Mont Everest
Misterija
U ranim jutarnjim �asovima 8. juna 1924. godine, dvojica Britanaca, D�ord� Malori (38) i Endrju Irvajn (28) krenuli su na poslednju deonicu u osvajanju Mont Everesta. Vreme je bilo idelno za osvajanje najve�eg vrha na svetu. Me�utim, na putu do vrha, Malori, u�itelj, i njegov saputnik Irvajn, student na Kembrid�u, nestali su. Poslednji ih je video �lan ekspedicije koji je odustao od pohoda na vrh, kao dve ta�kice koje nestaju u magli koja se iznenada spustila. Sedamdesetpet godina kasnije, pro�le subote, petorica alpinista prona�li su telo D�ord�a Malorija. Misterija da li su Malori i Irvajn u stvari bili prvi osvaja�i najve�eg vrha me�utim ostaje. Ova slava pripisuje se poduhvatu Edmunda Hilarija i Tenziga Norgeja skoro trideset godina kasnije. Mraz i suv vazduh omogu�ili su da telo ostane sa�uvano. Irvajnovo telo nije prona�eno, ali je ekspedicija spremna da krene u potragu. "Misterija nestanka Malorija i Irvajna jedna je od najve�ih u avanturisti�kim poduhvatima 20. veka", izjavio je Galen Rouvel, fotograf i predvodnik ekspedicije koja je krenula u osvajanje Mont Everesta sa tibetanske strane, istom rutom na kojoj su Britanci nestali, 1983. Ameri�ki aplinisti koji su otkrili telo nestalog Malorija napravili su web site sa detaljima istrage i okolnostima nestanka dvojice pionira (vidi www.everest.mountainzone.com). "Izgledao je tako smireno", rekao je alpinista koji je prvi nai�ao na Malorijevo telo. Pitanje da li su Malori i Irvajn umrli tokom uspona ili sila�enja sa osvojenog vrha bi�e re�ena jedino ako bude na�en mali metalni fotoaparat marke Kodak, pod uslovom naravno, da je i film o�uvan, a kamera neo�te�ena.
Oklahoma Siti
Tornado
Jedan od najsna�nijih tornada do sada vi�enih u SAD besneo je po�etkom
nedelje u dr�avama Oklahoma, Kanzas i Teksas. Do sada je odneo blizu pedeset �rtava, ali
se strahuje da ih je jo� mnogo vi�e. Samo u Oklahomi ima preko 550 povre�enih. Povodom
ove nesre�e javnosti se obratio ameri�ki predsednik Bil Klinton koji je odobrio posebnu
nov�anu pomo� iz federalnog bud�eta. �itave armije spasila�kih timova na terenu,
potpomognuti psima traga�ima, poku�avaju da na�u preostale zatrpane. Kristi Smit iz
Oklahoma Sitija tvrdi da, kad se vratila ku�i, prepoznala je svoje dvori�te samo po
grmlju koje tornado nije uspeo da i��upa. "Od ku�e mi je ostala gomila
ru�evina." Nije jedina. Smatra se da je tornado uni�tio preko 2000 ku�a samo u
Oklahomi. Lisa Poati ka�e da je bila u �oku kada joj je susedov automobil od snage vetra
uleteo u dnevnu sobu, dok su du�eci iz njene ku�e zavr�ili na obli�njem drve�u, a
auto u susednom dvori�tu.
Edinburg
Revolucija
Izbori za novi �kotski parlament 6. maja bi�e kulminacija tihe revolucije tokom koje su �kotlan�ani poku�ali da u�vrste svoju nezavisnost i nacionalnu osobenost. Ako prolaznike na ulicama Edinburga upitate za Kraljevski muzej, ne�ete dobiti �eljeni odgovor. �eljeni odgovor �ete dobiti samo ako pitate za narodni muzej �kotske. Prvo i privremeno sedi�te parlamenta bi�e u sedi�tu �kotske crkve, prekoputa zdanja u kojoj je nekada davno zasedao parlament, sve dok se nije samoukinuo 1707. godine. Pravi dom novog parlamenta gleda�e na palatu Holirud, staro sedi�te �kotskih kraljeva. Ni izbor arhitekte za novi parlament - Katalonac Enrik Mirales - nije bez simbolike. Time je �kotska vlada �elela da poka�e da, iako dr�i do osobenosti svog naroda, �eli da se zala�e za ja�e evropske integracije i za ekonomski prosperitet, ba� kao �to Katalonija radi u okviru �panije. No, put do sve ve�e �kotske nezavisnosti od Vestminsterske palate nisu utirali radikalni elementi ili bradati br�ani. Re� je o dugotrajnom procesu i usagla�avanju velikog broja pravnih i finansijskih stru�njaka. �koti �e i dalje slati svoje poslanike u vestminsterski parlament, koji �e nastaviti da vodi ra�una o spoljnjoj i odbrambenoj politici velike Britanije u celini, makroekonomiji, porezima i socijalnoj za�titi. �kotski parlament bi�e zadu�en da reguli�e zakone vezane za zdravstvo, obrazovanje, lokalnu vlast i ekonomski razvoj. Iako za razliku od Kvebeka �koti nemaju ni jezi�ki ni religijski motiv za ja�anje svoje nezavisnosti, postoje, ipak, jaki razlozi za �kotski nacionalizam. Ono �to su �koti uvek isticali kao svoj ponos, i �to ih je dr�alo podalje od Londona je tradicija gra�anskih institucija. �ak ni najradikalnije �kotske partije uzdr�avaju se od bilo kakvog �irenja antiengleske propagande. I po tome se �kotska razlikuje od Velsa, gde je antienglesko raspolo�enje mnogo sna�nije. Za razliku od Velsa, koji je nasilno inkorporiran u uniju, �kotska se sama odrekla svoje nezavisnosti i dobrovoljno priklju�ila Uniji potpisav�i Akt o prisajedinjenju 1707. godine. Unija je po�tovala nezavisnost �kolstva, univerziteta i crkve i nije se me�ala u unutra�nje stvari �kotske sve do industrijske revolucije, koja je sa sobom donela naglu urbanizaciju i promenu socijalne strukture zemlje. Iako izbori za novi parlament ne�e naro�ito promeniti �ivot u �kotskoj, ovo je velika promena za Veliku Britaniju u celini, koja �e sve vi�e biti prinu�ena da se decentralizuje.
