Zapadna posla
Slučaj Rugova
Zapad sve nervoznije pokušava da eliminiše Ibrahima Rugovu sa političke scene ne bi li sprečili povratak pregovaračkom procesu
Očigledno je da je susret između Ibrahima Rugove i presednika SR Jugoslavije
Slobodana Miloševića, kao i potonji susreti sa potpredsednicima vlade Ratkom Markovićem
i Nikolom Šainovićem, veoma uznemirio zapadne lidere. U prvi mah, propagandna
mašinerija zapadnih zemalja pokušala je da dokaže da do tog susreta nikada nije ni
došlo. Kada to nije uspelo, učinili su sve da svog dojučerašnjeg miljenika
marginalizuju, a zatim da zaborave da je ikada postojao.
Kada je televizija Srbije u četvrtak 1. aprila emitovala snimak susreta Miloševića i Rugove, kao i njihove potpise na dokumentu u kome se traži politički rasplet kosovske krize, u Vašingtonu i Briselu je nastao neprijatan tajac. Političkim predstavnicima NATO agresora trebalo je dva dana da smisle kako da protumače taj događaj; na kraju nisu smislili ništa pametnije nego da tvrde da događaja nije ni bilo. "U pitanju je čist falsifikat", ustvrdio je portparol NATO-a Džimi Ši. "Snimci koje je emitovao RTS stari su pune dve godine, kada su srpski i albanski lideri potpisali sporazum o obrazovanju." Istovremeno, čelnici NATO-a su tvrdili kako još pokušavaju da utvrde da li je Ibrahim Rugova živ i gde se nalazi. Ovo objašnjenje bilo je tim smešnije kad se ima u vidu da u vreme potpisivanja sporazuma o obrazovanju nije bilo nikakvog susreta između Miloševića i Rugove, jer su dokument potpisali odvojeno.
Ovaj nespretan pokušaj da se dezavuiše istina definitivno je propao 5. aprila, kada je Rugova primio Jurija Kotova, ruskog ambasadora u Beogradu, i zadržao se s njim u kraćem razgovoru. Na konferenciji za štampu održanoj nakon susreta, Kotov je izjavio da nema utisak da se albanski lider nalazi pod pritiskom srpskih vlasti. "Naprotiv, rekao bih da mu vlasti pomažu, jer mu je život ugrožen od strane albanskih ekstremista", rekao je Kotov, naglašavajući da je tokom razgovora stekao utisak da je Rugova ostao dosledan u svom stavu da se kosovski problem ne može rešiti silom, pa ni NATO bombama.
Trebalo je, stoga, naći novi način da se Rugova dezavuiše. To je učinjeno preko nemačkog "Špigla", koji je prošle nedelje objavio priču neimenovanog reportera, koji je navodno uspeo da se uvuče u Rugovinu kuću u Prištini i intervjuiše albanskog lidera. Prema tom tekstu, Rugova je u kućnom pritvoru, a na sastanke sa Miloševićem i Kotovom silom ga je privodila srpska policija. U istom tekstu se citira navodni Rugovin zahtev da NATO nastavi sa vazdušnim udarima, te da što pre uvede kopnene trupe "sve do potpunog sloma Srbije". Ono čega u ovom "senzacionalnom" tekstu nema jeste ubedljivo objašnjenje kako je navodni novinar "Špigla" uspeo da zaobiđe policijske straže koje navodno drže Rugovu u pritvoru, pa još i da ga intervjuiše a da to niko ne primeti.
Izlazi, dakle, da nema te stvari koju bi Rugova mogao da kaže ili uradi da bi mu Zapad poverovao da on zaista nekoga predstavlja. Ovo je tim čudnije kada se zna da je albanski lider deset godina uživao neskrivenu podršku tih zemalja. Prilikom odlazaka u inostranstvo Rugova je često bio dočekivan sa počastima rezervisanim za šefove država i vlada, dok je u tamošnjoj štampi je bio opisivan kao "kosovski Gandi".
Objašnjenje je u tome što Zapadu u ovom trenutku ne treba nikakav Gandi, pogotovo ne kosovski. Jednostavno rečeno, Zapad je na ratnoj stazi, i za sada nema nagoveštaja da su spremni da dozvole da im se nekakva mirovna inicijativa ispreči na tom putu. Stoga im mnogo više odgovara Hašim Taći, koji iz udobnog skloništa u Tirani zagovara rat do poslednjeg. Taći, koji je nakon kraha pregovora u Rambujeu formirao "vladu u egzilu", sastavljenu isključivo od predstavnika tvrde struje terorista, doživeo je neviđen uspon. Ne samo da je na Si-En-Enu u nekoliko navrata citiran kao "svedok masakra nad nevinim albanskim stanovništvom" već je, prema izjavama ministara spoljnih poslova Nemačke i Britanije, u stalnom kontaktu sa liderima zemalja članica NATO-a. Neverovatno je da Robin Kuk i Joška Fišer to otvoreno priznaju, uprkos činjenici da im je vrlo dobro poznato da je Taći lično učestvovao u surovim ubistvima srpskih civila iz okoline Orahovca leta prošle godine.
Sve dok traje agresija, ljudi poput Taćija imaće dobar prolaz na Zapadu, ali se postavlja pitanje šta će biti s njim kad mirovni proces ponovo krene, a to se mora dogoditi pre ili kasnije. Tada će se postaviti pitanje na osnovu čega je Taći dobio titulu "lidera kosovskih Albanaca". Na kakvim je to izborima njegova "stranka" pobedila? Rugova bar može da se pohvali da je dva puta pobeđivao na ilegalnim izborima koje su Albanci organizovali na Kosovu, bez obzira na to koliko su ti "izbori" bili smešni. Sem toga, smešno zvuče Taćijeve izjave iz Tirane da je "Rugova napustio svoj narod", dok Rugova sedi u Prištini na koju svake noći pljušte rakete i bombe.
Uostalom, Taćijevu uzurpaciju titule čelnog čoveka kosovskih Albanaca već je osudila Rugovina partija Demokratski savez Kosova. U saopštenju izdatom 6. aprila u Tirani, izbeglo rukovodstvo DSK-a tvrdi da je Taćijeva vlada nelegitimna, jer u sadašnjim uslovima "objektivno nije moguće formirati novu vladu". Da zamešateljstvo bude veće, Kosovo ima i treću "vladu u egzilu", koju je u Švajcarskoj oformio Bujar Bukoši, dugogodišnji suparnik kako Rugove, tako i OVK-a.
S obzirom na celu tu zbrku, vidi se da među Albancima, i pored svih pokušaja da se Rugova izbaci iz igre, nedostaje ličnost koja bi mogla da ga zameni kad bude došao trenutak da se ozbiljno pregovara. Pitanje je vremena kada će i Zapad to shvatiti, i pored sve sadašnje ratničke zaslepljenosti. Tada će Taći biti iznenađen brzinom s kojom će njega i njegovo društvo odbaciti isti ljudi koji ih danas uzdižu u zvezde. Sudbina miljenika Zapada na ovim prostorima često ume da bude krajnje prevrtljiva.
