Handkeova drama Vo�nje �unom u Narodnom pozori�tu

Komad za film o ratu

"Pisac drame je bio ovde i kazao da su glumci u Be�u bili uzbu�eni zbog tuge koju su u tekstu prona�li. Lako je Austrijancima da tuguju nad ne�im �to ih se ne ti�e direktno: mo�emo i mi da tugujemo nad gr�kom tragedijom, ali te�ko je posle ove sirene od malo�as uklju�iti bilo kakav estetski impuls koji bi doveo do pro�i��enja"

Sve su probe va�ne, samo je prva bitna - ka�e se.

Narodno pozori�te, sala za �ita�e probe na tre�em spratu, subota 29. maj, 11 �asova, prva proba Vo�nje �unom Petera Handkea, dramskog teksta �ija je praizvedba zakazana za 9. jun u be�kom Burgteatru, u re�iji �uvenog Pajmana, i �ija �e evropska premijera van nema�kog govornog podru�ja biti odigrana u Beogradu, u re�iji Dejana Mija�a. Scenograf je Miodrag Taba�ki, kostimograf Bojana Nikitovi�, a kompozitor Igor Gostu�ki. Igraju Branislav Ciga Jerini�, Rade Markovi�, Neboj�a Dugali�, Boris Komneni�, Ljubomir Bandovi�, Zoran �osi�, Du�anka Stojanovi�, Branko Vidakovi�, Boris Pingovi�, Aleksandra Nikoli�, Dragan Maksimovi�, Neboj�a Ljubi�i�, Jano� Tot i Dragan Zari�.

Prvi sti�e Ciga Jerini�, ne nadaju�i se da �e �tampanje teksta drame uop�te biti zavr�eno do ove probe: "Kako, kad dvadeset �etiri �asa nije bilo struje?" Sli�no reaguju i ostali.

"Ovo mi je prvi rat u �ivotu, pa i prva ratna proba. Voleo bih da �to vi�e radimo po nepisanim pravilima pozori�nog �ivota, i da na� rad �to manje uslovljava ono �to ne zavisi od nas", bila je li�na poruka koju je kolegama uputio Milo� Kre�kovi�, direktor Drame i dramaturg predstave. "Sklapaju�i ovaj projekat, ra�unali smo da premijera bude slede�e sezone, pod uslovom da bude sezone, da bude nas i svega ostalog. Ali da nismo verovali da �e svega toga biti, ne bismo vas ni zvali. Ne�emo forsirati ni�ta �to je u ovim uslovima previ�e te�ko i previ�e mu�no, jer ne znamo kakvu koncentraciju i intenzitet rada mo�emo da damo. Zato sada mo�emo samo da pro�itamo tekst, pa da najesen nastavimo rad, a mo�da mo�emo i da uradimo dovoljno da za jesen ostavimo samo fini�." Zahvaljuje se direktoru Narodnog pozori�ta Neboj�i Bradi�u �to je do�ao na prvu probu, pozdravlja veterane Jerini�a i Markovi�a ("Meni je najva�nija Ljiljana Paunovi�, sufler", upada Dragan Zari�), goste Ljubi�i�a i Tota, zahvaljuje svima �to su na�li na�ina da, i bez prevoza, stignu na probu. Re�enicu "po�ele�u vam sre�e vi�e nego ina�e" zavr�ila je sirena ozna�avaju�i po�etak vazdu�ne opasnosti.

"Mislim da je mnogo lak�e kad imamo enigmu od teksta nego ne�to �to smatramo potpuno jasnim. Jer svaki tekst bi kad stanemo pred njega, morao da bude upitan i za�udan. Ovde se radi o tekstu zagonetki", po�etna su uputstva glumcima i saradnicima reditelja Dejana Mija�a. "Pisac drame je bio ovde i kazao da su glumci u Be�u bili uzbu�eni zbog tuge koju su u tekstu prona�li. Lako je Austrijancima da tuguju nad ne�im �to ih se ne ti�e direktno: mo�emo i mi da tugujemo nad gr�kom tragedijom, ali te�ko je posle ove sirene od malo�as uklju�iti bilo kakav estetski impuls koji bi doveo do pro�i��enja. Mislim da se ne treba pla�iti nejasnog u komadu. Li�no se uvek pla�im kada predstava postane savr�eno jasna - onda je to idiotska predstava."

Su�tinu komada Mija� vidi u tri teksta koja je Handke citirao na po�etku drame: "Znakovima pored puta" Ive Andri�a, Geteovim "Serbische Lieder" i Du�anovom zakoniku. �ita naglas Andri�a. "Moralno razo�aranje, prouzrokovano gre�kom drugoga koja sli�nu gre�ku zaseni u nama samima, dozvoljava nam da zauzmemo strogo i otmeno dr�anje sudije i �rtve istovremeno, izaziva u nama stanje moralne euforije. Ta euforija nas brzo i sigurno udaljuje od puta svakog li�nog moralnog savr�enstva, �ini od nas nemilosrdne pa i krvolo�ne sudije." Mija� ka�e: "Ako to nije ovo �to mi sada �ivimo, onda ne znam �ta je! Ovo se ti�e ba� nas! Mi smo moralno razo�arani gre�kom drugoga, drugi je pogre�io, ne mi. Ali i mi imamo gre�ku, no zasenjena je, ne mo�emo vi�e da je uo�imo, zato smo sebi i �rtva i sudija. Zato smo u stanju moralne euforije, postajemo kreature, u�asavaju�e, a to nas �ini krvolo�nim sudijama. Kome? Samima sebi. Andri�eva poruka je ne�to �to, ideolo�ki gledano, vi kao glumci morate da tra�ite u sebi. Ovo �to Gete govori jeste ne�to �to proizilazi iz toga, kao pogled stranca. Gete je problem ovoga naroda dotakao kroz poeziju, kroz najvi�i momenat duhovnog izra�avanja. Upitao se �ta bi to moglo biti to �to je izrodilo to? Evo jedne od tih definicija: 'To je ne�to neprimetljivo'. Ne mo�emo ga racionalno objasniti. A de�ava se. Ljudi kad po�nu da govore o tome, podi�u ga na nivo epike. Gete uo�ava da se pred nama odjedared pojavilo ne�to neiskazivo koje poku�ava da se svuda odrazi i zna�ajno je �to to nije samo citat �ivota, nego poezija sama. Ho�e re�i da mi u ovom trenutku �ivimo tragediju, zna�i jedan poetski �anr. I, na kraju, car Du�an: 'Da selo sa selom pase'. Ovo bi trebalo da bude poruka dela. Kad isteramo goveda na pa�u, sva su ista, bilo iz kog sela, i trava je ista, tu granica nema, tu selo sa selom pase."

Mija� je zamolio glumce da zajedni�ki pro�itaju tekst. "To ina�e izbegavam, ali mi sada treba da bih mogao sebi da �estitam �to sam napravio dobru podelu. Ovde ima nekih koji su nepokriveni (Dragan Zari� igra Dob rotvora, lik bez teksta), i moram da se zahvalim mom drugu Zaretu koji je pristao da u�estvuje u predstavi." Zari� odgovara: "Mogu ja da �itam didaskalije."

"Komad za film o ratu", kako glasi podnaslov Vo�nje �unom, po�inje scenom sa rediteljima D�onom O' Harom i Luisom Ma�adom (Ciga Jerini� i Rade Markovi�) koji, "desetak godina privremeno - poslednjeg rata", u nekom provincijskom hotelu "negde sasvim daleko ili u najdubljoj unutra�njosti Balkana", prikupljaju materijal za film o tom ratu. U toku je podela uloga. Reditelji Amerikanac i �panac slu�aju �ta im govore Najavljiva�, Hoda�, Istori�ar, slu�aju hladne opservacije Internacionalaca i novinara Grka, koji nije hteo o ratu da izve�tava kao oni... Svi ti ljudi uz lica, prikazuju i svoju pri�u. Na kraju uvide da je taj film nemogu�e snimiti.

Likove Hoda�a i Turisti�kog vodi�a Mija� je spojio u jedan lik, moli Borisa Komneni�a da ih �ita, "da vidim mo�e li taj dupleks, ne�to kao rasturena li�nost, kao kad neko sam sa sobom diskutuje". Branku Vidakovi�u, Borisu Pingovi�u i Aleksandri Nikoli� Mija� ka�e da igraju tri Internacionalca kao troglavu a�daju: "Nastupate kao isto telo, kao sonorni mete�."

Scenu u kojoj Ludak (Dragan Maksimovi�) izaoe i ubije se Mija� obja�njava kao "jedini ekscesni trenutak koji i treba da obele�i klimaks". "Taj deo je, za razliku od ostalih sinteti�nih, jedini autenti�an. Pora�avaju�e autenti�an. Smrt je odla�enje od svake logike i mora da dovede u pitanje svaki verbalizam i estetiku. Sve ostalo u drami, u kojoj naizgled nema zapleta, kre�e se od tog i do tog trenutka smrti. Ludak izleti kao bomba, on je jedini koji �inom rasturi situaciju." Pri�a glumcima o jeziku drame, koji je "sa TV-a". "To �e vam biti problem, zato �to svi vi govorite ne�to �to ne pripada vama. Ja svako ve�e na CNN-u gledam NATO-ovog portparola �eja. Pitam se kako taj opstaje kao zdrava li�nost?" Kre�kovi� dodaje da je izraz "tragi�na gre�ka" postao deo na�eg kolokvijalnog re�nika �im su nam ga prvi put saop�tili. "To je postala fraza, i svi znamo da zna�i - nisi kriv, sve je u redu." Mija� dalje obja�njava da " moraju da tragaju za odnosom prema izgovorenoj re�i. "Ova predstava ide iz verbalizovanja prema u�ivljavanju, pa i ka dokazivanju scene. Svako od nas ima liniju radnje, ovo nije tako haoti�an materijal kako se �ini."

Draganu Maksimovi�u nije jasno: "Ako ovaj komad nema zaplet, za�to je Ludak kulminacija?" Tekst vidi kao "resital, tu zapleta nema". Kre�kovi� mu obja�njava da se zaplet ne odvija na vidljivom sloju. Mija� pri�a da mu je isto pitanje postavio pokojni Mi�a �uti� kad su radili "Rodoljupce". "Tamo se samo pri�a '�ta se dogodilo izvan scene, ni�ta se od toga ne desi na sceni'. Ali, i tamo i ovde postoji unutra�nja stvar, ovde je to pitanje �ta je ovaj rat, zbog �ega je? Svako na ovo pitanje, od Klintona do mene, mo�e samo da blene. To je jednostavno - pitanje. Eto, time se bavi ovaj komad. Jedan od odgovora je: ovo je �ou. Gledajte CNN, imaju voditelje, zagovara�e, protagoniste, epizodiste... Ovaj komad je postrat, pitanje �ta je rezultat rata. To je kasting, sve se na kraju svodi na to, ali na kasting koji ne uspe zato �to to nije rezultat rata. Eto, moje je da verujem u to."

Zavr�na re� iz "Vo�nje �unom"

Vreme svih krivaca

"Horde ne obrazuju vi�e klike, nego su sve zajedno jedna jedina ogromna klika, i ova se zove 'svet', i to je novo 'dru�tvo' sveta, u stvarnosti je to jedna jedina finansijska i moralizatorska horda, a iza njene slatkore�ivosti stoji kompletna podivljalost"

Zavr�nu re� u drami (tragediji) "Vo�nja �unom" Petera Handkea izgovara filmski reditelj Luis Bunjuel (u liku Luisa Ma�ada), po�to je, zajedno sa kolegom i rediteljem D�onom Fordom (u liku D�ona O'Hare), do�ao na Balkan da, posle okon�anja rata, snimi "film o ratu": "Dru�tvo vi�e ne postoji. Dru�tvo se sve vi�e raspada na horde. A ove se pona�aju jo� vi�e kao horde, sa �irenjem la�i dru�tva i zajednice nastupa ta la� kao ucena svih onih izvan horde, koji ostaju sve vi�e pojedina�ni i usamljeni. Horde ne obrazuju vi�e klike, nego su sve zajedno jedna jedina ogromna klika, i ova se zove 'svet', i to je novo 'dru�tvo' sveta, u stvarnosti je to jedna jedina finansijska i moralizatorska horda, a iza njene slatkore�ivosti stoji kompletna podivljalost. I toj hordi na isteku vremena, tim na�im nalogodavcima, za istoriju ovda�nju potreban je jedan krivac, a za sebe samu ona je odredila ulogu Dobrog. Ovo je, medjutim, vreme svih krivaca. To je Zemlja, ili Evropa, ili Svet svih krivaca - samo da bi pred sudom sedeli krivci jedni preko drugih. Ne�uvena vremena! Kraj dru�tva! I ne samo da ne�u snimati ovaj film, nego ne�u vi�e snimiti nijedan film. Hajdemo, D�one. Vamonos. Idemo."