Venecijansko bijenale 1999.
Ose�aj, intuicija i senzibilitet
Harald Zeman, umetni�ki direktor najzna�ajnije smotre savremene umetnosti u svetu govori za "Vreme" o novim formulama ove presti�ne manifestacije kritikuju�i njenu konvencionalnost i birokratizovanost; naslov ovogodi�njeg bijenala Otvorenost svuda izborom devedeset devet umetnika, od zvezda internacionalne scene do mla�ih generacija, �eli da uka�e na sve�e aspekte odnosa prema realnosti
"VREME": Doskora se govorilo da bi Bijenale trebalo da se odr�i 2000. godine. Ovo je potpuno iznena�enje da Venecija uskoro (12. juna) ponovo postaje centar umetni�kog sveta.
HARALD ZEMAN: Verujte mi da je to i za mene bilo iznena�enje, posebno �to
su �etiri meseca, koliko sa imao vremena za pripreme, zaista previ�e kratak vremenski
period za organizovanje
ovako velike manifestacije. O tome se govorilo i pre dve godine kada se Germano Celant na�ao u istoj situaciji. On je taj problem re�io muzejskim
karakterom izlo�be i uskom selekcijom internacionalno afirmisanih umetnika. Nakon njegovog bijenala, ose�am potrebu da sve ponovo "otvorim".
Achill Bonito Oliva je sa svojim bijenalom radio dosta na otvaranju, na nivou koncepcije i na nivou prostora u kojima su se odr�avale pojedine izlo�be i manifestacije. Me�utim, Jean Klair je u narednoj ediciji ponovo uveo zatvoreni institucionalizovani pristup. Poslednji Bijenale je bio kao neka vrsta zaokru�avanja jednog istoriskog ciklusa, nakon �ega se ponovo otvara polje mogu�nosti.
S druge strane, treba napomenuti da je Bijenale kao institucija promenio karakter u odnosu na prethodne godine. Sada je postao privatna organizacija, �to podrazumeva niz novina, uklju�uju�i i operativni tempo.
Vidite li neki pozitivni aspekt tog novog ritma?
Ima�u vi�e vremena da razmi�ljam o Bijenalu 2001.
Vi ste zajedno sa Bonitom Olivom 1980. uveli Aperto sekciju koja je otvorila prostor za mlade umetnike unutar Bijenala. Sada ponovo
spominjete ideju otvaranja. U kom pravcu se ovoga puta razvija ta zamisao?
D-Apert-utto bi tebalo da bude naziv Bijenala, �to zna�i otvaranje u svim pravcima. Smatram da je krajnje vreme da Venecijanski bijenale po�ne da tra�i nove formule, budu�i da je tokom svih ovih godina postao previ�e konvencionalan i birokratizovan. Na primer i sam Aperto se vremenom birokratizovao. Under 35 je postala neka vrsta imperativa, koji nije postojao kada sam ja radio Aperto. Tada smo �eleli da predstavimo nove tendencije koje su se koncepciski i jezi�ki razlikovale od umetnosti 70-tih, ali generacija, godina ro�enja umetnika, mogla je slu�iti kao indikator, a ne kao limit. Na Apertu 80-te je na primer bila predstavljena Susan Rothenberg, koja je tada imala vi�e od 35 godina, dakle, mogli su biti ponovo otkriveni neki umetnici ali i biti predstavljeni umetnici najmla�ih generacija. Kasnije je ideja "mla�i od 35" shva�ena previ�e ozbiljno, po�ela se tretirati kao pravilo.
Zbog toga sam odlu�io da olabavim malo te birokratske stege i da poni�tim razlike izme�u Aperta kao sekcije za mlade i "glavne izlo�be", stvaraju�i jedinstvenu internacionalnu izlo�bu na kojoj �e biti predstavljeni umetnici razli�itih generacija. Me�utim �eleo bih da izbegnem "muzejski" karakter koji je bio previ�e prisutan kod Celanta. Dakle, otvaranje prema novim kulturnim prostorima, poput Kine na primer, i pre svega otvorenost za umetni�ku produkciji koja jo� nije deo tzv. umetni�kog establi�menta.
Ranijih godina podela na Aperto i "glavnu" tematsku izlo�bu, nije bila samo generacijska i koncepcijska, ve� je podrazumevala i dva razli�ita prostora: Corrderie dell Arsenale i centralni paviljon na Giardinima, takozvani Padiglione Italia. Da li "D-APERT-utto" zna�i i otvaranje u ovom konkretnom, prostornom smislu?
Da, ali ono �to bih �eleo da naglasim jeste otvaranje novih prostora, u kompleksu Corrderia, koje nikada ranije nisu bile u upotrebi, kao �to su
Artiglierie, Le Tese i Gaggiandre (posve�ene arhitekti Jacopu Sansovinu, 1486-1570). To je bila skoro neka vrsta mog uslova za prihvatanje ovog anga�mana. Za mene su ovi novi prostori veliki izazov jer mislim da �e omogu�iti zaista nove na�ine prostornog �itanja celokupne izlo�be i radova pojedina�no. Moja namera je da od Bijenala stvorim jednu specifi�nu "Eventstructure", izlo�bu-doga�aj na kome se prepli�u monumentalne i intimne situacije u vidu umetni�kih instalacija i intervencija. U realizaciji ove ideje odlu�io sam da ne sledim neki tematski, stilski ili metodoloski pristup ve� da svoje kriterijume baziram na ose�aju, intuiciji i senzibilitetu, �to je i ina�e �esto bio moj na�in rada.
Izgleda mi da planirate izlo�bu koja �e biti okrenuta prvenstveno mla�im generacijama umetnika.
Da, verovatno bi se moglo re�i mla�a i srednja generacija, me�utim �eleo bih da napravim oma� petorici velikih umetnika koji od pro�le godine nisu vi�e sa nama. To su Martin Koppenberger, Gino De Dominicis, Mario Schifano, James Lee Byars i Dieter Roth. Mislim da su oni zaista obele�ili istoriju umetnosti poslednjih decenija i da su mnogo uticali i na mla�e generacije iako neki od njih, poput Ditera Rotha, na primer, jo� nisu u potpunosti afirmisani na institucionalnom, muzejskom nivou.
Dobrila Denegri
