Bliski istok

Glasajte za Arafata

Svi mediji izvestili su o odlaganju progla�enja nezavisne Palestine. Istovremeno, tradicionalno interesovanje za predizborne poruke politi�kih partija gotovo da ne postoji

Vanredni op�ti izbori u Izraelu, zakazani za ponedeljak 17. maj, odavno su prema�ili lokalne okvire. Jevrejska dr�ava, causus belli arapskim susedima, okupator "bezbednosne zone" u ju�nom Libanu, potpisala je oktobra pro�le godine istorijski mirovni sporazum sa palestinskom manjinom, u Vaj Riveru (Merilend, SAD). Posle brojnih tehni�kih pote�ko�a pri ratifikaciji i po�etnim fazama implementacije, sporazum �e se za deset dana prvi put na�i pred narodom.

Dva glavna izborna bloka, konzervativni Likud i laburisti�ka Avoda, i 31 manja partija bore se za mesto premijera (glasa�i direktno biraju �efa vlade), 120 mandata u parlamentu, Knesetu, po proporcionalnom sistemu, kao i preko 200 lokalnih ve�a, od kojih bar deset na teritoriji Palestinske samouprave. Kada se sabiranje glasova okon�a, po�to je malo verovatno da �e iko osvojiti poverenje vi�e od polovine od tri miliona i sedamsto hiljada registrovanih bira�a, po�e�e formiranje koalicija. Ako se uzme u obzir da su pro�li sastav Kneseta �inili predstavnici 16 stranaka, a ovog puta debituju pristalice legalizacije marihuane i kockanja, postizborne kalkulacije mogle bi dovesti do potpunog haosa.

MARKETIN�KI PLANOVI: Kampanje su zvani�no startovale pro�log ponedeljka promocijom televizijskih spotova. Jedini kandidati za mesto premijera, sada�nji predsednik vlade Benjamin Netanijahu ispred Likuda ("Preporod") i njegov rival Ehud Barak iz Avode ("Rad"), posvetili su se gotovo svim temama, od bezbednosti dr�ave, do socijalnih pitanja. Ipak, sti�e se utisak da izbori, u stvari, odlu�uju o budu�em odnosu Izraela prema Palestincima. Netanijahuov spot tako prikazuje senku figure koja �eka u tami zatvorske �elije, broje�i dane kredom na zidu. Uznemiruju�i glas, pra�en muzikom, saop�tava da je neko nestrpljiv da vidi izborni poraz aktuelnog premijera. Kamera fokusira lice palestinskog vo�e Jasera Arafata, impliciraju�i da on podr�ava opozicione laburiste, koji su zapo�eli mirovni proces 1993. godine. Iako su �ak i le�inari na grani (vrapci te�ko da se uklapaju u izraelski scenario) shvatili da je premijer Netanijahu bazirao svoju kampanju na protivljenju implementaciji sporazuma Vaj River, marketin�ki genij kao da zaboravlja ko je stavio potpis u Merilendu.

Laburisti se mo�da ne stide Arafatove podr�ke, ali ni njihov plan nije bez falinki. Mo�e Gaon, glavni medijski strateg Avode, utvrdio je nedavno kako je svega osam odsto bira�a neodlu�no, od �ega pola ne�e glasati, pa �e oni ciljati na preostalih 15.000. Izraelski izbori se nikada nisu zavr�ili ne�ijom ubedljivom pobedom. Tesno je verovatno najbolji opis rezultata. Poslednji put, 29. maja 1996. godine, Netanijahu je osvojio 50,4 odsto, a biv�i premijer �imon Peres 49,4-0,1 odsto glasova progla�eno je neva�e�im.

PALESTINCI U �I�I: Situacija je, tri godine kasnije, potpuno druga�ija. Tek 42 odsto izraelskih doma�instava je prve ve�eri videlo predizborna marketin�ka ostvarenja, da bi u utorak procenat pao na 26. Tradicionalno interesovanje za predizborne poruke politi�kih partija gotovo da ne postoji, �ime je doveden u pitanje i do tan�ina prora�unati laburisti�ki plan. S druge strane, svi elektronski mediji i nacionalni dnevnici izvestili su pro�log �etvrtka o odluci Centralnog ve�a Palestinske oslobodila�ke organizacije o odlaganju progla�enja nezavisnosti.

Prema re�ima Salima Zanuna, predsedavaju�eg CV PLO, 124 �lana saglasila su se da o nezavisnosti raspravljaju posle objavljivanja rezultata izraelskih izbora. Veruje se da je ovaj potez Palestinaca usmeren na dobijanje podr�ke me�unarodne zajednice za kasniju secesiju, pravo izmicanje stolice Netanijahuu i njegovom Likudu, koji su ve�i deo kampanje bazirali na o�uvanju teritorijalnog integriteta. CV PLO nalazi se u permanentnom zasedanju, a generalna skup�tina odr�a�e se, verovatno, sredinom maja. Do tada, novoizabrani komitet �e poku�ati da uz pomo� generalnog sekretara Arapske lige Esmata Abdela Megida napravi nacrt budu�eg ustava Palestine. Ve�e je, tako�e, ovlastilo osamnaesto�lani Izvr�ni komitet da razmotri pisma koja je Arafat primio od Evropske Unije i SAD. Palestinski lider je, u zamenu za odlaganje progla�enja nezavisnosti, dobio podr�ku EU za secesiju u narednih godinu dana, kao i do sada najve�u podr�ku Palestinskoj samoupravi od predsednika Klintona. Bela ku�a je saop�tila da pri�eljkuje zaklju�enje kona�nog sporazuma do 2000. godine, mada Izrael insistira da ne sme biti vremenskih ograni�enja za trajanje mirovnih pregovora.

Rokovi, kao neprijatna stvarnost, stoje pred o�ima svih Izraelaca, ponajvi�e politi�ara. Dok manje stranke i mno�tvo nezavisnih kandidata raspravljaju o komunalnim, verskim i imigrantskim problemima, opozicioni lider Barak mozga kako da rastu�u nezaposlenost i pad socijalne sigurnosti pretvori u izbornu pobedu, a premijer Netanijahu ima svega deset dana da glasa�e ubedi da je ba� on najve�i protivnik mirovnog sporazuma koji je li�no potpisao. Istovremeno, elektorat (prefinjeno ime za rulju koja odlu�uje o tome �ija �e supruga u naredne �etiri godine razbacivati novac poreskih obveznika) mora da razmotri �ta to Likud i Avoda, iako su obe partije potpisivale neke mirovne sporazume koji Izrael �ine sve manjim i manjim, imaju protiv Arafata, ozlogla�enog teroriste, ali i simpati�nog starca sa karo maramom na glavi.

Ameri�ko - kineska �pijunska afera

Tajvanska veza

Jedan senator je uporedio ovaj slu�aj sa aferom iz 40-ih, kada je Klaus Fu�, tako�e nau�nik u Los Alamosu, odavao tajne Sovjetima

Ni �pijunske afere nisu ono �to su nekad bile, ili bar nisu onakve kakvim su se �inile u filmovima o D�emsu Bondu. Bez obzira na �injenicu da ameri�ki nuklearni nau�nik tajvanskog porekla Ven Ho Li, trenutno u sredi�tu �pijunskog skandala koji preti da zada te�ak udarac Klintonovoj administraciji, ne vozi brza kola, ne poznaje borila�ke ve�tine i ne

barata ve�to svim mogu�im oru�anim napravama - uzbu�enja ne manjka. Sve �to je nau�niku Liju iz uglednog nuklearnog istra�iva�kog centra Los

Alamos bilo potrebno da bi zainteresovanoj strani doturio va�ne podatke

vezane za nuklearnu tehnologiju jeste pristup poverljivim podacima i kompjuter.

Odmotavanje �pijunskog klupka, me�utim, dovodi ameri�ku administraciju pred neprijatno saznanje da su ne samo bri�ljivo sakupljena i �uvana istra�ivanja vezana za najmoderniju nuklearnu tehnologiju odlazila na pogre�no mesto ve� da je Ven Ho Li neometano odavao podatke vi�e od deset godina. To ukazuje na slede�u neprijatnost: ako je toliko vremena bilo potrebno da se ovaj konkretni skandal razotkrije, koliko sli�nih afera nije razobli�eno, niti �pijuna uhva�eno? Drugim re�ima, ako je Ven Ho Li vi�e od decenije neometano mogao da odaje najosetljivije tajne nukleranoj sili kao �to je Kina, i da ostane neprime�en, da li �e ameri�ka javnost saznati za sli�ne poduhvate koji traju u ovom trenutku tek mnogo posle 2000? Iako, zna�i, slu�aj Li ne izaziva uzbu�enja sli�na onima koja gledamo na filmovima, �marci ipak podilaze ameri�ke gra�ane, ako se imaju u vidu trapavost i nesposobnost kontraobave�tajne slu�be SAD.

Aferu oko dostave podataka o najsavremenijoj nukleranoj tehnologiji kineskoj vladi razotkrio je ameri�ki dnevnik "Njujork tajms" po�etkom marta ove godine. "Sranje!", otelo se ameri�kom sekretaru za energetiku Bilu Ri�ardsonu kad je kontraobave�tajna slu�ba krajem marta potvrdila navode "Njujork tajmsa".

Republikanska opozicija demokratskoj administraciji, me�utim, �ak je manje birala re�i, jer se otkrilo da FBI ve� tri godine neuspe�no poku�ava da utvrdi da li je Li odavao podatke o najsavremenijoj bojevoj glavi W-88 kineskoj vladi. Republikanci su nanovo zadobili priliku da Klintonovu administraciju do�ekaju na no�, samo nekoliko meseci posle zavr�etka dugotrajne i mu�ne afere Luinski. Demokrate su se pravdale �injenicom da afera se�e jo� u doba republikanske vlade, i da je krivica Reganove i Bu�ove administracije �to na vreme nisu otkrile problem mnogo ve�a.

No, kako se pokazalo, ovakva odbrana je bez upori�ta, jer je FBI otkrio da je najve�i deo informacija Li doturio Kini tokom 1994. and 1995, i da je sve to vreme, zbog svog ugleda i polo�aja u istra�iva�kom centru, imao pristup najpoverljivijim tajnama.

Ri�ardson je priznao da je zna�aj podataka kojih se kineska vlada domogla ogroman, ali je upozorio da jo� nema jasnih dokaza da je Kina te podatke dobila od Lija. Pedesetdevetogodi�nji Ven Ho Li, mirni �ovek iz kom�iluka, uporno negira sve optu�be. No, republikanci ne prestaju s pritiscima na demokrate. Jedan senator je uporedio ovaj slu�aj sa aferom iz 40-ih, kada je Klaus Fu�, tako�e nau�nik u Los Alamosu, odavao tajne Sovjetima. �ak su i neke demokarte priznale da Klintonova administracija nije posvetila dovoljnu pa�nju celom slu�aju i da je postupak bio pun propusta.

Iako je zasad nemogu�e utvrditi da li je Li zaista kriv, istraga je utvrdila da je neko imao pristup njegovom kompjuteru, odakle se ve�ina informacija i izlila. Re� je najpre o jedna�inama kojima se opisuje dejstvo nuklearnih eksplozija. To kinesku vladu prakti�no osloba�a posla da isprobava glavu W-88, o �ijoj izradi ve� poseduje specifikaciju.

Kinesko zadovoljstvo ovim podacima je utoliko ve�e �to je krajem 1996. potpisala sporazum o zabrani nuklearnih proba.

Duh je iza�ao iz boce, jer sada Kina mo�e da vu�e poteze, trguju�i podacima sa zainteresovanim vladama u Pjongjangu ili Tripoliju, na primer.

No, misterija i dalje obavija Lijev slu�aj, koji je zapao za oko FBI-u jo�

1982, kada su specijalni agenti prislu�kivali Lijev razgovor sa drugim nau�nikom sa Tajvana osumnji�enim za �pijuna�u. FBI je tada zatra�io da se Li podvrgne detektoru la�i, koji je ovaj pro�ao bez ikakvih probelma.

Dok prevremeno penzionisani Li pobija sve optu�be, administracija nije u stanju da popravi �tetu. Mnoga neprijatna pitanja se name�u: za�to FBI nije pratio protok informacija sa Lijevog kompjutera od trenutka kada je posumnjao da cure poverljive informacije? Za�to su pravosudni organi odbili zahtev FBI-a da Lija stavi pod prismotru?

Bez obzira na to kakve odgovore Bela ku�a na�e na ova pitanja, Klintonova administracija mora�e za propuste da plati visoku cenu, naro�ito ako se ima u vidu da ni "�ajnagejt" nije do kraja raspetljan. Naime, ovaj skandal razotkrio je da se iz trgovinskih transakcija sa Kinom jedan deo novca nelegalno slivao u fondove za kampanju predsednika Klintona i demokrata.