Sumnji�avo me�unarodno tr�i�te kapitala

Rat, euro i Evropa

Srpska kriza je doprinela da nedostaci evropske dr�avni�ke ve�tine i vo�stva izbiju na povr�inu. A dana�nja tr�i�ta imaju bolji pregled onoga �to se nalazi, ili ne nalazi, iza mita o evropskoj federaciji.

Pi�e: Enriko Kolombato

Prvi meseci ove godine ne�e ostati zabele�eni sa previ�e ponosa u istoriji Evropske unije, mada su kreatori evropske politike gajili velike nade. Krajem 1998. godine zapo�ela je velika medijska kampanja koja je trebalo da pomogne u prevazila�enju �iroko rasprostranjenog skepticizma prema Evropskoj uniji uop�te, a posebno prema njenoj valuti - euru.

Jednostavno re�eno, u opticaj su pu�tena tri glavna koncepta. Prvo, tvrdilo se da �e Evropska unija otvoriti novi period u svetskoj politici. Sna�na evropska federacija, sa "nezavisnom" i "jedinstvenom" spoljnom politikom, doprinela bi stvaranju "bolje", tj. mirnije, Evrope. Drugo, obezbedila bi neophodnu, nezavisnu ravnote�u izme�u "ameri�kog orla" i "ruskog medveda", koja je odre�ivala ve�inu pravila igre u drugoj polovini ovog veka. O�igledno je da se "nezavisnost" odnosila na sposobnost da se globalni problemi re�avaju pod ravnopravnim i jednakim uslovima sa SAD, dok je "jedinstvo" zna�ilo da bi spoljna politika pojedina�nih �lanica Unije ubrzo izgubila svaki prakti�ni zna�aj.

Dalje, tvrdilo se da �e euro biti jaka i pouzdana valuta koja �e obezbediti stabilnost na svetskim tr�i�tima novca, presti� Evropskoj uniji i mno�tvo pogodnosti korisnicima. �tavi�e, nagla�avalo se da je euro prevashodno politi�ko, a manje tehni�ko dostignu�e. Stvaranje zajedni�ke valute bilo je po�eljno samo po sebi, u tom smislu �to predstavlja zajedni�ki simbol (ma �ta to zna�ilo) za sve �lanice Evropske monetarne unije, koji bi trebalo da ujedini gra�ane 11 zemalja (a verovatno i vi�e) i koji bi na taj na�in dao legitimitet samoj ideji o evropskoj federaciji. Naravno, kraj ove poruke nije bio ba� eksplicitno izre�en, ali se njegov zna�aj jedva mo�e prenaglasiti.

Kona�no, davanje legitimiteta nosiocima politike Evropske unije i stvaranje dubljeg ose�anja pripadnosti Evropi pomoglo bi Evropskoj uniji da se suo�i sa velikim unutra�njim izazovima ove godine, kao �to su: obezbe�ivanje novih sredstava za bud�et; postizanje saglasnosti o novim pravilima koja odre�uju iznos nacionalnih doprinosa federalnom bud�etu; definisanje novih kriterijuma i planova za politike redistribucije unutar Evropske unije (zajedni�ka politika u oblasti poljoprivrede, jedinstveni fondovi, regionalna politika, itd).

Me�utim, u periodu izme�u januara i aprila 1999. godine nisu postignuti glavni ciljevi koji bi trebalo da ozna�e "novu" eru u Evropskoj uniji, a u nekim slu�ajevima nije se �ak ozbiljnije ni krenulo prema njihovom ostvarenju. Ne bi bilo po�teno re�i da je rat u Jugoslaviji odgovoran za proma�aje tokom ovih meseci, pogotovo kad se radi o euru. Na primer, �injenica je da je pad eura u odnosu na dolar zapo�eo manje od nedelju dana posle njegovog uvo�enja, dakle mnogo pre izbijanja balkanske krize.

Ali, ima osnova za tvrdnju da �e na�in na koji su evropski politi�ari uvu�eni i na�in na koji vode svoj navodni li�ni rat protiv predsednika Milo�evi�a uticati na privredu i politiku Evropske unije u vremenu koje dolazi.

�to se ti�e eura, poznato je da je nakon dobrog po�etka - koji je, iskreno govore�i, trajao manje od nedelju dana - po�eo da gubi bitku sa dolarom i da to traje ve� skoro �etiri meseca. Danas je euro otprilike 10 odsto slabiji u odnosu na januar. Koji su razlozi za to? Da li su osnove evropske privrede, u odnosu na privredu SAD, danas slabije nego pre nekoliko meseci?

Odgovor je "da", ukoliko se uzmu u obzir o�ekivanja. Suprotno o�ekivanjima, evropska privreda je danas u vrlo lo�em stanju. Po�etkom ove godine o�ekivali su se signali u pravcu smanjenja regulacija na tr�i�tu rada, ni�ih poreza i manjeg me�anja dr�ava. Ukratko, postojale su nade u ve�e mogu�nosti za rast. Me�utim, takvi signali se nisu pojavili, a euro je trpeo posledici toga. S druge strane, ameri�ka privreda stoji mnogo bolje nego �to se predvi�alo. Ukratko, jednostavno pore�enje prethodnih o�ekivanja i dana�nje realnosti znatno doprinosi obja�njenju onoga �to se dogodilo sa eurom.

Ipak, ovaj rat je obelodanio druge evropske karakteristike koje tr�i�te nije opazilo u momentu kad je euro nastao i koje su verovatno tako�e uticale na ovu valutu. Uprkos lekcijama koje je trebalo nau�iti iz poslednjih desetak godina, slabo razumevanje onoga �to se doga�a na Balkanu jasno je pokazalo da evropske federalne vlasti nemaju ni viziju ni nezavisnost. Jedini mogu�i izuzetak je vlada Velike Britanije, koja nikada i nije iskazivala svoju pripadnost zajedni�koj spoljnoj ili vojnoj politici, i koja jo� u�iva povlastice iz perioda ta�erizma.

Ne mo�e se pore�i da evropsko javno mnjenje podr�ava ovaj rat. U stvari, podr�ka NATO-u danas je mnogo izra�enija i ja�a nego pre mesec dana, kada su ljudi imali jasniju ideju o nedostatku legitimnosti NATO intervencije u odnosu na me�unarodno pravo i kada su izrazili sumnju u to da je po�eljno imati svetskog policajca koji sam odlu�uje o tome ko i gde treba da vlada. Me�utim, istovremeno, se priznaje da su stvari po�le nagore i da NATO pogre�no rukovodi �itavom akcijom, kako politi�ki, tako i vojno.

Sa evropskog stanovi�ta je zna�ajnije to da je ve�ina dr�ava sa kontinenta postala vi�e zavisna od SAD nego �to se pretpostavljalo i da su vi�e zabrinute za mogu�nost da ih preteknu mediji ili demago�ki rivali nego za dr�avni�ku ve�tinu. Ve�ina evropskih vlada se pona�a kao da su prinu�ene da dokazuju svoju lojalnost NATO-u, svoj prezir prema diktaturi, svoju privr�enost idealima slobode izbora. Na�alost, prelazi se preko �injenice da ovi "dokazi" ne poga�aju predsednika Milo�evi�a nego milione Jugoslovena, uklju�uju�i i Albance. Sli�no tome, niko u Jugoslaviji ni na Kosovu nije dobio pravo da se izjasni da li �eli bombardovanje.

Na osnovu svega prethodnog, tr�i�ta su izvukla dve osnovne pouke. Dolar je ostao glavna rezervna valuta u doba krize. I zaista, politika koju vode zastupnici tvrde linije smatra se sigurnijom od one koju bi vodila krhka i ponekad podeljena koalicija zaklonjena iza pompeznog federalizma i ekstravagantnih kampanja. Ovo se odnosi i na monetarnu politiku, sa o�iglednim posledicama na presti� i stabilnost eura, �to su krucijalni preduslovi da euro postane me�unarodna rezervna valuta. Bio bi veliki uspeh ukoliko euro uspe da, u doba krize, zameni bar nema�ku marku kao rezervna valutu, a kamoli dolar. Posmatrano sa druge strane, ja�ina eura zavisi od kredibiliteta evropskih federalnih vlasti; ovaj kredibilitet je na tr�i�tu pod znakom pitanja, i to danas vi�e nego pre �etiri meseca.

Sigurno je da ovakve slabosti nisu posledica rata u Jugoslaviji. Ali, ovde se tvrdi da je srpska kriza doprinela da nedostaci evropske dr�avni�ke ve�tine i vo�stva izbiju na povr�inu. A dana�nja tr�i�ta imaju bolji pregled onoga �to se nalazi, ili ne nalazi, iza mita o evropskoj federaciji.

�to se ti�e evropske privrede u celini, ne mogu se sa sigurno��u odrediti direktni tro�kovi koje �e poreski obveznici zemalja Evropske unije morati da podnesu. Te�ko je proceniti koji �e deo vojnih tro�kova pokriti evropski partneri u NATO alijansi. Tako�e je te�ko proceniti tro�kove obezbe�ivanja sme�taja i pomo�i za izbeglice u narednom periodu. Dalje, trebalo bi uzeti u obzir tro�kove pomo�i privredama koje su pogo�ene ratom u Jugoslaviji, kao �to su Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Makedonija i Albanija. Ostale zemlje, koje �e imati pravo da podnesu ra�une NATO-u, jesu Ma�arska, Rumunija i Gr�ka. Poseban, ali i skup, problem predstavlja Crna Gora koja u�asno trpi samo zato �to je protiv Milo�evi�a; tu je tako�e i Srbija, ukoliko NATO nastavi sa tvrdnjom da ovaj rat ne vodi protiv Srbije i srpskog naroda ve� samo protiv predsednika Milo�evi�a.

Indirektni i manje vidljivi tro�kovi koje bi evropski poslovi i poreski obveznici ubudu�e mogli da pla�aju tako�e mogu da budu zama�ni. Kad se radi o trgovinskim vezama, koje su pod velikim uticajem politi�kih faktora, ja�ina, pouzdanost i konzistentnost vlade koja stoji iza zapadnog izvoznika od presudnog je zna�aja. Slabost evropskih federalnih vlasti, ispoljena u ovom ratu, mo�e biti velika smetnja za izvoz Evropske unije u budu�nosti, i to ne samo na Balkanu. Paradoksalno je da �e ameri�ki i britanski interesi biti manje ugro�eni. Naravno, najve�i dobitnici bi�e konkurenti iz Azije.

Jo� je zna�ajnije, �to �e evropski poreski obveznici morati da se suo�e sa na�inom na koji �e evropske (kontinentalne) vlasti reagovati i poku�avati da izdejstvuju kompenzaciju za svoje slabe, kako vojne tako i politi�ke, rezultate u 1999. godini. Mogu�e je predvideti dva ishoda. S jedne strane, vlasti mogu da ka�u evropskim glasa�ima i poreskim obveznicima da projekat federalne Evrope mo�e da sa�eka neka bolja vremena, tj. bolje lidere. Euro mo�e da ostane tu gde jeste, ali je potreban novi federalni ustav kako bi se obezbedilo da nijedna federalna vlada nema nikakvu vlast u narednih desetak godina. Na�alost, ovo je samo �elja, po�to kreatori federalne politike ne�e ba� rado i spontano odustati od svoje vlasti, niti �e ikad razmatrati mogu�nost da otpuste hiljade zaposlenih u centrali Evropske unije u Briselu i na drugim mestima.

U skladu sa drugim i verovatnijim scenarijom, neuspeh evropske politike mo�e da obezbedi novo oru�je u rukama onih koji se zala�u za vi�e sredstava i vi�e vlasti na federalnom nivou, kako bi rad federacije i njena intervencija dobio na kredibilitetu i efikasnosti. Od evropskih poreskih obveznika �e se tra�iti, ili �e biti zamoljeni, da odustanu od svoje "slobode izbora" u korist pove�anja diskrecije centra i redistribucije kroz fedralne kriterijume i procedure. Kao �to pro�lost pokazuje, ograni�enja za tro�kove centralizovanog odlu�ivanja slaba su i nedefinisana. Slabo rukovodstvo �e nas voditi ka lo�oj politici, interesi jakih koalicija odne�e prevagu nad javnim interesima, dalji poreme�aji i neefikasnost �e se nadovezati na to. Sledi stagnacija i mogu�a recesija.

Neko se onda mo�e zapitati da li bi NATO, ukoliko bi evropski gra�ani zatra�ili od ameri�ke administracije da ukloni autokrate iz Evropske unije, pristao da bombarduje Brisel kako bi sa�uvao na�u slobodu da biramo, radimo i da jedemo banane koje najvi�e volimo. Naravno, odgovor na ovo pitanje potra�ite u medijima!

Ekonomske posledice rata po balkanske zemlje i mogu�nost obnove

Novi krediti i sanacija

Najgore stanje bi, usled nekih politi�kih ciljeva, svakako bila izolacija. U autarkiji bi Jugoslavija opet postala dominantno poljoprivredna zemlja �iji nacionalni dohodak po stanovniku ne bi pre�ao 1000 dolara po glavi stanovnika

NATO udari na Jugoslaviju doveli su u gotovo bezizlaznu situaciju ekonomije balkanskih zemalja. To su dr�ave koje su kasnije zakora�ile u reformu i tek sada se pojavljuju prvi znaci oporavka uspostavljanjem makroekonomske stabilnosti i zapo�injanjem su�tinskih procesa promena. Te�ko�e koje nisu savladane rat u okru�enju je dodatno pogor�ao. Takvi karakteristi�ni problemi su deficiti platnog bilansa i bud�eta. Prema izve�taju Me�unarodnog monetarnog fonda, nama susedne zemlje najugro�enije ovim ratom jesu Makedonija i Albanija. Kriza ne�to manje poga�a Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Hrvatsku, a jo� manje Rumuniju. Najve�i problem za Albaniju i Makedoniju predstavlja veliki broj izbeglica koje su na teretu bud�eta. Vlade Albanije i Makedonije �ale se da humanitarna pomo� nije dovoljna i da ne zadovoljava potrebe trenutne situacije. Procene govore da u Makedoniji boravi 183.000 izbeglica, a u Albaniji njih 365.000, pri �emu se veoma mali broj razme�ta u druge zemlje. Veliki bud�etski deficiti uzrokuju i pove�ane tro�kove odbrane i javnog reda, dok se istovremeno, usled smanjene privredne aktivnosti, o�ekuje smanjenje prihodne strane bud�eta zbog slabije naplate poreza. Albanija i Makedonija i tako predstavljaju veoma siroma�ne zemlje koje jo� uvek mogu koristiti kredite Me�unarodne agencije za razvoj (dela Svetske banke) koji su namenjeni najsiroma�nijim zemljama. Albanski bud�etski deficit za 1998. procenjen je na �ak 11,7 odsto bruto doma�eg proizvoda, dok je Makedonija napravila red u javnim finansijama pa njen bud�etski deficit iznosi samo 0,7 odsto GDP-a.

Drugi problem koji prati sve susedne zemlje jeste pogor�anje platnog bilansa. Najpre, trgovina sa Jugoslavijom je suspendovana. To je naro�ito zna�ajno za Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu (Republika Srpska) kojima Jugoslavija predstavlja najve�e izvozno tr�i�te. Jugoslavija je najve�i pojedina�ni spoljnotrgovinski partner Makedoniji sa kojom ova ostvaruje vi�e od 20 odsto svoje razmene. Makedonski ministar finansija je procenio da je Makedoniji neophodno 485 miliona dolara za uravnote�enje platnog bilansa, a �ak 1,5 milijardi dolara za tra�enje novih trgovinskih puteva. I Bosna i Hercegovina se suo�ava sa sli�nim problemima. Njen deficit teku�eg balansa je 1998. prema�io 30 odsto GDP-a i iznosi oko dve milijarde dolara. Pri tome treba znati da se taj deficit finansira pre svega iz inostrane pomo�i, �to u budu�nosti ne�e biti mogu�e. Na smanjenje trgovine sa ostalim zemljama uti�e nemogu�nost tranzita preko Jugoslavije, �to �e mnogostruko poskupeti tro�kove transporta (time su najvi�e pogo�eni Rumunija i Bugarska). Izve�taji ka�u da se na jedinom mostu preko Dunava izme�u Bugarske i Rumunije �eka vi�e dana za prelazak kamiona. Sru�eni mostovi na Dunavu su prekinuli re�ni saobra�aj. Bi�e potrebno najmanje nekoliko meseci nakon prekida sukoba da se reka ponovo osposobi za saobra�aj. Tako �e re�ni saobra�aj morati biti zamenjen skupljim drumskim ili �elezni�kim saobra�ajem. To pove�anje se procenjuje i do 300 odsto. Hrvatska �e izgubiti veliki deo prihoda od turizma usled masovnih otkaza aran�mana (hrvatska vlada je mogu�e gubitke procenila na 1,5 milijardi. dolara). Ne treba zaboraviti da se hrvatski turizam jo� nije oporavio od posledica ranijih sukoba. Hrvatski deficit teku�eg bilansa iznosio je 1998. godine 1,5 milijardi dolara (8 odsto GDP-a), �to predstavlja jedan od najve�ih problema hrvatske privrede.

Indirektne posledice �e se svakako osetiti u smanjenom interesovanju investitora usled pove�anog politi�kog rizika. Direktne investicije �e se smanjiti, a zemlje �e pla�ati vi�e kamate usled dodatne premije za rizik, na zadu�ivanje na stranom tr�i�tu kapitala. Jasno je da �e i doma�i investitori zbog toga odlagati ve� spremne investicije. Takav nedostatak investicija �e sigurno dugoro�nije uticati na odlaganje strukturnog prilago�avanja privreda Balkana. Nedostatak interesovanja stranih investitora mo�e uticati i na usporavanje procesa privatizacije. Kriza vodi i sni�enju cena prodavanih preduze�a. Gubici u pojedinim sektorima privrede mogu uticati da vlade dozvole ubla�avanje posledica putem kvazifiskalnog deficita za finansiranje plata i dospelih obaveza.

Procene govore da bi ove posledice vodile smanjenju nacionalnog proizvoda najugro�enijih dr�ava i do 5 odsto. U slu�aju brzog re�enja krize ukupni deficit platnog bilansa zemalja u regionu pove�ao bi se za 650 miliona dolara, a njihov bud�etski deficit oko 300 miliona. U slu�aju eskalacije platnobilansni manjak se pove�ava za 1,5 milijardi dolara, a bud�etski deficit za 650 miliona.

Svi ovi problemi uticali su na svetske �inioce da po�nu da razmi�ljaju o mogu�nostima obnove privrede Balkana, bez koje nema stabilnosti u Evropi, novim "Mar�alovim planom". U tom pogledu se ve� iznose razli�ite inicijative u kojima prednja�e zemlje Evropske unije koje problem najvi�e i poga�a. Najavljena je konferencija o tom pitanju krajem maja u Bonu. U formulisanju programa pomo�i vlade dr�ava �e usko sara�ivati sa MMF-om i Svetskom bankom, kao klju�nim finansijskim institucijama. Sam MMF je tek 1995. uveo novi instrument pomo�i za postkonfliktne zemlje. Do tada je pomo� za zemlje koje su pro�le kroz ogromne politi�ke potrese i rat bila uvodjena tradicionalnim kreditima MMF-a, dok je hitna pomo� namenjena samo dr�avama koje su pro�le kroz prirodne katastrofe.

Za tu pomo� mogu konkurisati zemlje zavisno od toga da li imaju hitne potrebe za finansiranje platnobilansnih deficita, da li je dr�avna administracija sposobna da uobli�i celoviti ekonomski program prihvatljiv za MMF, da li su vlade sposobne da tu politiku primene i pravilno upotrebe fondove MMF-a i da li postoji me�unarodna volja da se posledice konflikta sveobuhvatno saniraju. Zahtev mora sadr�ati i izjavu vlade o ekonomskoj politici kojom se ona obavezuje da �to pre pre�e na uobi�ajene kreditne aran�mane, kao �to su stand-by aran�mani i pove�ane olak�ice za strukturno prilago�avanje (ESAF). Makroekonomska stabilnost se ovim aran�manom obezbe�uje preko tehni�ke pomo�i za reorganizaciju ekonomskih institucija i saveta o vo�enju makroekonomske politike i finansijske pomo�i. Od 1995. ovaj vid pomo�i je koristilo pet zemalja (Bosna i Hercegovina, Ruanda, Albanija, Republika Kongo i Tad�ikistan). U Bosni je 45 miliona dolara iskori��eno za ekonomsku i politi�ku reintegraciju, izgradnju infrastrukture i stvaranje osnova za izgradnju tr�i�ne ekonomije. Albanija je 12 miliona hitne pomo�i iskoristila za slamanje inflacije, bolje prikupljanje poreza, dok su strukturne reforme uklju�ivale mere za restrukturiranje dr�avnih banaka i ja�anje dr�avne administracije nakon kraha piramidalnih �tedionica 1997.

Za ovaj program MMF-a za hitne slu�ajeve odskora je vezan novouvedeni program za nepredvidljive okolnosti kao vid kratkoro�nog finansiranja usled nekontrolisanih potresa na tr�i�tu.

Za sada�nju situaciju MMF preporu�uje da se zemljama koje ve� koriste programe te institucije, uve�a mogu�nost pristupa postoje�im aran�manima. To se pre svega odnosi na Albaniju, Bugarsku i Bosnu i Hercegovinu. Za Hrvatsku i Rumuniju bi bili prikladni stand-by aran�mani, dok bi za Makedoniju bili neophodni novi aran�mani. Albanija i BiH ve� dosta dugo primaju stranu pomo� koja im poma�e da otklone svoje spoljnotrgovinske deficite. Od 1996. u Bosnu je ulo�eno 5,1 milijardi dolara na ime programa obnove. Sada�nja situacija name�e jo� ve�i pritisak i zahteva ve�u pomo�. Govori se o paketu od 30 milijardi dolara koji bi uglavnom darovala EU.

Situacija je normalno najte�a za na�u privredu. Procene o gubicima jugoslovenske privrede su dosta grube, jer pravu ra�unicu i nije mogu�e izvr�iti u sada�njim uslovima. Govori se o vi�e desetina milijardi dolara. Jugoslavija je i pre bombardovanja bila iscrpljena. Posledice ranijih sukoba i sankcija nisu sanirane. Privreda je bele�ila skromni rast uz stalno rastu�e gubitke, a u pravu privrednu reformu se nije ni u�lo. Tome lo�em stanju je doprinosio i spoljni zid sankcija, �ime je onemogu�eno spoljno finansiranje posrnule privrede. Potpuno je jasno da prave obnove privrede ne mo�e biti bez trajnog politi�kog re�enja za ovaj region. Sva istorijska iskustva ukazuju da je pomo� na koju se mo�e ra�unati diktirana politi�kim motivima. Svaki plan koji ne bi uklju�ivao Jugoslaviju, kao veoma bitnu dr�avu na Balkanu, ne bi doneo trajnije rezultate, osim otklanjanja trenutnih te�ko�a, i ne bi doveo do stabilnosti. Zato je vrlo va�no da se na politi�kom polju postignu rezultati i da se tako Jugoslavija pribli�i mogu�nosti pristupa stranoj pomo�i. Politi�ko re�enje bi moralo da dovede do ukidanja spoljnog zida sankcija, vra�anja Jugoslavije u MMF i Svetsku banku. Prva urgentna pomo� od MMF-a, kako nas i iskustvo susednih zemalja u�i, mogla bi da usledi za premo��avanje platnobilansnih te�ko�a. Velika pomo� i u�e��e stranih investitora mo�e se o�ekivati u obnovi poru�enih mostova, puteva i pruga (ve� je dobro poznata pri�a o geografskom polo�aju Jugoslavije i najkra�em putu do Bliskog istoka koji tuda vodi). Pomo� se mo�e o�ekivati i u ubla�avanju socijalnih tenzija i siroma�tva, jer su zemlje Evropske unije zainteresovane da ih ne preplavi talas imigranata sa ovih prostora. Ono �to se mo�e predvideti i �to �e sigurno lo�e uticati na potencijale na�e privrede je verovatni ponovni veliki odliv mladog �kolovanog kadra koji ne�e biti spreman da trpi posledice rata i zna�ajno pogor�anje uslova �ivota. Na jugoslovenskoj vladi je veliki posao da zapo�ne posao reformi privrede koje �e me�unarodna zajednica i finansijske institucije prihvatiti i budno pratiti. Tek bitnim pomakom u reformi i trajnim smirivanjem stanja koja �e smanjiti politi�ki rizik ulaganja mogu se o�ekivati zna�ajnije strane direktne investicije. To nije tako bliska budu�nost.