bio i na vlasti, gde su na sastancima kod predsednika Miloševića - u vremenu u kom je ostvareno apsolutno jedinstvo partija i naroda - "politički primerci" tog jedinstva. On rek'o da nije tajna da bi ND radio sve drugačije od vladajuće koalicije, te da su svojevremeno javno rekli da ne prihvataju savez sa političkom strankom i liderom koji je simbol pogrešne nacionalne i državne politike, liderom koji je simbol demagogije koja nas ne može dovesti ni do čega dobrog. Pošto Mihajlović nije imenovao stranku i gospodina lidera, moglo se pomisliti svašta, međutim, naknadno je razjašnjeno da je gospodin Mihajlović mislio na gospodina Šešelja.

Ali, odgovori lider ND-a, da to što bi oni sve radili drugačije, nema veze sa činjenicom da je naša zemlja napadnuta, jer nijedna greška režima ili aktuelne vlasti ne može biti opravdanje za agresiju, kao ni razlog da oni ne učestvuju u odbrani zemlje. Istina, Mihajlović drži da bi efekti odbrane bili bolji da je ispoljeno jedinstvo naroda iskorišćeno da predstavnici svih političkih partija sednu za sto i dogovore kako najbolje organizovati odbranu. Oni bi u tome rado učestvovali, i sa ovom vlašću, jer je za ND i najgora vlada koju izabere narod bolja od najbolje vlade koju mogu doneti NATO tenkovi.

Novinari pitali Mihajlovića, k'o svog, i konkretno, da prokomentariše u "Vremenu" objavljenu izjavu sugrađanina iz Kolonije kome je srušena kuća, a koji je pozvao predsednika da shvati realnost i ne ide glavom kroz zid, jer nam ni od čega ništa neće vredeti ako Srbija bude razrušena. Mihajlović je odgovorio da, nažalost, Srbija sve više liči na kuću Kolonijaša, ali da je pitanje koliko sve ovo što nam se dešava zavisi samo od nas i našeg rukovodstva. Poznat kao razuman i pragmatičan političar, Mihajlović je dodao da je jasno da se radi o većim ulozima i da smo se mi poturili pod lavinu koja je mogla i da nas obiđe, jer je apsurdno da se 10 miliona Jugoslovena suprotstavi armadi 19 najrazvijenijih zemalja sveta, koja je bez ispaljenog metka srušila svog planetarnog protivnika u vidu Varšavskog pakta. Po njemu je jasno i da mi ne možemo pobediti NATO, kao što nas ni NATO ne može prinuditi na kapitulaciju, pa su mir i častan kompromis izlaz za obe strane. U suprotnom, ušlo bi se u varijantu evropskog Vijetnama, što je put bez povratka i za agresora i za nas.

FBI u poseti našem čoveku

Po danu i po mraku, na poljima i u gradovima, rat ide svim svojim tokovima. Nedeljnilk "Njusvik" objavljuje priču o tome da SAD nameravaju da počnu tajni rat protiv SR Jugoslavije, o čijim detaljima neće biti obavešteni čak ni čelnici Severnoatlantske alijanse. Pozivajući se na izvore u američkoj administraciji, ovaj nedeljnik piše da je predsednik SAD Bil Klinton potpisao odobrenje za pokretanje novih vidova neprijateljskog delovanja protiv SR Jugoslavije, de je američkoj obaveštajnoj službi CIA odobrio otpočinjanje organizovanog obučavanja pripadnika separatističkog UČK-a za obavljanje diverzantskih zadataka, kao što su napadi na linije komunikacija i snabdevanja Vojske Jugoslavije. Kako piše "Njusvik", CIA namerava da započne i "kompjuterski rat" kako bi izvršila upad na račune najviših jugoslovenskih zvaničnika u inostranim bankama.

Pismo je iz malog gradića u Teksasu stiglo u našu redakciju e-mailom. Pored toga što pokazuje kako su i na Divljem zapadu Beograđani, svedoči i o nečem daleko bližem pomenutoj temi:

"E pa drago moje društvance, samo da vam kažem da je rat stigao i u Ameriku. Juče negde oko 6 uveče čujem kuc, kuc (otišao je čovek pre rata pa ne zna da se sada u Beogradu kaže Klin-ton) na vratima. Ko svaki Amer ja pogledam kroz špijunku i pored samih vrata stoji neki čika u odelu. Ja mislim, eto opet neki pop oće da me učlani u njegovu religiju, ali eto ko svaki kulturan čovek otvorim. Čovek kaže jesil' ti M....(ime). Ja rekoh Yes, a on mi poturi bedž FBI. Tu mi otprilike skoči pritisak i sve ostalo. Onda će on da ima par pitanja za mene. Ja njemu prvi a jel sam ja to pod istragom. Kaže zakon ako otvoreno pitaš mora da kaže istinu. Jok, kaže on, to smo mi ovde u FBI zainteresovani za moguće terorističke napade, pa eto pošto si ti iz Srbije, mi to onako bi da imamo informativni razgovor s tobom. Ja pitam a odakle mu moje ime, on reče dobio preko univerziteta. Onda krenuše pitanjca, a kako su moji, jel se pate (idijot!), a jel' znam čika Arkana, a jel' ima blizu moje kuće vojnih objekata, da možda Sloba noćom ne spava kod mojih i niz ostalih nebuloza. Bilo je potpuno blesavo kad je počeo monolog kako eto u lokalnom FBI ima dosta i republikanaca i demokrata i kako postoje struje oko toga o čemu je ovaj rat. Onda on poče priču kako je bio u Vijetnamskom ratu i kako mu je čudan Bilika, jer je on prvi bio protivu rata, a eto sad šalje naše momke u tamo neku džunglu zvanu Balkan (?!). Posle svega ja mu ljubazno rekoh da ako čujem da neko planira teroristički napad u Noksvilu, da ne brine jer ću ja obavezno obavestiti nadležne organe. Tu mi on dade vizit karticu i ja uočih da mu je prezime poljskog porekla pa ga zezam da je i on slovenskog porekla. Tu on skoči da kaže da su se njegovi doselili oko 1890. He, he! Ko da to ima veze. Eto tako. Sad sedam za kompjuter i pišem pismo administraciji i gomili profesora ovde, da ih obavestim čime se eto neko na univerzitetu bavi, plus šta radi dokoni FBI u Noksvilu. Ko želi kopiju nek se javne! Iskreno, čovek nije bio neprijatan i nije bilo nikakvih pretnji, ali svejedno, ovo me podsetilo da ja u svojih 25 godina u YU nikad nisam bio ispitivan od specijalne policije, čak ni obične policije, ali eto zbog svoje nacionalnosti sam doživeo da me čika Molder ispituje o terorizmu. To me podseti na dane kad su japanske Amerikance za vreme Drugog svetskog rata trpali u logore, KKK i ostalo. Drago društvo, ako ovo potraje ko zna kako će biti ovde. Samo eto da znate, da ono čega sam se bojao - da će naša nacija biti obeležena za vjek i vjekov se ostvaruje. Vama svima u YU želim sreću i zdravlje i da čuvate glavu uz sve nedaće, a ovima s ove strane bare da se ne daju provocirati i da se ne plaše ako im čika Molder pokuca na vrata."

Razaranje elektrana

Specijalni rat protiv stanovništva ovde je nastavljen na kraju drugog meseca rata u mraku, a opet, na specifičan način, potpuno transparentno. Beograđani su noć između nedelje i ponedeljka (22-23. maj) proveli bez struje i vode, pošto je NATO bombardovao praktično tri dana uzastopno - razornim projektilima gađao elektroenergetska postrojenja u Novom Sadu, Nišu i Drmnu kod Kostolca. Dopisnik Bete iz Požarevca javio je da se oko 2.30 iznad područja kostolačke termoelektrane "Drvno" video jak bljesak, nakon čega je nestala struja u Požarevcu, Kostolcu i okolnim mestima. U Nišu su neposredno nakon nestanka struje prekinute telefonske veze. Elekroprivreda Srbije (EPS) saopštila je u ponedeljak da je uspostavljanje funkcionisanja elektroenergetskog sistema veoma otežano, jer je "avijacija NATO-a uništila pet najznačajnijih prenosnih kapaciteta". Uništenje tih prenosnih kapaciteta izbacilo je iz pogona i najveće proizvodne objekte hidroelektranu "Đerdap", HE "Bajina Bašta", termoelektrane u Obrenovcu, Kostolcu i "Kolubaru A". Građani su pozvani da racionalno koriste struju zbog opasnosti od novih tehničkih poremećaja. To je bio četvrti put od početka agresije na Jugoslaviju da NATO onesposobi elektroenergetski sistem Srbije, ali ovog puta su pored grafitnih koristili i razarujuće projektile. U Radio Lazarevcu agenciji Beta je rečeno da je prilikom napada na "Kolubaru" povređeno 13 radnika termoelektrane. Isti izvor potvrdio je da su u napadu, korišćeni i razarujući projektili. Gradsko saobraćajno preduzeće saopštilo je da je jedan projektil pao i na tramvajsku prugu koja prolazi neposredno pored skladišta i da zbog toga ujutru neće biti saobraćaja na linijama. Bez struje su bili Niš, Kraljevo, Šabac, Pančevo, Subotica, Požarevac, Kostolac, Čačak, Užice, Smederevo, Požega, Požarevac, Leskovac, Kuršumlija, Blace i Paraćin. Delimično napajanje električnom energijom imaju Sremska Mitrovica, Valjevo, Ruma, Batočina i Jagodina.

Snabdevanje vodom u Beogradu bilo je otežano pošto su postrojenja vodovoda ostala bez struje, a grad se snabdevao vodom iz postojećih rezervi. Došlo je do kratke nestašice hleba. Srpska ministarka zdravstva izjavila je da je taj totalni nestanak struje bio ugrozio 1000 bolesnika podvrgnutih operacijama, 4000 bolesnika kojima je potrebna dijaliza, decu u inkubatorima.

Srpski pokret obnove (SPO) najoštrije je osudio novi napad NATO-a na elektroenergetski sistem Srbije, ocenjujući ga kao "akt bezumlja sa svim elementima ratnog zločina i zločina protiv čovečnosti". "Ostavljajući bez električne energije i prioritetne potrošače, a to su bolnice i porodilišta, jastrebovi u NATO-u pokazuju da je njihova strategija kolektivno kažnjavanje našeg naroda uz korišćenje sramnih metoda." Komentar potpredsednika srpske vlade Vojislava Šešelja je u takvoj situaciji glasio: "Hrane imamo jer je sami proizvodimo, a izdržaćemo i nestašice struje, vode, duvana..."

Primećena je potraga za pećima na drva, mada je pitanje da li u Beogradu ima drva. Sve je to nekako otežano nerazgovetnim vestima o diplomatskim manevrima i mirovnim inicijativama koji našeg načitanog čitaoca sigurno podsećaju na kraj drame "Čekajući Godoa".

Vladimir: "Dakle, hoćemo li da pođemo?"

Estragon: "Hajdemo!"

Ne miču se s mesta.

Zavesa.

Ovdašnji svet, navikao da svašta trpi, privikavao se i na to čudo, kao što se privikava na sve s dozom gorkog humora koji izbija u kafanskom prepričavanju anegdote iz Obrenovca, gde čovek ima dobru garažu sa dubokim kanalom, a žena i tašta dosetile se da kanal urede kao sklonište, raspremile ćebad i dušeke i naš prijatelj, kad one siđu, radi svake sigurnosti, iznad kanala još poređa daske...

Svaki put razmišlja da li da zakuca.