Diplomatija

Diskretan povratak Ujedinjenim nacijama

Igor Ivanov je - u skladu sa stavom koji je Rusija zastupala još pre Rambujea - insistirao da bilo kakve mirovne snage moraju biti prethodno prihvaćene od strane Jugoslavije, da u tome moraju odigrati ulogu Ujedinjene nacije, kao i da, pre političkog rešenja, ilegalna NATO agresija mora prestati

Posle više od tri nedelje NATO agresije na Jugoslaviju, Kosovo ponovo postaje diplomatska tema.

Prvi susret Igora Ivanova i Medlin Olbrajt, ministara spoljnih poslova Rusije i SAD-a, od početka NATO bombardovanja nije rezultirao nikakvim ključnim diplomatskim probojem - ali po opštoj oceni nije ni potpuno propao. Ministri su se 13. aprila, na sastanku u aerodromskom hotelu u Oslu, dogovorili da "ostanu u kontaktu".

"Politika" u tekstu svog dopisnika iz Moskve prenosi da je predsednik komiteta Državne dume za međunarodne odnose Vladimir Lukin, poželevši Ivanovu uspeh na odlasku u Oslo, prognozirao "krajnje teške pregovore". Lukin je zapazio "krajnju složenost" u tome što "nijedna strana ne želi utisak da je kapitulirala". "Amerikancima je potreban utisak da su pobedili, inače sledi pitanje - čemu uopšte NATO"?, rekao je Lukin.

Sam Ivanov je posle četvorosatnih (dvostruko dužih od planiranih) razgovora rekao da je načinjen korak "ne onako veliki kako smo hteli, ali ipak korak", naglasivši da "što pre NATO prekine sa napadima, to će biti lakše nađeno rešenje". Ruski ministar je pomenuo četiri oblasti u kojima je postignuta saglasnost "u principu": trenutan i proveriv prestanak nasilja; povlačenje jugoslovenskih vojnih i policijskih snaga; povratak izbeglica; neometan pristup humanitarnih organizacija.

Sa svoje strane, Olbrajt je saopštila novinarima da je konstatovana saglasnost o mnogim osnovnim principima rešenja za Kosovo, ali ne i o obliku međunarodnog prisustva u toj pokrajini. Reč je o snagama koje su navodno namenjene kontroli povratka kosovskih izbeglica, a agencije - kako prenosi Tanjug - navode da se "dvoje ministara saglasilo o potrebi takvog prisustva, ali ne i o sastavu tih snaga".

Prema formulaciji američkog državnog sekretara, "mora se dopustiti pun pristup humanitarnoj pomoći uz raspoređivanje međunarodnih vojnih snaga". U tom kontekstu, zanimljivo je pomenuti da je Džonatan Ejl iz britanskog Kraljevskog instituta udruženih snaga objasnio da najnovija verzija zahteva NATO-a podrazumeva da se izbeglice vrate na Kosovo u pratnji međunarodnih snaga - jer se navodno ne usuđuju da se vrate same - i to pre bilo kakvih pregovora o mirovnom sporazumu. Koliko je NATO-u stvarno stalo do sudbine Albanaca na Kosovu vidi se i iz toga što je sam glavnokomandujući te organizacije za Evropu američki general Vesli Klark izjavio da humanitarna pomoć ne može ući na Kosovo bez pratnje stranih trupa.

Igor Ivanov je - u skladu sa stavom koji je Rusija zastupala još pre Rambujea - insistirao da bilo kakve mirovne snage moraju biti prethodno prihvaćene od strane Jugoslavije, da u tome moraju odigrati ulogu Ujedinjene nacije, kao i da, pre političkog rešenja, ilegalna NATO agresija mora prestati.

Nastojeći da Rusiji učini strane trupe prihvatljivijim, Olbrajt je pre sastanka izjavila da "NATO želi da Rusija bude deo rešenja", dok je britanski ministar spoljnih poslova Robin Kuk dao formulaciju da "želi da Rusija bude uključena u rešenje sukoba, moguće i u mirovnim snagama". Međutim, kako priznaje čak i CNN, "NATO ponuda da Rusija bude uključena u te snage nije bila dovoljna da privuče Moskvu".

Neki mediji agresorskih zemalja, na primer britanski BBC, javljaju da "SAD ublažava otpor prema ideji da međunarodne mirovne snage za Kosovo ne budu pod vođstvom NATO-a". Ipak, da nisu mnogo od toga odmakli pokazuje citat Olbrajtove koja kaže da "jezgro" takvih snaga treba da bude zapadna vojna alijansa, uz doprinos drugih zemalja.

Pomenuti medij takođe podseća da su ministri Ivanov i Olbrajt razgovarali dan posle sastanka ministara spoljnih poslova zemalja NATO-a u Briselu, gde su se "zarekli da nastave vazdušne udare dok se Slobodan Milošević ne povinuje zahtevima za budućnost Kosova".

BBC, međutim, i sam priznaje da je NATO na pomenutom sastanku pravio "paradu jedinstva". Izveštač te stanice iz Brisela javio je da, uprkos pomenutoj paradi u štabu NATO-a, "neki članovi Alijanse ne podržavaju vojnu kampanju punim srcem". Citiran je grčki ministar spoljnih poslova koji je rekao da će Grčka poštovati obaveze prema NATO-u, s tim što je ukazao da se većina Grka protivi ratu. Preneta je i izjava italijanskog predsednika Oskara Luiđija Skalfara da njegova zemlja podržava NATO, ali da je duboko uznemirena nasiljem i posvećena traženju mira. "Rat nikad ništa nije rešio. Rat je strasan i nehuman način da se kaže 'ne' čovečanstvu", rekao je Skalfaro.

U sklopu obnavljanja diplomatskih razgovora o Kosovu, u sredu 14. aprila održava se sastanak na vrhu zemalja Evropske unije koji će razgovarati i o novom nemačkom predlogu za rešenje krize. Taj predlog predviđa obustavljanje agresije na 24 sata ukoliko predsednik Jugoslavije počne da povlači snage bezbednosti sa Kosova, kao i međunarodne mirovne snage pod okriljem UN.

Pomenutom sastanku prisustvovaće i generalni sekretar UN Kofi Anan, koji je pre nekoliko dana dao svoju definiciju principa za postizanje mira: povlačenje jugoslovenske vojske i policije sa Kosova, povratak izbeglica, raspoređivanje vojnih snaga za obezbeđivanje njihovog povratka i međunarodna kontrola tog procesa. Tanjug, međutim, podseća da "generalni sekretar još nije zatražio od zločinaca NATO-a da prekinu bombardovanje Jugoslavije, iako je to morao da uradi pošto je taj potez Atlantskog saveza u suprotnosti sa Poveljom UN-a i uopšte međunarodnim pravom. Umesto toga, on se, isto kao i agresorske zemlje, u svojoj "mirovnoj inicijativi" - pod plaštom zaštite izbeglica - zalaze za dolazak stranih trupa u suverenu Jugoslaviju".

Granica

Proširenje rusko-beloruskog saveza

Predsednik Državne dume Rusije Genadij Seleznjov saopštio je deputatima 9. aprila da je predsedniku Jeljcinu preneo inicijativu Slobodana Miloševića da - kao političko, a ne vojno rešenje sadašnjeg problema Jugoslavije - Jugoslavija bude primljena u rusko-beloruski savez.

Kako javlja naš dopisnik iz Moskve, predsednik Jeljcin je svesrdno podržao Miloševićevu inicijativu i odmah se, tokom susreta sa Seleznjovim, telefonski povezao sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom. Lukašenko, koji 14. aprila boravi u zvaničnoj poseti Jugoslaviji, i ranije je saopštavao da je bezrezervno za proširivanje Saveza.

Već su postavljena pitanja o tome šta bi tačno značio savez Rusije, Belorusije i Jugoslavije. Seleznjov je mišljenja da bi to značilo sve: od zajedničkog tržišta, preko sporazuma o carinskoj uniji, do zajedničke odbrambene doktrine i sistema bezbednosti, a u krajnjoj liniji i vojnu bazu za Rusiju na jugoslovenskom (crnogorskom) delu jadranske obale.

"Imali bismo pristup otvorenom moru (na Sredozemlje) i više ne bismo zavisili od prolaska naših brodova kroz Bosfor i Dardanele", objasnio je predsednik ruske državne dume.