Povratak privremeno iseljenih Srba

Bez sigurne prognoze

Iznenada počinju da se množe cifre izbeglih, onih "kojima su vlasti u našem gradu obezbedile prinudan smeštaj", baš kao i informacije o onima koji "organizovano uz pomoć države" žele da se vrate na Kosovo i Metohiju

Ono što je do juče bila tabu tema, postalo je preko noći - prioritetan zadatak! Državni mediji krili su od javnosti slike haosa koji je nastao povlačenjem vojske i policije sa Kosova i bezakonja koje je u većini naseljenih mesta zavladalo dok u neke od gradova na Kosovu nisu stigle snage KFOR-a, ali i nakon toga. U glavnim informativnim emisijama RTS-a mogle su se videti kolone vojnih i policijskih vozila koje se "strateški razmeštaju u područja van Kosova i Metohije", ali se nije mogla videti nijedna izbeglička kolona Srba koji se povlače zajedno sa vojskom.

Ipak, zbog razmera egzodusa, UNHCR procenjuje da je 69.300 ljudi otišlo sa Kosova, zbog ogromnih izbegličkih kolona koje su preplavile južnu i centralnu Srbiju, a pre svega zbog sve realnije mogućnosti da Kosovo ostane bez Srba i Crnogoraca, reagovao je zvanični Beograd. Najpre posredstvom političara, a potom i žestokom medijskom kampanjom. Ono što se danima događalo ispred nosa lokalnih dopisnika RTS-a i zvanične štampe, ali što su uporno prećutkivali, postaje tema broj jedan! Iznenada počinju da se množe cifre izbeglih, onih "kojima su vlasti u našem gradu obezbedile prinudan smeštaj", baš kao i informacije o onima koji "organizovano uz pomoć države" žele da se vrate na Kosovo i Metohiju.

STANJE STVARI: Potpredsednik republičke vlade i komandant Štaba civilne zaštite Republike Srbije dr Milovan Bojić upućuje 19. juna poruku kosmetskim Srbima i Crnogorcima. Ozbiljnim glasom, govoreći polako i razgovetno kako bi se valjano razabrala i razumela svaka reč, dr Bojić je, između ostalog, rekao da su "država Srbija, sve nadležne državne strukture, Republički štab civilne zaštite, stalno sa Srbima i Crnogorcima na Kosovu i Metohiji, stalno sa Srbima i Crnogorcima koji su privremeno napustili Kosovo i Metohiju širom okruga i opština naše Republike, ali država Srbija i Republički štab civilne zaštite su i danas sa Srbima i Crnogorcima i ostalim raseljenim licima sa Kosova i Metohije kada se organizovano vraćaju svojim kućama na Kosovo i Metohiju".

Dalje dr Bojić objašnjava da je status Kosova unutar SRJ ostao nepromenjen, da su za nastalu situaciju krivi "stvaranje straha, odmazde i neviđenih psiholoških pritisaka da se Srbi i Crnogorci isele sa Kosova", da "nadležne strukture" treba da "ostanu uz svoj narod" i da se "na Kosovu i Metohiji ne puca, na Kosovu nema ubistava".

Baš kao i izbeglice koje su sa vojskom i policijom napustile Kosovo i Metohiju, tako i Srbi i Crnogorci koji su ostali u Pokrajini ne kriju ogorčenje zbog ponašanja lokalnih vlasti u situaciji koja je nastala posle potpisivanja "ugovora o vojno-tehničkoj saradnji" u Kumanovu. Iz izveštaja sa skupova koje funkcioneri raznih partija drže po Kosovu, pažljivo se u državnim medijima "štrihuju" neprijatna pitanja meštana, baš kao i zvižduci i dobacivanja. Reporteri uglavnom po završetku skupa zatraže posebnu izjavu, izdvoje se na stranu sa svojim sagovornikom i "daleko od razuzdane gomile" na miru snime "ekskluzivnu izjavu".

U samo jednoj dnevnoj novini koja izlazi u Beogradu objavljene su, uz ostale, i sledeće vesti iz Pokrajine: "U blizini Peći, na putu ka Đakovici, pripadnici UČK-a ubili su tri lica srpske nacionalnosti." "U toku jučerašnjeg prepodneva više stotina albanskih civila upalo je u Univerzitetsko naselje u Prištini i odnelo sve što se može skinuti sa stanova i kuća ovdašnjih profesora." U zbirnoj vesti pominje se da je samo u jednom danu oteto čak 46 Srba i Crnogoraca iz raznih delova Kosova. "Vreme" saznaje da je samo prošlog ponedeljka i utorka pronađeno 16 ubijenih Srba i Crnogoraca, kao i to da se zvanično operiše cifrom od 142 kidnapovana lica, ali se strahuje da je broj kudikamo veći. U pomenutom dnevniku dalje stoji: "Albanske izbeglice koje su se u pratnji francuskih pripadnika KFOR-a vratile svojim domovima, isterale su iz izbegličkog naselja u opštini Vučitrn 250 Srba, prognanika iz bivše RSK i BiH." "Preostalih 3500 Srba iz orahovačke župe, prema podacima Centra za mir i toleranciju, zbilo se u glavnoj ulici u samom Orahovcu, gde su okruženi brojnim naoružanim albanskim teroristima. Isti izvor kaže da ima više ranjenih i da su snage KFOR-a juče ujutro pošle u pomoć tamošnjem stanovništvu." Vesti o progonu i stradanju nealbanskog stanovništva stižu i iz Prizrena, Peći, Đakovice, Suve Reke, Srbice, meštani Gore bore se sa bandama koje dolaze iz severne Albanije, u Kosovskoj Mitrovici KFOR je napravio neku vrstu "demarkacione linije" i razdvojio stanovništvo po etničkoj pripadnosti ne bi li tako sprečio eventualne sukobe.

Lider Srpskog pokreta otpora na Kosovu Momčilo Trajković ocenio je stanje u Pokrajini kao - "više nego katastrofalno"! Za razliku od dr Bojića, koji u svojoj poslanici kosovskim Srbima i Crnogorcima kaže da na "Kosovu i Metohiji funkcionišu naše institucije i uspostavljena je saradnja sa snagama KFOR i civilnim strukturama" i tvrdi da je "u ovom haosu i bezvlašću Srbima na Kosmetu sada najvažnije da se okupe oko crkve, koja je ostala jedina institucija za okupljanje i njegovu samoodbranu".

POLITIKA: Ovakve razlike u procenama najbolja su ilustracija trvenja (u najmanju ruku) domaćih političara koji zbivanja na Kosovu, uz manje ili više iskrenu želju da učine nešto korisno, vide i kao šansu da promovišu sebe i svoju stranku. "Pregovaramo sa KFOR-om da se vrate iseljeni Srbi", nastavlja Momčilo Trajković. "Nažalost, aktuelni režim ne prihvata zajednički front već deluje samostalno." On je potom pohvalio "kooperativnost i rad predsednika PIV Kosova Zorana Anđelkovića i gradskog rukovodstva (u Prištini), koje je ostalo s narodom", a potom "apelovao na opozicione lidere, Vuka Draškovića, Vuka Obradovića, Zorana Đinđića, Vojislava Koštunicu, Vladana Batića i druge, ali i SANU, da odmah za sveštenstvom dođu na Kosovo i Metohiju i budu sa srpskim narodom ovog kraja".

Sudeći prema novinskim i TV izveštajima, niti ko od pomenutih, mnogih nepomenutih (a važnih), političkih ličnosti nije otišao na Kosovo osim patrijarha Pavla, koji je svoje sedište preneo u Pećku patrijaršiju, gde namerava da ostane duže vreme. S druge strane, među prominentnim stranim političarima zavladala je prava pomama ko će pre doći u Pokrajinu, zgroziti se nad otkrivenom masovnom grobnicom ("ko ne nađe svoju masovnu grobnicu, nije opravdao dnevnice", crnohumorna je pošalica koja kruži među stranim novinarima na Kosovu). Dok, dakle, strani državnici obilaze svoje vojnike u sastavu KFOR-a ili albanske izbeglice u Makedoniji i Albaniji (od kojih se, prema procenama UNHCR-a, njih 177.150 vratilo na Kosovo), ovdašnja "prva liga" političara za sada zaobilazi Kosovo u širokom luku.

"Ne idem na Kosovo zato što je to sada u modi već zato što želim da pomognem", izjavio je nedavno predsednik Češke Republike Vaclav Havel. Sličnu izjavu ovdašnjih vodećih političara još nismo čuli. Na Kosovu su uglavnom "aktivisti", perspektivni partijski podmladak poput Rastovića ili Šuvakovića, poneki ministri iz republičke vlade ili pomoćnici ministara i tamošnji partijski funkcioneri koji su ostali na Kosovu sa svojim familijama, poput Živorada Igića i Ranđela Nojkića, npr., i koji tim svojim primerom faktički daju najjači argumenat kada pokušavaju da ohrabre Srbe i Crnogorce da ne napuštaju Pokrajinu. Nažalost, surova svakodnevica im je u tom poslu najveća prepreka.

"Zavladala je neviđena anarhija", kaže za "Vreme" Milivoje Mihajlović, glavni urednik Radio Prištine i spiritus movens Media Centra, smeštenog u hotelu "Grand". "Ne tvrdim, ali ako ovo potraje još koji dan, KFOR, sve i da hoće, sve i da ima najbolju nameru - neće moći više da kontroliše situaciju ni da spreči dalju pljačku, otmice i ubistva. UČK je dobio tromesečni rok da preda oružje, a treba li da naglašavam šta su i kako mogu izgledati tri meseca na Kosovu."

Prema nezvaničnim podacima, od početka bombardovanja NATO-a do danas iz Kosova Polja otišla je gotovo polovina stanovništva. Pa ipak, to mesto predstavlja jedno od najžilavijih uporišta kosovskih Srba i Crnogoraca. U tom mestu nedavno je podignut i prihvatni centar u čijim je šatorima, kako saznajemo, smešteno oko 3000 ljudi koji su se odazvali akciji srpskih vlasti i vratili se na Kosovo. Ovaj centar uglavnom služi kao prolazna stanica. Neki dođu samo kao "izvidnica", tu samo prenoće pa, ako procene da još nije vreme da se sa familijom vrate u svoje kuće, odu nazad za Srbiju. Drugi, uglavnom oni koji su tu doveli i porodice, čekaju da se situacija u njihovom mestu smiri pa da se tek onda vrate kućama. Niko se ne usuđuje da prognozira koliko će to čekanje trajati.