Nema�ka

Protiv zaborava

Kraj "bonske" i po�etak "berlinske" republike pao je u senku nema�ke muke sa neizbrisivom "flekom" u nacionalnoj istoriji koja stalno iznova izbija na povr�inu

Specijalno za VREME iz Bona

Bila je to jedna od poslednjih odluka parlamenta izglasana u Bonu - mestu osnivanja posleratne demokratije u Nema�koj. Pre odlaska u Berlin (povratka za neke), a posle jedanaest godina rasprava, Bundestag se pro�log petka kona�no saglasio: 314 od ukupno 669 poslanika izjasnilo se za nacrt ameri�kog arhitekte Petera Ajzenmana koji predvi�a da se blizu Brandenbur�ke kapije sagradi spomenik Jevrejima koje je ubila nacisti�ka Nema�ka. Spomenik �e �initi 2700 stela (ta gr�ka re� ozna�ava uspravan nadgrobni kamen na�injen od jednog komada). Deo spomeni�kog podru�ja �ini�e i memorijalni centar o �ijem ta�nom sadr�aju tek treba da se odlu�i.

Alternativni predlog teologa i socijaldemokratskog poslanika Riharda �redera da se podigne stub na kome �e na vi�e jezika biti uklesana starozavetna zapovest "ne ubij" dobio je podr�ku 188 poslanika. Njih 115 je smatralo da ne treba graditi nove spomenike, ve� ulo�iti vi�e novca u odr�avanje postoje�ih spomenika. Tako �e 2000. godine, vi�e od pola veka nakon sloma nacisti�ke dr�ave i kraja Drugog svetskog rata, u Berlinu po�eti zidanje spomenika koji treba da spre�i da se ikada zaboravi njen najstra�niji zlo�in. Kancelar Gerhard �reder nije se dugo zadr�ao u parlamentu tokom rasprave, ve�ina ministara nije bila prisutna, biv�i kancelar Helmut Kol, vode�i zagovornik podizanja spomenika, "u interesu Nema�ke", kako je svojevremeno obrazlo�io svoju volju, nije uzeo re�; tokom ve�eg dela zasedanja tre�ina poslanika bila je u sali.

POLEMIKE: Malokrvna rasprava u parlamentu bila je antiklimaks nervoznim i �esto uvredljivim polemikama tokom prethodnih jedanaest godina, otkad traje natezanje.

Sve u vezi sa tim spomenikom bilo je sporno - od same zamisli, pa do kona�ne odluke kojom je, prema mi�ljenju Salomona Korna, �lana Centralnog saveta Jevreja u Nema�koj, propu�tena prilika da se sve �rtve nacizma podjednako tretiraju.

Pola miliona Roma koje su nacisti ubili i sve druge �rtve nisu ovekove�ene ovim spomenikom, a u centru glavnog grada, kako je rekao konzervativni gradona�elnik Eberhard Dipgen, "nema prostora" za druga spomen-obele�ja. Ideja da se u srcu Berlina, blizu nekada�nje Hitlerove kancelarije, na prostoru koji se urezao u kolektivnu svest sveta kao pozornica nacisti�kog samoinsceniranja, stvori obele�je koje �e, kako je re�eno u raspravi, biti bolan trn u novom identitetu ujedinjene Nema�ke, potekla je od grupe kulturnih aktivista oko novinarke jevrejskog porekla Lee Ro�.

Pristiglo je pet stotina predloga za oblikovanje spomenika, me�u kojima i jedan koji je predvi�ao ogroman to�ak, poput onog u Prateru, na kojem bi se vrtelo 16 teretnih vagona nalik onima u kojima su �rtve otpremane u Au�vic. U martu 1995. dodeljene su i dve prve nagrade, jedna je predvi�ala ogromne �eli�ne stubove kao ograni�enje polju u kojem bi se kretali posetioci, a druga nadgrobnu plo�u veli�ine sto puta sto metara. Biv�i kancelar Kol spre�io je ostvarenje oba nacrta, potom je preporu�io Ajzenmana. Politikolog Ekehart Kripendorf napisao je da je debata sada okon�ana u stilu "hajde da usvojimo bilo �ta, samo da stvar kona�no skinemo s dnevnog reda". Procenio je da bi se poslanici izlo�ili sumnji da su u na�elu protiv bilo kakvog spomenika jevrejskim �rtvama nacizma da su odbili i Ajzenmanov nacrt, tako da su usvojili ne�to �to nikoga ne zadovoljava do kraja. Kraj "bonske" i po�etak "berlinske" republike tako je pao u senku nema�ke muke sa neizbrisivom "flekom" u nacionalnoj istoriji koja, ma koliko ispirana, stalno iznova izbija na povr�inu. Jo� traju pregovori oko obe�te�enja biv�ih prinudnih radnika u nema�koj industriji tokom Drugog svetskog rata, velike korporacije - poput "Mercedesa", "Folksvagena" i drugih - upo�ljavaju timove istori�ara koji kopaju po arhivima firmi da jednom za svagda bespo�tedno dokumentuju grehe pro�losti. Jedan od motiva je svakako i �injenica da u eri "globalizacije" istorijska optere�enja mogu da se poka�u kao prepreka ravnopravnom no�enju sa anglosaksonskom i drugom konkurencijom.

Ipak, postoje i drugi motivi, me�u kojima je svakako bitan i pritisak nau�nika, politi�kih aktivista i drugih aktera "civilnog dru�tva" na vlasti, industriju, banke i druge "stubove dr�ave" da ne prekinu sa "savla�ivanjem pro�losti". Taj pojam obele�io je politi�ku javnost Nema�ke jo� negde od �ezdesetih godina kada su, dve decenije posle Drugog svetskog rata, posle okon�anja nirnber�ke pravde pobednika, po�ela prva ve�a "sopstvena" su�enja gospodarima Au�vica i drugim nacisti�kim zlo�incima.

Otada "savla�ivanje pro�losti" spada me�u okosnice �kolstva, dokumentarnih serija na javno-privatnom radiju i televiziji, programa na narodnim univerzitetima, u radu saveznog i pokrajinskih parlamenata, politi�kih fondacija i drugih ustanova koje oblikuju dru�tveni identitet i kolektivnu svest. Uporedo, me�utim, postoje i optu�be da se nedovoljno u�inilo da se razgrne pra�ina zaborava i utvrde svi zlo�ini i njihovi krivci.

RU�ENJE MITA: Jedna od najve�ih novih akcija bila je izlo�ba o zlo�inima Vermahta - nema�ke vojske. Dugo je u javnosti negovan mit da su zlo�ine pre svega �inili policija i SS trupe, dok su se, navodno, pripadnici Vermahta vite�ki dr�ali izvr�avaju�i nare�enja nadre�enih. Ve� du�e ta izlo�ba jednog hambur�kog instituta, kojeg finansira istori�ar i multimilioner Jan Reemstma, seli se iz grada u grad, do�ivljavaju�i ovacije, ali i bomba�ke napade. Me�u zapa�enijim eksponatima su i fotografije streljanja talaca u Pan�evu u leto 1941. godine. Verovatno �e prerasti u stalnu postavku. Svoj osnovni zadatak, me�utim, ve� je uglavnom ispunila: sru�en je mit o "�istoj" pro�losti Vermahta, pru�ena je �ansa istorijskim �injenicima da ugledaju svetlo dana.

Du�an Relji�