Osećaj, intuicija i senzibilitet

Harald Zeman, umetnički direktor najznačajnije smotre savremene umetnosti u svetu govori za "Vreme" o novim formulama ove prestižne manifestacije kritikujući njenu konvencionalnost i birokratizovanost; naslov ovogodišnjeg bijenala Otvorenost svuda izborom devedeset devet umetnika, od zvezda internacionalne scene do mlađih generacija, želi da ukaže na sveže aspekte odnosa prema realnosti

HARALD ZEMAN: Verujte mi da je to i za mene bilo iznenađenje, posebno što su četiri meseca, koliko sa imao vremena za pripreme, zaista previše kratak vremenski period za organizovanje

ovako velike manifestacije. O tome se govorilo i pre dve godine kada se Germano Celant našao u istoj situaciji. On je taj problem rešio muzejskim

karakterom izložbe i uskom selekcijom internacionalno afirmisanih umetnika. Nakon njegovog bijenala, osećam potrebu da sve ponovo "otvorim".

Achill Bonito Oliva je sa svojim bijenalom radio dosta na otvaranju, na nivou koncepcije i na nivou prostora u kojima su se održavale pojedine izložbe i manifestacije. Međutim, Jean Klair je u narednoj ediciji ponovo uveo zatvoreni institucionalizovani pristup. Poslednji Bijenale je bio kao neka vrsta zaokružavanja jednog istoriskog ciklusa, nakon čega se ponovo otvara polje mogućnosti.

S druge strane, treba napomenuti da je Bijenale kao institucija promenio karakter u odnosu na prethodne godine. Sada je postao privatna organizacija, što podrazumeva niz novina, uključujući i operativni tempo.

Vidite li neki pozitivni aspekt tog novog ritma?

Imaću više vremena da razmišljam o Bijenalu 2001.

spominjete ideju otvaranja. U kom pravcu se ovoga puta razvija ta zamisao?

D-Apert-utto bi tebalo da bude naziv Bijenala, što znači otvaranje u svim pravcima. Smatram da je krajnje vreme da Venecijanski bijenale počne da traži nove formule, budući da je tokom svih ovih godina postao previše konvencionalan i birokratizovan. Na primer i sam Aperto se vremenom birokratizovao. Under 35 je postala neka vrsta imperativa, koji nije postojao kada sam ja radio Aperto. Tada smo želeli da predstavimo nove tendencije koje su se koncepciski i jezički razlikovale od umetnosti 70-tih, ali generacija, godina rođenja umetnika, mogla je služiti kao indikator, a ne kao limit. Na Apertu 80-te je na primer bila predstavljena Susan Rothenberg, koja je tada imala više od 35 godina, dakle, mogli su biti ponovo otkriveni neki umetnici ali i biti predstavljeni umetnici najmlađih generacija. Kasnije je ideja "mlađi od 35" shvaćena previše ozbiljno, počela se tretirati kao pravilo.

Zbog toga sam odlučio da olabavim malo te birokratske stege i da poništim razlike između Aperta kao sekcije za mlade i "glavne izložbe", stvarajući jedinstvenu internacionalnu izložbu na kojoj će biti predstavljeni umetnici različitih generacija. Međutim želeo bih da izbegnem "muzejski" karakter koji je bio previše prisutan kod Celanta. Dakle, otvaranje prema novim kulturnim prostorima, poput Kine na primer, i pre svega otvorenost za umetničku produkciji koja još nije deo tzv. umetničkog establišmenta.

Ranijih godina podela na Aperto i "glavnu" tematsku izložbu, nije bila samo generacijska i koncepcijska, već je podrazumevala i dva različita prostora: Corrderie dell Arsenale i centralni paviljon na Giardinima, takozvani Padiglione Italia. Da li "D-APERT-utto" znači i otvaranje u ovom konkretnom, prostornom smislu?

Da, ali ono što bih želeo da naglasim jeste otvaranje novih prostora, u kompleksu Corrderia, koje nikada ranije nisu bile u upotrebi, kao što su

Artiglierie, Le Tese i Gaggiandre (posvećene arhitekti Jacopu Sansovinu, 1486-1570). To je bila skoro neka vrsta mog uslova za prihvatanje ovog angažmana. Za mene su ovi novi prostori veliki izazov jer mislim da će omogućiti zaista nove načine prostornog čitanja celokupne izložbe i radova pojedinačno. Moja namera je da od Bijenala stvorim jednu specifičnu "Eventstructure", izložbu-događaj na kome se prepliću monumentalne i intimne situacije u vidu umetničkih instalacija i intervencija. U realizaciji ove ideje odlučio sam da ne sledim neki tematski, stilski ili metodoloski pristup već da svoje kriterijume baziram na osećaju, intuiciji i senzibilitetu, što je i inače često bio moj način rada.

Izgleda mi da planirate izložbu koja će biti okrenuta prvenstveno mlađim generacijama umetnika.

Da, verovatno bi se moglo reći mlađa i srednja generacija, međutim želeo bih da napravim omaž petorici velikih umetnika koji od prošle godine nisu više sa nama. To su Martin Koppenberger, Gino De Dominicis, Mario Schifano, James Lee Byars i Dieter Roth. Mislim da su oni zaista obeležili istoriju umetnosti poslednjih decenija i da su mnogo uticali i na mlađe generacije iako neki od njih, poput Ditera Rotha, na primer, još nisu u potpunosti afirmisani na institucionalnom, muzejskom nivou.

Istok susreće Zapad

Naziv ovogodišnjeg Bijenala u Veneciji je "D-APERT-utto". Ovaj naslov koji je dao umetnički direktor Haralda Zeman, ne označava retrospektivni pogled ili ikonološku temu, već izražava potrebu za afirmisanjem određenog stava, pre svega otvorenog stava i pogleda na sadašnjost, koji zrači iz samog umetničkog rada i iz modaliteta delovanja umetnika. Izborom od 99 umetnika, od zvezda internacionalne scene do mlađih generacija koje tek nastupaju, autor izložbe želi da podvuče otvorene, pozitivne, sveže aspekte odnosa prema kompleksnoj stvarnosti. Neki od ovih umetnika ne oklevaju da se definišu kao "giving artists", i inkarniraju intenzivniji i aktivniji način življenja sadašnjosti koja se predstavlja skoro kao dimenzija budućnosti, kao budućnost projektovana na aktuelni momenat sa svim svojim kontradiktornim aspektima. Lateralni kritički pogled na zapadnu kulturu dolazi iz Azije, pre svega iz Kine, koji ove godine, po prvi put predstavlja 20 mladih umetnika, čiji radovi reflektuju dramatične, ali i komične konsekvence fenomena "east meets west", koje idu od šoka pred mas-medijskim mehanizmima zapadnog sveta do ironičnih komentara na "ikone/idole" savremene istorije umetnosti posmatrane iz perspektive njihove tradicije "kulturne revolucije". Sjaj i horor procesa globalizacije u suštini se provlači kroz produkciju umetnika iz svih sredina, kako onih tehnološki visoko razvijenih tako i onih perifernih, u kojima su fenomeni sudara različitih kultura i politika najoštriji. Duh zauzimanja aktivnog stava i odnosa prema aktuelnoj realnosti, i otvorenost prema svim kulturnim kontekstima kako i sam naslov "Aperto over All" ("Otvorenost svuda") sugeriše, potvrđuje i uključivanje dve mlade umetnice iz Beograda Tanje Ristovski i Vesne Vesić na ovu veliku internacionalnu manifestaciju. Iako je Bijenale ove godine više nego ikad otvoren prema mladim generacijama umetnika, među kojima se mogu navesti neki poput Italijanki Luise Lambri, Paole Pivi, Grazie Toderi, Brune Esposito, Švajcarkinje Pipilotti Rist, Francuza Philippe Perrenoa, Amerikanca Douglasa Gordona, Tajvanca Rirkrit Tiravanije, tu su i umetnici srednje i starije generacije, poput Katharine Fritsch, Maurizija Cattelana, Janny Holzer, Jimmie Durhama, Maxa Neuhausa, Williama Kentridgea, Wim Delvoya, Katahrine Sieverding, Sigmara Polkea, Paul McChartyia, Bruce Naumana, Chris Burdena, Shirin Neshat i Louise Burgeois.

U nacionalnim paviljonima su predstavljeni: Jean-Pierre Bertand i Huang Yong Ping (Francuska), Zlatan Vrljkan (Hrvatska), Rosmarie Trockel (Nemačka), Nataša Prosenec i Andrej Zdravic (Slovenija), Sergey Bugaev i Komar&Melamid (Rusija), Ann Hamilton (SAD), Roman Signer (Svajcarska), Gary Hume (Velika Britanija) i, naravno niz drugih umetnika koji će predstavljati ostale zemlje učesnice.