Intervju: Andrej Kazakov

Poreme�eni osnovni tokovi �ivota

Komesarijat za izbeglice Srbije daje mi�ljenje o potrebama i zahtevima lica izbeglih sa Kosova a sme�tenih u kolektivne centre, ka�e za "Vreme" v.d. �ef jugoslovenske kancelarije Visokog komesarijata za izbeglice UN-a i dodaje: "Bilo bi bolje da smo u mogu�nosti da sami snimimo potrebe i registrujemo probleme. Nije u pitanju na�e nepoverenje prema Komesarijatu, ve� su informacije iz prve ruke bolji put do donatora"

Pre nekoliko dana dvadeseto�lana delegacija predstavnika humanitarnih agencija Ujedinjenih nacija na �elu sa gospodinom Ser�om de Melom, zamenikom generalnog sekretara UN-a, okon�ala je dvanaestodnevnu posetu SR Jugoslaviji.Tim stru�njaka, humanitarnih radnika, u kome su bili predstavnici UNHCR-a, UNICEF-a i agencija UN-a za rad, hranu, razvoj, ekologiju i drugih organizacija obi�li su Srbiju, Kosovo i Crnu Goru. Ovih dana se o�ekuje i njihov zvani�an izve�taj o humanitarnoj situaciji u na�oj zemlji.

Poseta ove delegacije na visokom nivou bio je neposredni povod za razgovor sa Andrejom Kazakovim, �lanom pomenute delegacije i v.d. �efom jugoslovenske kancelarije Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija u Beogradu. Kancelarija u Beogradu ni u ovim ratnim danima nije prekidala rad, i dalje poma�e i brine o pola miliona ljudi - izbeglih ili raseljenih u pro�lim ratovima na tlu biv�e Jugoslavije, i novoprido�lim i raseljenim licima sa Kosova. To �ini u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice Srbije i drugim doma�im i stranim humanitarnim organizacijama. Trenutno se odvijaju 23 humanitarna projekta za izbeglice u Jugoslaviji.

ANDREJ KAZAKOV: Prema poslednjim podacima UNHCR-a, koji se temelje na procenama na�ih kolega i makedonskih vlasti, u Makedoniji se danas nalazi 249.000 izbeglica sa Kosova, u Albaniji ih je 442.000, u Bosni i Hercegovini ih je 21.000, dok u Crnoj Gori sada boravi 67.000 lica raseljenih sa Kosova.

Izvesno je da je ovih ratnih meseci i u ostale delove Srbije izbeglo dosta ljudi sa podru�ja Kosova. Po�to nemamo svoje slu�benike na terenu, pre svega iz bezbednosnih razloga, mi smo prihvatili podatke Komesarijata za izbeglice Srbije koji je saop�tio da je u pitanju 60.000 ljudi koji su sa Kosova potra�ili uto�i�te u drugim delovima Republike. Na osnovu toga smo i planirali svoje humanitarne aktivnosti. I tako smo se na�li u svojim aktivnostima izme�u starih i novih izbeglica i raseljenih lica - ljudi kojima je potrebna pomo�.

Da li vam se neko ve� obra�ao za pomo�, od pojedinaca ili humanitarnih organizacija?

Posle po�etka bombardovanja obratio nam se Jugoslovenski Crveni krst sa zahtevima za pomo� u stvarima koje su nam u ovim vanrednim okolnostima dostupne i kojima raspola�emo u na�im magacinima. Odmah smo bez posebnih zahteva za procenama o humanitarnoj pomo�i odobrili krevete, du�eke, �ebad, kanistere za vodu, vre�e za spavanje, plasti�ne folije.

Sredinom aprila nam se obratio i Komesarijat za izbeglice Srbije sa sli�nim zahtevima, ovoga puta za potrebe kolektivnih centara u koje su pristigli ljudi sa Kosova. Po informacijama Komesarijata broj ljudi u kolektivnim izbegli�kim centrima se pove�ao za 3500. Komesarijat daje mi�ljenje o potrebama i zahtevima koji pristi�u iz op�tina. Bilo bi naravno bolje da smo u mogu�nosti da sami snimimo potrebe i registrujemo probleme. To bi bio i sigurniji put za ube�ivanje donatora da daju pomo�. Nije u pitanju na�e nepoverenje prema Komesarijatu, ve� su informacije iz prve ruke uvek bolji put do donatora.

Situacija sa izbeglim i raseljenim ljudima je dosta te�ka. Prvo, postoje izbeglice na teritoriji SRJ koje su, da tako ka�em, na�a prva briga: to su ljudi sme�teni u kolektivne izbegli�ke centre, ili oni koji se sme�taju privatno. Druga kategorija ljudi kojima tako�e treba pomo� jesu raseljena lica sa Kosova, ljudi koji su postali izbeglice u susednim zemljama ili su preko njih oti�li u tre�e zemlje u okviru humanitarne evakuacije ljudi iz Makedonije i Albanije. Tre�i su oni koji su odavde iz Srbije - sa Kosova oti�li u Crnu Goru. Znamo da je dosta naroda sa Kosova oti�lo u druge delove Srbije.

Zabrinutost humanitarnih radnika izazivaju i pokreti ljudi sa porodicamam koji zbog nesigurnosti, straha i posledica bomabardovanja, kao �to je nedostatak struje ili vode, privremeno napu�taju mesta gde su �iveli. Ovi ljudi nisu u na�em mandatu, ali u zavisnosti od humanitarne situacije i tu stvar treba proceniti, i to moramo da radimo zajedno sa vlastima u Srbiji. Moram da ka�em da sa nadle�nim dr�avnim i humanitarnim organima i organizacijama u ovoj zemlji imamo dosta dobru saradnju.

Sa zvani�nicima UN-a obi�li ste gradove i podru�ja Srbije koja su po procenama ovda�njih stru�njaka najvi�e stradala u bombardovanjima NATO-a? Kakvo je va�e mi�ljenje o trenutnoj humanitarnoj situaciji u Srbiji i posledicama za budu�nost?

Humanitarna misija koja je posetila SRJ imala je cilj da na licu mesta, koliko je to bilo mogu�e, proceni humanitarnu, socijalnu, ekonomsku i ekolo�ku situaciju u ovoj zemlji i �ta bi moglo da se uradi kako bi se pomoglo Jugoslaviji. Obi�li smo Beograd, Pan�evo, Novi Sad, Ni�, Aleksinac, �upriju, Kragujevac, Vranje, U�ice i �a�ak, Kosovo i Crnu Goru.

Moja procena je da je situacija u Srbiji dosta te�ka. Videli smo poru�ene fabrike, �kole, bolnice. Te�ko�e, zbog uni�tene industrije, bi�e vidljive tek u budu�nosti. Imam utisak da vlasti u ovoj zemlji, organizacije zadu�ene za odra�ivanje humanitarnih poslova, za sada dr�e situaciju pod kontrolom. To naravno ne umanjuje zna�aj procene o izuzetno te�kim prilikama u zemlji. Nedostaju mnoge stvari, poreme�eni su osnovni segmenti �ivota, �kole ne rade od marta.

Kao humanitarnog radnika vi�e me brine srednjoro�na i dugoro�na prognoza. Nije tajna da je uni�teno dosta objekata iz proizvodnje, �to opet zna�i da ljudi ne�e mo�i da rade, zara�uju i da hrane svoje porodice. O�te�ene su vitalne stvari u infrastrukturi. Znamo vrlo dobro kako stojimo u ovom trenutku sa vodom i strujom u Beogradu. Sli�no je i u drugim delovima Srbije. To je ne�to �to je bilo prime�eno od strane misije koja je obratila pa�nju na mogu�e srednjoro�ne ili dugoro�ne posledice sada�nje situacije. Za vra�anje stvari koliko-toliko u normalu treba�e mnogo vremena i sredstava. U ovakvim situacijama problem hrane i lekova mo�e da se re�i uvozom u relativno kratkom vremenskom periodu. Ostale posledice su mnogo ozbiljnije, �ak i ako ova situacija prestane danas.

Kako se UNHCR najdirektnije bavi polo�ajem izbeglica i raseljenih lica koja su se pod bombama na�la u istoj ili goroj situaciji kao i ostali stanovnici Srbije, obi�li smo na zahtev gospodina De Mela izbegi�ki centar u Temerinu. Op�te je mi�ljenje da ne smemo, pod naletom novih kolona izbeglica, da zaboravimo one, da tako ka�em, stare - iz hrvatskog ili bosanskog rata. A oni su danas u dosta nezavidnom polo�aju.

Kako danas izgleda Kosovo, koje ste tako�e posetili, i kakva je tamo situacija, budu�i da Pokrajina pre�ivljava najte�a razaranja?

Bili smo u Gnjilanu, Pri�tini, Podujevu, Lipljanu, Uro�evcu, Ka�aniku. Obi�li smo grani�ni prelaz �eneral Jankovi�, zatim Prizren, �akovicu i Pe�. Misija je potom oti�la u Crnu Goru. Iz, kako nam je obja�njeno, bezbednosnih razloga i fizi�kog nemogu�stva kori��enja puteva zbog bombardovanja, videli smo tek manji deo Kosova. Po mom mi�ljenju, �lanovi misije su prikupili dosta informacija na osnovu kojih mogu da podnesu objektivan izve�taj. Ne bih trenutno iznosio svoje utiske o situaciji u Pokrajini - pre izve�taja misije.

***