Antiratna akcija Stubova kulture

Pravite knjige a ne rat

Knji�ara ovog izdava�a otvorena je od prvog dana, a umesto promocije novih izdanja �itaoci su u prilici da s najpopularnijim autorima ove ku�e razmenjuju iskustva rata. Glavni urednik ove ku�e Predrag Markovi� opisuje ove akcije uklju�uju�i i projekat Mosta gde se sakupljaju poruke evropskih intelektualaca

Antiratna akcija "Stubova kulture" pod nazivom "�itanje je privatna stvar" traje od po�etka agresije NATO-a na SRJ i organizovana je kao prirodni produ�etak onoga �to ova ku�a �ini prethodnih godina u poku�aju da kolektivnim vrednostima i ideologijama suprotstavi individualna gra�anska prava i op�te prihva�ene vrednosti. Prvi deo tog nastojanja jeste dr�anje stalno otvorenog prostora za individualni otpor: knji�ara ovog izdava�a na Trgu republike otvorena je od prvog dana i radi du�e od propisanog radnog vremena. Drugi deo akcije je kampanja "Pravite knjige a ne rat", koju su autori "Stubova kulture" promovisali 16. aprila potpisuju�i majice s porukama "�itanje je privatna stvar" i "Make Books Not War" koje su zajedno sa razglednicama sa istim porukama od tada u prodaji. Tre�i deo akcije, u kome u�estvuje i Kulturni centar Beograd, odigrava se svakog �etvrtka u 15 �asova u Galeriji KCB-a. Umesto promocija novih izdanja, �itaocima se organizuju susreti s najpopularnijim autorima ove ku�e na kojima se razmenjuju iskustva rata. Ovi izuzetno pose�eni razgovori dosada su vo�eni sa Svetlanom Velmar-Jankovi�, Radoslavom Petkovi�em i Vidom Ognjenovi�. �etvrta akcija ove ku�e je najmasovnija, a nazvana je "Most Stubovi kulture": uspostavljena je e-mail adresa ([email protected]) preko koje se javnost u evropskim medijima obave�tava o stvarnom stanju u Jugoslaviji i paradoksima rata, a istovremeno na jednom mestu prikupljaju antiratne poruke evropskih intelektualaca. "Vreme" donosi delove teksta pisma o namerama kojim je ovaj most uspostavljen.

U trenutku dok ovo pi�emo u bombardovanju Jugoslavije sru�ena su 32 mosta. Kada dobijemo Va� odgovor, taj broj mo�e biti ve�i. Jedino �to mo�emo da uradimo i u �emu nam Vi mo�ete pomo�i jeste da ba� sada izgradimo bar jedan most - onaj koji bi povezao Vas i vode�e jugoslovenske pisce.

Va�e tekstove i mi�ljenja u�inili bismo dostupnim jugoslovenskoj javnosti, a sa na�e strane poslali bismo Vam tekstove vode�ih jugoslovenskih pisaca. Spremni smo da odgovaramo na Va�a pitanja i da Vam �aljemo informacije koje su nam dostupne i �injeni�no stanje.

Pravo da vas pozovemo u izgradnju ovog mosta daje nam �injenica da smo od samog po�etka jugoslovenske krize jasno i javno bili protiv rata, nasilja nad civilima i vrednostima gra�anskog �ivota. Ljudi okupljeni oko "Stubova kulture" dizali su svoj glas protiv ru�enja gradova i mostova, u svim prilikama bili odgovorni i trezveni gra�ani podjednako ose�aju�i patnje drugih kao i sopstvenog naroda, muslimanskih, hrvatskih i srpskih izbeglica ju�e, kao i albanskih izbeglica sa Kosova i srpskih izbeglica iz sopstvenih ku�a i stanova danas. Sada kada smo i sami izlo�eni ratu i kolektivnoj odmazdi u kojoj nestaje sve �to je �ovek sagradio, a pogotovo vrednosti u koje je mogao da veruje, sada kada jugoslovenski gra�ani �ive u skloni�tima i zamra�enim gradovima, kada je svaki gra�anin Jugoslavije potencijalna "kolateralna �rtva", mi ne odustajemo od potrebe da mislimo na kulturu, na najbolje izraze na�e tradicije i ne prestajemo da budemo solidarni sa temeljnim vrednostima ma odakle one poticale.

(...)

Politika �e svakako na�i odgovore i opravdanja za ubijanje civila i ru�enje mostova, bombardovanje kolona izbeglica, uni�tavanje petrohemijske industrije i izazivanje ekolo�ke katastrofe koja mo�e da ugrozi �itavu isto�nu i srednju Evropu, prekidanje plovidbe Dunavom...

Mi koji nismo politi�ari i koji nismo tra�ili opravdanja ni za sli�nu politiku vlasti u sopstvenoj dr�avi, danas od Vas ne tra�imo politi�ke odgovore, nego Vas molimo da o svemu �to se ovde doga�a ka�ete svoju gra�ansku re�.

Rat u Jugoslaviji poga�a pre svega civile i ono �to njima pripada. Bombe ubijaju decu, razaraju gradove, uni�tavaju mostove, pruge i puteve, uni�tavaju privredne objekte i sahranjuju budu�nost �itavih generacija. Stotine i stotine hiljada ljudi koji su pre dve godine demonstrirali u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Ni�u, Valjevu, Kraljevu, ukupno 64 najve�a grada Srbije, tra�e�i demokratizaciju zemlje i promenu politi�kog poretka danas su za svoje napore izlo�eni kolektivnoj odmazdi.

(...)

Mi koji smo izlo�eni posledicama ovog ne�ove�nog rata, rata u kome su klju�no oru�je civili, mislimo da je ovo mo�da poslednji trenutak u kojem se jo� mo�e govoriti o temama kao �to su: kolektivna odmazda, kolateralna �rtva, ekolo�ka katastrofa, izbegli�tvo, �ivot civila u skloni�tima i zamra�enim gradovima, traume izazvane bombardovanjem, ru�enje mostova, etika modernih ratova, odustajanje medija od sopstvene slobode, prekidanje plovidbe Dunavom, upotreba knji�evnosti i kulture u ratnim vremenima, civili kao oru�je modernih ratova...

Ako iz Va�e perspektive do�ete i do nekih drugih tema, bi�emo Vam veoma zahvalni jer �e to zna�iti da na� razgovor te�e i u vremenima kada reke vi�e nisu plovne, a mostovi na njima poru�eni.

Muzika i rat

Imate li srca?

Kultura ne mo�e podlegati ideolo�kim ili "patriotskim" kriterijumima; neko ko je do 24. marta pu�tao Pulp ili Radiohead smatraju�i da je to dobra muzika nema nijedan razlog na svetu da to ne �ini i sada

Ne ba� tako brojni ljubitelji instrumentalnog, easy-listening d�eza do�li su na svoje tokom ovog "samrtnog prole�a": iz nekih razloga, od 24. marta uve�e pa do ve�nosti (?) doma�e "urbane" radio-stanice potpuno su devastirale svoj uobi�ajeni muzi�ki program, i evo ve� �etrdeset-i-neki dan uni�tavaju preostale �ivce pu�anstva tugaljivim cilikanjem konfekcijskih proizvo�a�a "muzike za raspolo�enje" neodre�enog porekla. Ono nije da nam je ba� do pesme, igre i veselja, ali vrlo brzo se moglo ustanoviti da ova naprasna promena muzi�ke orijentacije nije posledica razumljivog ratnog nedostatka volje za pesmom, nego su njeni razlozi posve druga�iji: neko je, izgleda, procenio da ne�ne u�i slu�alaca ne treba iritirati pesmama na engleskom jeziku!

O retko sumanutom, mada tek implicitnom i potuljenom uvo�enju nemogu�eg pojma "agresorske kulture" na ovom je mestu ve� pisano; kada je u pitanju muzika - kao najpropulzivniji segment masovne kulture dvadesetog veka - ovaj autogenocidni trend se ogleda u prekono�noj legitimizaciji selektivne ksenofobije kao po�eljnog kulturnog modela. Onih prvih no�i, usred bombardovanja i zamra�enja, mogli smo se gorko smejati dok su nas iz tranzistora sa frekvencija do ju�e solidnih stanica zasipali malo Kaljinka (E, Kaljinka, kaljinka maja...), malo sirtaki, malo buzuki, malo Tapiri, malo Piloti... Sli�no je u po�etku, se�ate se, bilo i s filmovima: iz retkih aktivnih bioskopa nestalo je sve �to je proizvedeno izvan SRJ, a na televiziji ste mogli da vidite sve ono zbog �ega potajno mrzite vlastito detinjstvo - serijale "partizanskih" celuloidnih nebuloza i za mozak opasne, radioaktivne "srpske novokomponovane kome(n)dije; onda su na lokalne telekrane polako pripu�teni i filmovi iz "bratskih" i "neutralnih" zemalja, pa ameri�ke levi�arske trakavice a la Oliver Stoun, koje se, jelte, "o�tro obra�unavaju sa Sistemom Imperije" (sve dok gledalac - kao pametniji - ne popusti i duboko zaspi), a o tome koliko smo puta mogli da odgledamo Wag the dog da i ne govorimo... Nota bene: taj film sam, ne tako davno, gledao u (ameri�kom) putni�kom jeroplanu nad Atlantikom, lete�i ka prekookeanskoj Imperiji. Dakle, jaka stvar, mo�e� misliti! U svakom slu�aju, po�to su rezerve svih "podobnih" filmova brzo istro�ene, a TV stanice su morale nekako da popune celono�ne programe, ubrzo se filmski repertoar (gotovo) normalizovao. Sli�no je bilo i s bioskopima, a lokalni kino-distributeri ve� javno merkaju nove poslove sa svojim ameri�kim i zapadnoevropskim partnerima. Stvar je, naime, prosta: politika je politika, ali nema ni te privole ni te represije kojom �e� ljude naterati da idu u bioskop da gledaju bratske beloruske SF-filmove, ukrajinske drame o urbanom otu�enju, kostimirane istorijske spektakle iz Republike Srpske, makedonske horore ili gr�ke antiutopije! A od ne�ega mora da se �ivi, pa zato daj onog �varcenegera, nanu li mu imperijalisti�ku... Hja, ionako je �ovek republikanac.

S muzikom, ko zna za�to, stvari nekako idu te�e. Po�to je najbolja radio stanica u gradu, zemlji i jugoisto�noj Evropi podlo, kukavi�ki i hijenski uni�tena pod velom ratne no�i, s preostalima je bilo lak�e, a nismo �uli da je neko pru�io neki poseban otpor: svugde je zacario nehumani teror "doma�eg zabavnomuzi�kog nasle�a", i tako su kojekakve Ne�e Galije, Kikiji, �ikiji, �orbe, Torbe, Nene, Stijene, Hijene & co. premre�ili srpsko FM nebo, na radost svih koji su do sada patili zbog svog kompromituju�e ubogog IQ, zbog hroni�nog nesnala�enja u velikom gradu i sli�nih �ivotnih neprijatnosti. Kao da se ceo Beograd pretvorio u razglasnu stanicu Studenjaka ili u sadisti�ki DJ program nekog autobuskog �ofera.

Za�to je sve ovo va�no? Zar zbog tamburanja u ratna vremena? Ko ho�e da slu�a ono �to voli, neka pusti kasetu ili CD. Da, ali - ne. Radi se o ne�emu mnogo ozbiljnijem: rat se vodi pa se vodi, sa muzi�kom pratnjom ili bez nje, "visoka politika" i diplomatija imaju svoje perverzne zakone, i sve je to O.K. (zapravo nije, ali se tu ni�ta ne mo�e). Ali muzika - i kultura uop�te - ne podle�u politi�kim, ideolo�kim, "patriotskim", verskim ili rasnim kriterijumima. Prema tome, onaj ko je do 24. marta "vrteo" Pulp, Radiohead ili Rage Against the Machine jerbo je smatrao da je to dobra muzika nema nijedan razlog na svetu da to ne �ini i sada. Nisu njihove pesme - zar ne, kolege urednici? - sada ni�ta druga�ije?! I zato prekono�nu i drasti�nu promenu na�eg medijskog zvu�nog okru�enja treba "�itati" kao ozbiljan simptom dru�tvene patologije, kao olako, kukavi�ko podleganje tek naizgled benignom notnom totalitarizmu iliti raspevanom rasizmu, kao novi, savr�eno nepotreban prilog na�em autodegradiranju. Ona nam otkriva kako je ratna psihoza idealno stanje za svakovrsne prodavce magle, od kojih su najopasniji i naj�tetniji oni koji smatraju da su kona�no do�ekali svojih pet minuta, i da su ovo zvezdani trenuci njihovog vi�egodi�njeg truda u pretvaranju Beograda, Srbije i srpske kulture u kaljavu Palanku, u kojoj �e supijani �ilko�i zama��enih �ubara biti jedini ovla��eni Pesnici, Proroci, Mislioci i Pojci. Ovo je poslednji trenutak da se takvi osujete, i zato za sve koji brinu za ovu kulturu nema va�nijeg posla od aktivnog otpora nametanju ksenofobije (ili barem "zapadofobije"), i geografsko-ideolo�ke selekcije "podobnih" i "nepodobnih" u umetnosti. Ovo jeste rat, ali nekim drugaricama i drugovima treba lepo objasniti - kozara�kog kola, komesarskih torbica i �etrdeseti�este ovaj put ne�e biti. Ko ho�e, umesto Manic Street Preachers, beloruski psiho-folk, taj zna gde je Minsk i sre�an mu put. A pu�tanjem raznih "Pilota" i sli�nih na dobrim stanicama na koje do ju�e nisu mogli ni prismrdeti humanitarna katastrofa se samo bezdu�no uve�ava. Imate li, bre, srca?

Umetnost

Art rat

Program "Lice grada" Kulturnog centra Beograda, uprkos tome �to je muzi�ki program zamrznut a tribine prore�ene, nastavlja da bele�i de�avanja na aktuelnoj likovnoj sceni

Lice grada, program Kulturnog centra Beograda, �iji naslov upu�uje na to �to su mu namera i cilj, od 5. maja prikazuje sliku sada�njeg, najnovijeg gradskog lica.

Od svih programa Kulturnog centra jedino je ovaj primenljiv, bez ikakve izmene, svakom vremenu beogradskog �ivota pa i ovom. Tako je do daljnjeg zamrznut muzi�ki program, tribine postoje, ali sa temama druga�ijim od zami�ljenih pre rata, planirane izlo�be Likovne galerije su odlo�ene, a otvorena je izlo�ba Jovana I. Rakid�i�a, repriza iste u istom prostoru iz 1984. godine, zato �to se ispostavilo daa je adekvatna i ovom vremenu. Pre 15 godina, ka�e autor, izlo�ba je "bila samo odjek nekih dalekih ratova i ljudskog stradanja. Kada se devedesetih slutnja obistinila u vidu rata u susestvu, ka�e Rakid�i�, nastala je teskoba "kao posledica raspada velike zemlje u kojoj sam �iveo i slobodno se kretao, ali je istovremeno postojao i ose�aj da sam po�te�en i za�ti�en od po�ara koji je besneo u blizini. A onda, u sredu 24. marta 1999. godine, odjednom sam shvatio da sam se na�ao u samom epicentru tog u�asnog rata sa svojom porodicom i ljudima koji me okru�uju, narodom kome pripadam. Bilo bi gordo re�i da sam svojim slikama i crte�ima na�injenim pre petnaestak godina sve ovo kao nekakav prorok predvideo, ali jeste �injenica da se onda�nji nemir pretvorio u strah, a slutnja u bunt. To je pravi razlog zbog kojeg ovu izlo�bu obnavljam."

"Lice grada", dakle, nastavlja da se bavi svojim poslom, da bele�i de�avanja na aktuelnoj likovnoj sceni. Tokom dve nedelje bi�e promovisana dva programa: "ART RAT", projekat studenata i profesora Fakulteta primenjene umetnosti, i "Shelter production", projekat kreativnog tima u okviru advertajzing agencije "Kompani". Danica Jovovi�-Prodanovi�, direktor Kulturnog centra, najavljuje da �e se ovo antiratno "Lice grada" najverovatnije produ�iti zato �to se radi o programu koji se razvija u nastajanju. "Ve� imamo ponudu za izlo�bu fotografija, sara�ujemo sa Mihajlom R�umovi�em koji radi sajt 'Beograd pobednik', znamo da se na Fakultetu dramskih umetnosti radi na sli�nim stvarima, ima puno ideja raznih umetnika..."

Student Dorijan Kulund�ija i profesor Bata Kne�evi� nosioci su projekta "ART RAT", koji obuhvata izlo�bu antiratnog plakata, suvenira, upotrebnih predmeta na istu temu, proizvodnju, prezentaciju i upotrebu audio-vizuelnih materijala, stvaranje centra banke idejnih re�enja, internet prezentaciju... "Shelter" obuhvata �etrdesetak antiratnih spotova nastalih tokom ovog rata. "Njihovi autori su vodili ra�una da ih jasnim simbolima i motivima u�ine bliskim i na�oj i inostranoj, pa i publici zemalja agresora", obja�njava Danica Jovovi�-Prodanovi�. "Na primer, radili su parodiju na parodiju Montipajtonovaca, na Lili Marlen, trudili su se da ne budu bukvalni ni vulgarni. Neke od njihovih spotova videli su na BBC-ju, na francuskoj, kanadskoj televiziji..." U obja�njenju "Shelter production" nabrojani su slede�i ciljevi: "Da zapadnom javnom mnjenju saop�timo na�e mi�ljenje i na�a pitanja na njima razumljiv na�in; da obi�nim ljudima na zapadu, a posebno novinarima, poka�emo na�e patnje i posledice rata; da, postavljaju�i pitanja i daju�i odgovore, sugeri�emo svima kojima nisu jasni ciljevi rata da svoje politi�are pitaju da li je to istina; da afirmi�emo na�e vrednosti i na�u stranu pri�e."

Paralelno sa Kulturnim centrom, izlo�be su i u galeriji "12 +". Zami�ljeno je da neke od ideja tu budu pretvorene u grafi�ku formu. "Poku�ali smo i da ustanovimo novi deo na na�em sajtu o ovome �to sada radimo. Tu �emo prikazivati na�e kontakte sa inostranstvom, izdvojila bih poruku Kulturnog centra iz Milhajma koju je, izme�u ostalih, potpisao i reditelj Roberto �uli. To je, eto, lepa posledica rata. Nameravamo da napravimo neku vrstu virtuelne galerije, da poka�emo putem interneta radove umetnika koji to �ele, nastale tokom rata bez obzira da li su inspirirani ratom ili ne. Zbog novca potrebnog za realizaciju programa, koji kulturne ustanove gotovo da nemaju, internet nam je jedina mogu�nost da funkcioni�emo", ka�e Danica Jovovi�-Prodanovi�.

Skup�tina grada je nagovestila da �e biti pokrovitelj ovog antiranog "Lica grada". Postoje i neka obe�anja da �e od prikazanih plakata neke koristiti za svoju antiratnu kampanju. Kulturni centar je ustupio prostor i organizovao izlo�bu. Sve plakate su realizovali njihovi autori, spotove "Shelter production" mogu besplatno da koriste sve TV stanice, svi u�esnici projekta rade bez nadoknade... Ovo je po�etak antiratnog "Lica grada".