Nastavak �ernomirdinove misije

Rusi odbijaju da budu kurir NATO-a

Sve je vi�e glasova - u Americi, a posebno van nje - da se re�enje potra�i u pregovorima. Jedna od naj�e��ih osuda bombardovanja stigla je od Meri Robinson, komesara UN za ljudska prava. Ona je ne samo osudila ubistva velikog broja civila, nego je dovela u pitanje i legalnost samog bombardovanja, rekav�i da bi "Me�unarodni tribunal za ratne zlo�ine mogao da istra�i delovanje obe strane u konfliktu"

Dobra vest glasi da je diplomatija, prevashodno ruska, i protekle nedelje na najvi�im nivoima tra�ila na�in za zaustavljanje rata u Jugoslaviji. Iako jo� nema proboja na diplomatskom polju, bilo bi ohrabruju�e kad bi sastanak ministara spoljnih poslova zemalja koje �ine G-8 (SAD, Velika Britanija, Kanada, Francuska, Nema�ka, Italija, Japan, Rusija) u �etvrtak 6. maja rezultirala nekim konkretnijim dogovorom.

Viktor �ernomirdin, izaslanik ruskog predsednika Borisa Jeljcina proputovao je u zadnjih sedam dana Bon, Rim, Beograd, London, Pariz i najzad Va�ington, gde je oko dva sata razgovarao s ameri�kim predsednikom Bilom Klintonom, a zatim i sa njegovima najbli�im saradnicima - potpredsednikom Al Gorom, dr�avnim sekretarom Medlin Olbrajt, njenim zamenikom Stroubom Talbotom, savetnikom za nacionalnu bezbednost Semjuelom Bergerom. U daljim naporima da premosti jaz izme�u predsednika SRJ Slobodana Milo�evi�a i NATO, a uz to zadovolji i ruske interese, sastao se i sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom i japanskim premijerom Keiziom Obutom. Posle svega toga, �ernomirdin je rekao da je situacija "komplikovana", ali da ima nade i vratio se u Moskvu - s tim da �e "mo�da" (ne zna se kad) ponovo do�i u Beograd.

Niko, izgleda, ne o�ekuje neki brz i spektakularan rezultat. Prema Stroubu Talbotu, "radimo sa Rusima i UN da odr�imo u �ivotu mogu�nost politi�kog sporazuma", ali "ima jo� mnogo, mnogo te�kog posla". Formulacija Kofi Anana bila je da "nema neposredne perspektive za mir na Balkanu", odnosno da "jo� ima mnogo posla na diplomatskom planu pre nego �to bih mogao re�i da smo na ivici sporazuma", dok Semjuel Berger o�ekuje da �e "ovi razgovori trajati danima i nedeljama", odnosno, da "ne�e rezultirati nekim magi�nim probojem u narednoj nanosekundi".

Su�tinski sporovi su isti kao �to su i bili: Beograd tra�i prekid bombardovanja pre bilo kakvih pregovora, NATO ho�e da se jugoslovenska vojska i policija povuku sa Kosova, a da vlasti pristanu na mirovni sporazum, pre nego �to prestanu sa vazdu�nim udarima. Jugoslovenske vlasti pristaju na nenaoru�ane, eventualno lako naoru�ane mirovne snage koje ne�e dolaziti iz agresorskih zemalja, NATO ho�e svoje trupe sa punom vojnom opremom i naoru�anjem; Zapad bi da Moskva prihvati njihove zahteve upu�ene Jugoslaviji i poku�a da ubedi Slobodana Milo�evi�a da ih prihvati, ali Rusi odbijaju da budu kurir NATO-a.

Nazire li se tu ikakav prostor za kompromis?

Iz prvog �orsokaka - najpre prekid bombardovanja ili najpre povla�enje bi se jo� i moglo iza�i. Bil Klinton je, prema ameri�kim medijima, pre nekoliko dana rekao da je spreman da "razmotri" pauzu u bombardovanju, ukoliko "bude jasno da �e to poslu�iti ve�em cilju" (povratku izbeglica na Kosovo). To zna�i da bi vazdu�ni udari mogli biti prekinuti ako, prema CNN, "postoje jasni i nedvosmisleni dokazi da je povla�enje po�elo", �to je po oceni istog medija, bla�e od njegovih ranijih zahteva za "povla�enjem svih srpskih vojnih i policijskih snaga prema preciznom i brzom rasporedu". Me�utim, predsednik SRJ tra�i i povla�enje trupa NATO iz Makedonije i Albanije paralelno sa povla�enjem vojske i policije sa Kosova. Uz to, nije dogovoreno �ta zna�i povla�enje snaga: NATO oficijelno tra�e da odu svi do jednog vojnika i policajca, a Beograd, razume se, na to ne pristaje.

Drugo, kad je re� o sastavu budu�ih mirovnih snaga, Klinton je rekao da je to "podlo�no pregovorima", odnosno da bi u te trupe mogle biti uklju�ene i zemlje koje ne pripadaju NATO, recimo Rusija, Ukrajina, �ak i Japan. Ruski ministar odbrane Igor Sergejev predlo�io je 4. maja slanje na Kosovo vojnih snaga iz zemalja severne Evrope koje ne u�estvuju u vazdu�nim napadima na Jugoslaviju. Prema oceni BBC, me�utim, "o imenu trupa se mo�e raspravljati, o na�inu njihovog vo�enja - ne". Izgleda da na svim stranama postoji saglasnost da te snage moraju imati mandat UN, i mogu�e je da �e biti pod njihovim okriljem - ali zasad izgleda jednako malo verovatno da �e Beograd prihvatiti u�e��e zemalja-agresora u tim snagama, kao i da �e NATO odustati od toga da oni budu deo tih snaga. Istina, ameri�ki predsednik je pre neki dan upotrebio formulaciju o snagama u kojima "NATO igra ulogu" (ne vi�e jedinu, pa �ak ni vode�u ulogu). Posebne rasprave �e se tek voditi o vrsti naoru�anja i ta�nim ovla��enjima tih snaga.

Politi�ki direktori zemalja G-8 iznedrili su predlog - koji �e u Bonu u �etvrtak biti pred njihovim ministrima spoljnih poslova - da nadle�nost za re�avanje kosovske krize treba preneti u UN. Prema tuma�enju Aleksandra Avdejeva, zamenika �efa ruske diplomatije, na Kosovu treba da bude prisutna "komponenta gra�anskog prisustva" �iji bi posao bio da brine o organizaciji �ivota u Pokrajini i "komponenta bezbednosnog prisustva", koja bi se - izme�u ostalog - pozabavila i razoru�avanjem separatisti�ke OVK. Taj "osnovni papir" politi�kih direktora - prema Tanjugu - sadr�i sedam ta�aka za mirno okon�anje krize na Kosovu, zasnovanih na planu nema�kog ministra spoljnih poslova Jo�ke Fi�era. Najavljeno je da �e sastanku u Bonu prisustvovati i ameri�ki dr�avni sekretar Medlin Olbrajt.

U diplomatskom smislu, zanimljiv je jo� jedan susret koji je dobio malo publiciteta: u Be�u se - prema ameri�kim izvorima - pre nekoliko dana sastala grupa kongresmena SAD sa ruskim pravnicima i jednim (neimenovanim) Milo�evi�evim izaslanikom i sa�inila predlog po kojem bi Kosovo bilo podeljeno na zone, pa bi u nekim (nespecifikovanim) zonama mir kontrolisali Rusi, a u drugim NATO. Republikanac Kurt Veldon je dogovor (prema CNN) okarakterisao kao "istorijski proboj".

Sve zajedno, sti�e se utisak da je op�ta tendencija da se dosada�njim diplomatskim koracima ne pridaje preveliki javni zna�aj. I Semjuel Berger i D�o Lokart, portparol Bele ku�e i drugi Klintonovi saradnici po�urili su, na primer, da demantuju da pomenute predsednikove re�enice ozna�avaju bilo kakvo ubla�avanje ameri�kog stava. Me�utim, �injenica je da je ameri�ki Senat 3. maja skinuo s dnevnog reda usvajanje rezolucije kojom bi se predsedniku SAD dala ovla��enja da primeni "svu neophodnu silu i druga sredstva da, u saglasnosti sa saveznicima, ostvari ciljeve SAD i NATO". Nekoliko dana pre toga, Predstavni�ki dom ameri�kog Kongresa ograni�io je Klintonova ovla��enja da na Kosovo �alje kopnene trupe i odbio je da podr�i vazdu�ne udare.