Susret Klinton-Đukanović
Pomoć i zaštita u obećanjima
Puna četiri sata, iza zatvorenih vrata, razgovarali su Bil Klinton, Milo Đukanović, Milan Kučan i Janez Drnovšek. Šta je predsednik Crne Gore tražio, a na šta se predsednik SAD obavezao
Milo Đukanović je u
nezvaničnu posetu Ljubljani (na poziv predsednika Milana Kučana) stigao svojim avionom,
dan uoči dolaska predsednika Amerike i "prvog među jednakima u NATO-u". Bil Klinton
je u zvaničnu posetu Sloveniji stigao iz Kelna, sa sastanka G-8 i posle viđenja s
Borisom Jeljcinom, za koga je novinarima izjavio da "jeste bio malo nesiguran u
pokretima" (zlobnici su primetili da se držao Šredera k'o pijan plota), "ali zato
bistrog uma, jasan i okrenut ka budućnosti". Rusiji su obećane pare, a odnosi između
Vašingtona i Moskve (posle krize na Kosovu) "ponovo na najboljem putu".
Klintona je u Ljubljani, prvog dana leta, dočekao pljusak i prohladan, pravi jesenji dan (posle sunčanog Kelna). Inače, dolazak američkog predsednika u Ljubljanu pokazao je kako nervozni političari i mlada diplomatija mogu da uprskaju protokol.
DAN MLADOSTI: Sloveniju je već danima drmala tzv. Klinton-mania, tako da je dolazak crnogorskog predsednika Mila Đukanovića prošao gotovo neopaženo. Da je stigao potvrdili su reporteri POP TV-a koji su na aerodromu Brnik čekirali situaciju - potvrdili su da je Đukanovićev avion uredno parkiran i da neće smetati pri prizemljenju američkog predsednika. Brnik je bio strogo kontrolisano područje. Što se Ljubljane tiče, pola ionako nevelike prestonice bilo je očišćeno od grafita (npr. "A šta ćemo danas bombardovati?", "Clintone, k... sine" i sl.), blokirano gvozdenim ogradama, ulice zatvorene, parkinzi "raščišćeni", centar prazniji nego ikad. Parole i ruksaci zabranjeni. Tek prefarbane fasade, svež asfalt presvučen preko kaldrme, umiveno mesto - na očajanje organizatora - sve je u drugi plan potisnula kiša.
U trenutku kada je veliki boing "Airforce one" (takav naziv nosi samo kada je američki predsednik u njemu) sletao na pistu aerodroma Brnik, slovenački vazdušni prostor bio je već davno zatvoren. A sve zbog visokog gosta. I dok je po neviđenom pljusku odrolan crveni tepih, u podnožju aviona su strpljivo kakvih dvadeset minuta čekali domaćini - predsednici Kučan i Drnovšek sa ženom Štefkom i svitom. Za to vreme je usplahirena reporterka Prvog programa TV Slovenija uglednog gosta - sahranila! Pomešala je Tomasa Džefersona i Bila Džefersona Klintona, pa je ovog drugog proglasila za "pokojnog".
Onda je iz aviona izašla Medlin Olbrajt, savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger (inače glavni kreator vazdušnih napada na SRJ) i, konačno, par Hilari i Bil. Bez kišobrana. U to ime je i veći deo domaćina odustao od kišobrana, što je zanimljiv podatak ako se zna da je protokolarni pozdrav počasne straže trajao duplo više nego što bi smeo (između ostalog i zato što su Kučan i Klinton kod aviona zaboravili svoje supruge i Drnovšeka, pa su se s pola puta peške vratili po njih), posle čega je krenulo upoznavanje dve delegacije, koje je trajalo tri puta duže od uobičajenog (oko 45 minuta).
Iako prokisli, Bili i domaćini bili su nasmejani. Uprkos čemu su svud živo kasnili; uzbuđenje domaćina i flopovi učinili su svoje. Stoga su neke tačke dnevnog reda počele da ispadaju. Recimo, planirani susret s opozicijom, koja ga je već uveliko čekala. Tim povodom su "oni koji su stvorili državu" - iznervirani Janez Janša (šef socijaldemokrata) i Lojze Peterle (lider demohrišćana) - jetko primetili kako je američki predsednik uvek, prilikom posete nekoj državi, nalazio vremena za susret s opozicijom ("čak i u Latinskoj Americi") i da je to "diverzija nekoga iz vlade što je opozicioni termin otpao među prvima, dok je ostalo vremena za ćaskanje s predstavnikom neke 'treće države'". Naravno, tu se mislilo na Mila Đukanovića.
Iako je Klinton odbio da govori s istog balkona (prelepe zgrade Pravnog fakulteta) s kojega se Slovencima 1945. godine obratio drug Tito, sva događanja oko njega neodoljivo su podsećala na starog Maršala. Ili je to bilo zbog kiše, koju su Beograđani godinama priželjkivali baš za 25. maj. Bilo kako bilo, trovrata blindirana limuzina (Bilija voze u Linkolnu, Tito je preferirao evropske mercedese), oko 1000 efbiajevaca i nešto malo više slovenačkih kolega, zastavice, namočena masa, među kojom su žene bile naročito mokre. Bilo je dirljivo gledati kako bakice vrište ko šiparice, jer se Bili, posle održanog govora upustio u masu i malo rukovao, što je njegova karakteristika. A šta je rekao i obećao Slovencima? I šta Crnogorcima?
PRIMER ZA BALKAN: Vratimo se dolasku. Zvanični deo posete obavljen je u roku od dva sata. Odvojena primanja kod Kučana, Drnovšeka, predsednika slovenačkog parlamenta Podobnika. Đukanovića u tom delu priče nema. Sledi odlazak na Kongresni trg i obraćanje masi s bine, posebno za tu priliku sklepane od dasaka. Bilija je puna četiri sata čekalo nekoliko hiljada obožavaoca. Razrajcana rulja je donekle iznervirala jednog od slovenačkih policajaca u špaliru, te se u patriotskom nadahnuću obrecnuo: "Šta ste navalili? Pa i on je samo čovek!" I dodao da masa nikada nije tako frenetično celivala koga od domaćih, ni Kučana, Drnovšeka, Janšu... Pljuštalo je kao iz kabla. Spikerka je najavila domaćine, od Vike Potočnik, gradonačelnice Ljubljane, nadalje, već je prozvala i Drnovšeka, Kučana i Klintona, masi je zastao dah - ali njih nije bilo. Čekali su da obezbeđenje vrati Drnovšeka na pravi put, pošto se izgubio iza kulisa. Devojka pored mene gubila je živce: "Mora da je mnogo grešio, kad ovoliko pada, baš otkako je sleteo! Ima Boga!" Mladić uvijen u američku zastavu ošinuo ju je pogledom i oćutao. Jer - Bil je u tom trenutku progovorio.
"Dobar dan!"
Zapravo, možda je rekao i "dober dan", ali je onaj "e" ispao nekako kao "a", pa su neke kolege primetile da je Klinton Slovence (na trgu i pored malih ekrana) pozdravio - na srpskom. Uopšte, sav taj hepening sa organizovanim obraćanjem naciji "u gostima" bio je unekoliko neuobičajen. Eksperti kažu da je američkom predsedniku ustrebalo malo bodrenja, pa makar na rubu brdovitog Balkana, kako bi poduhvat na Kosovu dobio priokus pobede. "Hvala vam za doček koji nikada nećemo zaboraviti...", nastavio je na engleskom. I pomenuo uspeh Slovenije u gradnji slobode i blagostanja, pošto se prva suočila i suprotstavila Miloševićevom režimu "kada je pre osam godina napao vašu zemlju", te da u celom svetu narodi, počev od Severne Irske pa do Bliskog Istoka žele da dostignu iste vrednosti - slobodu, demokratiju i blagostanje. Ali - te vrednosti su krhke i "... neprijatelji slobode se nadaju da nam neće uspeti, zato moramo da pazimo na svakom koraku. Moramo da se pridržavamo osnovnog pravila - u savremenom društvu nema mesta za rasnu i versku mržnju. To je bio razlog što su slobodoljubive države zajedno ustale protiv Slobodana Miloševića; srpska vojska se povlači s Kosova, međunarodne trupe dolaze, albansko stanovništvo se vraća; to je veliki dan za slobodu."
Potom se zahvalio Sloveniji za podršku NATO-u, usledilo je nekoliko toplih reči na račun slovenačke vojske, zaklinjanje u izgradnju demokratske Evrope i slično. Klinton se još jednom vratio na prilike u Srbiji, koja je, kako su kasnije ocenili komentatori svih značajnijih svetskih medija, očito bila centralna tema Bilovog govora, koji je bio kraći nego što se očekivalo: "Želimo da i Srbija postane deo nove Evrope, ali prvo mora da se oslobodi zločinačkog režima Slobodana Miloševića. Mora da stupi na put kakav je izabrala Slovenija; ljudi moraju da prevaziđu tradicionalne suprotnosti i da na temelju ljudskosti idu u budućnost..."
Ako je Klinton (a jeste) izabrao Sloveniju za odskočnu pozornicu za poslednje obraćanje Srbima, onda bi pod hitno morao da smeni one koji su mu isto savetovali. Jer, Ljubljana je za takvu rabotu loš izbor. Gori od gradova u nekim komšijskim državama, uprkos tome da se s njima dugo i krvavo ratovalo. Jer, zvanična Ljubljana i Beograd već osam godina igraju ping-pong od međusobnog nepriznavanja i unižavanja, a Slovenija je ujedno jedina država u Evropi (i šire) koja sa SR Jugoslavijom i Srbijom nema nikakve odnose, ali zato mnogo nezaceljenih rana. Uostalom, Drnovšekova vlada se još oktobra prošle godine hvalisala kako je otvorila koridor za NATO bombardere prema Beogradu. Koji su, pola godine kasnije, iskoristili slovenački vazdušni prostor i bez preteranog gunđanja u ovdašnjoj javnosti, opoziciji ili od strane tzv. nezavisnih intelektualaca, sručili smrtonosni tovar ne samo na vojne, već i na civilne ciljeve. Obaška što mediji u Srbiji ni događaj ni Klintonov govor nisu pominjali i što je Slovenija, koja je u permanentnoj dilemi jeste li na Balkanu (sagovornicima iz sveta se predstavlja "kao najkompetentniji poznavalac Srba"?!) ili zapravo deo "srednje Evrope, daleko od Balkana", sama sebe gurnula u šizofrenu situaciju - sama je bila upletena u sukobe, njena diplomatija i političari u slučaju Srba reaguju ostrašćeno i kao takvi prokockali kredibilnost da igraju medijator između "Srba i ostalih".
Bilo kako bilo, Klintonov govor su domaćini prokomentarisali kao konačno svrstavanje Slovenije u evropske narode i definitivno odvajanje od Balkana, dok drugi dotični "čitaju" nešto drugačije - da Slovenija jeste dobar primer prosperiteta za ratovima osiromašenu bivšu braću. Na Balkanu.
UKLONJENA MONIKA: Domaćini i gosti su se posle govora povukli u predsedničke odaje da se pripreme za "veoma formalnu večeru" u elitnom objektu dvorca na Brdu kod Kranja, koji, uprkos denacionalizaciji, advokatima i pregovorima, nikada nije vraćen vlasnicima, porodici Karađorđević. Začudo, kiša je jenjavala. Međutim, pre nego što je 120 zvanica stiglo (komentator na nacionalnoj TV Jurij Gustinčič je primetio da je gostiju duplo više nego što protokol predviđa, pa su doneseni dodatni stolovi), uspaničeni agenti bezbednosti učinili su poslednji napor da sačuvaju živce visokog gosta - policajci su naterali vlasnika fitnes studia "Monika" da skine firmu, tj. reklamni pano. Da Bili ne bi bio nervozan.
Klinton i pratnja pojavili su se elegantni (ali ne u smokinzima, kako se očekivalo). Počelo se sa zdravicama. Predsednik Crne Gore sačekao je da se završi večera. (Specijaliteti kuće - predjelo: dimljena pastrmka s renom, jelo: govedina i teletina sa štrukljima i žlikrofima, gibanica za desert, a od vina dva bela i teran.) Oko pola jedanaest uveče je obelodanjeno da su se četiri predsednika (Klinton, Kučan, Drnovšek, Đukanović) zatvorili u posebne odaje da iza zatvorenih vrata u miru porazgovaraju. Suština razgovora ostala je tajna, iako su akcenti procureli. Milo Đukanović je tražio finansijsku pomoć i podršku svojoj politici. Klinton je obećao. Dalje, Crna Gora želi da bude direktan potpisnik Pakta stabilnosti. Ovo formalno nije, ali će "de fakto" biti potvrđeno, isto kao što je "de fakto" a ne formalno otvorena i prva crnogorska ambasada u svetu - na Resljevoj ulici br. 40, u Ljubljani.
Razmatrane su i opasnosti koje vrebaju aktuelne crnogorske vlasti (mogućnost destabilizacije od strane Vojske Jugoslavije - konkretno, Druge i Treće armije, te saveznih jugoslovenskih organa). Na direktno i nedvosmisleno pitanje - kako bi SAD ocenile napore za realizaciju nezavisnosti Crne Gore - od strane Klintona je, bar za sada, stigao negativan odgovor, pošto njegova administracija u ovom momentu, kada sređuje situaciju na Kosovu, ne želi dodatne komplikacije u Crnoj Gori. Osim toga, Podgorica je, kao pokretač demokratskih reformi (kako Đukanovićevu platformu ocenjuju zemlje Zapada), važnija unutar jugoslovenske federacije. U tom smislu su saveti američkih zvaničnika bili skoncentrisani na prenos nadležnosti sa saveznog na republički nivo, što će reći u pravcu konfederalizacije Jugoslavije.
Klinton je narednog jutra rano otišao iz Slovenije za Makedoniju, a g. Milo Đukanović se zadržao da obavi dodatne razgovore sa gostiteljima, pre svega predsednikom Kučanom. Obe posete su za Ljubljanu svakako veliki, pa i istorijski događaj. Prvo, zato što je Ljubljana Americi ponovo istakla svoju želju da uđe u istoriju kao organizator neke nove "Balkanske konferencije" na temu okončanja svih ratova, uprkos tome što je kandidatura za takav skup već snašla Sarajevo, koliko narednog meseca. Zato nisu zanemarljivi politički (dolaskom Klintona je Slovenija konačno postala vidljiva na karti sveta - patetično je uzdahnuo jedan od slovenačkih zvaničnika), a posebno ekonomski dometi posete predsednika SAD. Još u govoru je Klinton pozvao svoje zemljake "da zanemare kišu" i da "dođu u ovu lepu zemlju". Na CNN-u se već ističu kandidature brojnih američkih preduzeća (od Motorole, koja želi da bude vodeća što se tiče komunikacija, pa nadalje) za učešće u "obnovi Kosova" i regije (tu je Srbija izuzeta dokle god je Milošević na vlasti - "neće dobiti ni peni", reče Klinton u Kelnu) da ih i ovoga puta ne bi pretekle evropske, posebno nemačke firme "kao što je bio slučaj u Hrvatskoj i Bosni". Sezona je otvorena. Sve ostalo je već viđeno.
Svetlana Vasović
