Nema�ka

Evropski statisti Amerike

Nema�ku je, posle dve sedmice bombardovanja SR Jugoslavije, pro�ao prvi �ok izazvan time �to po prvi put vodi rat, i to napada�ki, posle nacizma i kapitulacije 1945. godine. Sada po�inje da je obuzima mnogo dublji ose�aj, neka vrsta ledene jeze, pri pomisli da bi uskoro nema�ki vojnici mogli da uzmu u�e��a u ekspedicionom korpusu Severnoatlantskog pakta na Kosovu. Svakog jutra prva vest na radio-stanicama glasi da su se svi nema�ki borbeni avioni tipa "tornado" bezbedno vratili u svoje baze. Ponavljanje te informacije doprinosi da se strah od sopstvenih gubitaka odagna. Niko se, me�utim, ne zanosi idejom da bi NATO, a onda naravno i Nemci, pro�li bez danka u krvi, ukoliko bi poku�ali da zauzmu Kosovo, kako bi tamo uspostavili protektorat, a mo�da i poku�ali da sru�e Slobodana Milo�evi�a. Ispitivanja javnog mnjenja objavljena sredinom sedmice ka�u da, maltene dve tre�ine podr�ava vazdu�ne napade na SRJ, ali da vi�e od polovine odbija upu�ivanje kopnenih snaga.

Uprkos tome �to politi�ari i s desna i s leva neumorno ponavljaju da ne�e biti kopnene intervencije, pogledi su sve intenzivnije uprti u Va�ington. U celoj kosovskoj avanturi NATO-a, zapadnoevropski saveznici su statisti sa ograni�enom mogu�no��u uticaja na "gazdu" u Va�ingtonu. Uloga nema�ke vlade, kao i ostalih zapadnoevropskih saveznika, sastoji se pre svega u tome da obezbedi �to �vr��i unutra�nji front, kako nacionalna su�eljavanja ne bi uticala na homogenost zapadnog vojnog saveza. Zato se kancelar Gerhard �reder, �ef diplomatije Jo�ka Fi�er i ministar vojni Rudolf �arping prvenstveno isti�u u�estalim, a dugim -konferencijama za novinare, �iji je nesumnjivi osnovni smisao da obezbede podr�ku javnosti za ciljeve NATO-a i nema�ku privr�enost istima. Imaju�i pred sobom sumnji�avu javnost, bonska trojka izgleda da se pre svega uzda u glasnu i beskrupuloznu propagandu. U njoj pojmovi i koncepti iz nacisti�kog vremena, poput "deportacija", "genocid", "fa�isti�ka politika" igraju sredi�nju ulogu: �to se vi�e pripisuju srpskoj strani, to je izvesnije da �e ispasti bla�a kritika na ra�un vladine politike kod ku�e.

Trolist na �elu vlade - socijaldemokrate Gerhard �reder, Rudolf �arping (kancelar i ministar odbrane) i "zeleni" �ef diplomatije Jozef Fi�er - ipak su u procepu. Svesni su ograni�enosti svog uticaja na odluke Va�ingtona, ali s druge strane, kao crvenu crtu preko koje ne �ele da pre�u o�ito da do�ivljavaju napad kopnenih jedinica NATO-a na SR Jugoslaviju. Me�u glavnim motivima odbijanja, pored straha zbog mogu�ih sopstvenih gubitaka i maltene izvesne promene u raspolo�enju javnosti koja bi potom usledila, jeste uverenje da bi to ozna�ilo i kona�ni raskid sa Moskvom. Uvredljiv na�in na koji je �reder ignorisao sve �to je Primakov imao da mu ka�e prilikom dolaska iz Beograda u Bon, odslikao je prvenstveno gvozdenu disciplinu kojom je i Bon podrvrgnut od strane "prvog me�u jednakima" u NATO-u. Takva vrsta pot�injenosti nije u interesu Nema�ke, niti zapadne Evrope, tako da se Nema�ka potrudila da �to pre poku�a da popravi �ta mo�e.U sredu se u Moskvi sa ruskim premijerom Jevgenijem Primakovim sastao �ef bavarske vlade Edmund �tojber i potom po�urio da preko mno�tva televizijskih intervjua poru�i nema�koj naciji: radimo da o�uvamo "veliki kapital" uspostavljen u odnosima sa Rusijom; posle raspada Sovjetskog Saveza, Rusija je spremna "konstruktivno" da u�estvuje u me�unarodim naporima da se okon�a rat na Balkanu, pored ostalog i time �to bi u�estvovala u me�unarodnim mirovnim trupama koje bi obezbe�ivale ostvarivanje mirovnog sporazuma na Kosovu. Ve� u pro�lu nedelju u Bonu je objavljeno "usagla�eno saop�tenje" pet ministara inostranih poslova zapadnih sila u kojem se odustalo od zahteva da NATO "obezbe�uje mir na Kosovu" kao i da politi�ki okvir za taj mir bude ameri�ki diktat iz Rambujea. Umesto toga, govori se o "me�unarodnim sigurnosnim trupama" za Kosovo i sporazumu "na osnovama dokumenta iz Rambujea".

"Hladna secesija" Kosova, koju je predvi�ao dokument iz Rambujea, vi�e o�ito nije politi�ka opcija na Zapadu. Svi politi�ki igra�i odre�no klimaju glavom kada im novinari postave pitanje da li se "od Albanaca jo� mo�e o�ekivati da �ive pod srpskom vla��u posle svega �to se dogodilo". Poneko doda da se ni od Srba to vi�e ne mo�e o�ekivati po�to je NATO ipak postao "avijacija U�K-a". Ugledni britanski istori�ar Timoti Garton E� izrekao je u intervjuu dnevniku "Frankfurter Rund�au" u �etvrtak ono �to ve�ina zapadnih politi�ara misli: da posle bombardovanja Kosovo treba staviti pod me�unarodni protektorat, kao �to je ve� slu�aj sa Bosnom i Hercegovinom. I dok zapadne zemlje poku�avaju da prona�u put koji bi omogu�io tu promenu ratnih i politi�kih ciljeva, po�ela je potraga za krvicima za to �to je NATO dospeo u situaciju da vodi rat bez jasnih interesa Zapada. Sude�i prema napisima u anglosaksonskoj �tampi u sredu i �etvrtak, prst po�inje da se upire prema ministarki inostranih poslova Medlin Olbrajt, kojoj se prebacuje da se grdno prevarila u proceni.

Rusija

Bez predrasuda prema Beogradu

Protekli dani nisu doneli ni�ta su�tinsko novo u stavu Rusije prema kosovskoj krizi i zapadnoj agresiji na Jugoslaviju, izuzev �to Rusija, uprkos tome �to je njeni partneri, u prvom redu Va�ington, ignori�u - ne gubi nadu i nastavlja pritisak da se udari iz vazduha prekinu i proces vrati na politi�ki kolosek.

Iza ove op�te ocene kriju se i nijanse.

Nema, na primer, vi�e demonstracija pred ambasadama SAD i Velike Britanije. Ali, ne zato �to nema demonstranata ili onih koji bi i dalje lupali prozore na ovda�njim zdanjima, ve� zato �to ih je moskovski gradona�elnik prakti�no zabranio: milicija je okru�ila zdanje, tako da niko ne mo�e ni da se pribli�i, a kamoli da baci jaje. Poluzvani�no, taj re�im je posledica propalog atentata, kada su (sve do danas) nepoznati mu�karci poku�ali da ga�aju granatom iz ru�nog baca�a pro�elje ameri�ke ambasade. Zlobnici, me�utim, ka�u da je uva�eni Jurij Lu�kov to smislio po povratku iz Pariza, odakle je i doneo iskustvo sa za�titom stranih diplomatskih predstavni�tava.

Ako to mo�e da se smatra demantijem, moskovski gradona�elnik, u ulozi lidera pokreta Ote�estvo, organizovao je u sredu, od po�etka vojne intervencije NATO-a protiv Jugoslavije do sada, najmasovniji protestni miting u ruskoj prestonici i to ne na nekom trotoaru, a podno samih zidina Kremlja i Crkve sv. Vasilija, na �uvenoj Vasiljevskoj padini.

Malo je, me�utim, falilo da se demonstracije pretvore u obra�un dveju grupacija koje ina�e nisu mnogo udaljene jedna od druge, a prirode su im sli�ne: jedna je leva (KP Genadija Zjuganova) druga levi centar (Lu�kovljevo Ote�estvo), a obe su izrazito nacionalno-patriotski obojene i obe gorljivo opredeljene za svestranu podr�ku Jugoslaviji i jo� �e��u osudu Amerike, NATO-a i celog Zapada.

Ni�ta nije stajalo na putu da sve to iska�u zajedno, ali je problem bio u tome da se unapred zna - �iji je to miting. Komunisti su hteli da vode glavnu re�, ali je Lu�kov tvrdo stajao da je to njegova manifestacija, jer je odr�avanje skupa vlastima prijavilo Ote�estvo, odnosno da komuniste ho�e da mu se "prilepe". Po�to je problem presti�a, na kraju re�en bezbolno, na mitingu su u�e�tvovale pristalice i jednih i drugih, ali su na govornici bili samo prvi - lu�kovci.

Uporedo sa tim izrazima podr�ke Jugoslaviji i srpskom narodu naj�ire javnosti, zvani�na vlast ostaje verna svojim ranije iskazanim opredeljenjima. Moskva - iako nezadovoljna �to je Zapad odbio ponudu koju mu je ruski premijer, posle posete Beogradu, preneo preko Bona, a posebno �to ignori�e predlog da se sastanu �efovi diplomatije velike osmorice - nastavlja sa mirovnim inicijativama.

Najnovije je da je predsednik Boris Jeljcin apelovao na kolege iz sedam najrazvijenijih zemalja zapada da "nove inicijative Beograda ne odgurnu pre nego �to im otvore vrata". U poruci liderima zemalja Grupe-7, on preporu�uje da se te inicijative "razmotre bez predube�enja, u konstruktivnom duhu". U Moskvi se isti�e da Beograd, pored odluke o obustavljanju svih akcija armije i policije protiv tzv. OVK, predla�e otvaranje direktnog dijaloga s politi�kim rukovodstvom kosovskih Albanaca o postizanju sporazuma o Kosovu i o programu za povratak izbeglica. Na osnovu �injenice da Beograd sve to predla�e "bez prethodnih uslova", Jeljcin upozorava "veliku sedmoricu" na neophodnost da se "u najkra�em roku preduzmu mere da bi se ostvario preokret u razvoju doga�aja, da se re�avanje konflikta vrati na politi�ki kolosek".

UMESTO VOJNE POMO�I - VOJNO PRISUSTVO: Novo je i to da su ruski generali fakti�ki u�utali. Nema vi�e javnih, glasnih i egzaltiranih izjava da je sve spremno za pru�anje vojne pomo�i Jugoslaviji - samo se, kako su govorili, �eka politi�ka odluka. Njima je, naravno, bilo jasno da takve politi�ke odluke ne�e biti, ali sve dok Jeljcin nije li�no dao signal da se s tom pri�om prekine, oni su je stalno ponavljali.

Iako je Jeljcin poru�io da se njegov poziv da se prestane sa neodgovornim i preteranim izjavama odnosi na sve, levica i nacionalno-patriotska grupacija u parlamentu je to ignorisala. Delegacija poslanika donjeg doma, koja je, sa potpredsednikom Dr�avne dume Sergejem Baburinom na �elu, posetila Beograd prvih dana aprila, predlo�ila je da Duma donese odluku koja bi predsednika Jeljcina i vladu obavezala da do 15. aprila "razmotre i preduzmu neophodne mere" za isporuke oru�ja, ratne tehnike i rezervnih delova za naoru�anje Jugoslaviji".

U predlogu "hitnih mera za prekid raketno-bombarderskih udara NATO-a na Jugoslaviju i obnovi procesa politi�kog re�avanja situacije oko Kosova", izme�u ostalog, predvi�a se i stav kojim se parlament obavezuje da donese posebnu odluku "o nedopustivosti kori��enja ruskih sredstava javnog informisanja za psiholo�ke operacije NATO-a".