O njima se govori: Bernar Ku�ner

Nepredvidiv, nezavisan i harizmati�an

Glad u Bijafri, "Crni septembar" u Jordanu, zemljotresi u Peruu i Gvatemali, ratovi i sukobi u Libiji, Siriji, Kurdistanu, Eritreji, Vijetnamu, Kambod�i, Urugvaju, Hondurasu, Salvadoru, �adu, Avganistanu, Bosni, Ruandi... Avionom, helikopterom, brodom, �amcem ili pe�ke - na svaku ta�ku svih pet kontinenata, svuda gde su se izlivale ljudske strahote, beda i nemo�, stizao je poslednjih decenija Bernar Ku�ner.

Mogao je kao lekar, specijalista za gastroenterologiju ili, kasnije, kao dr�avni ministar u tri navrata, kao poslanik Evropskog parlamenta, najzad kao ministar zdravlja, mirno da �ivi u Parizu, u�iva u dobrom polo�aju, pi�e knjige (napisao ih je devet), ili scenarija (pod pseudonimom Bernar Griden napisao ih je mnogo, �to za film, �to za televizijske serije) i da bez mnogo uzbu�enja provodi dane sa svoje �etvoro dece. Umesto toga, stalno je osnivao nove humanitarne organizacije: Lekari bez granica, Lekari sveta, Globus, Udru�enje za humanitarnu akciju, smi�ljao nove poduhvate: "Brod za Vijetnam", "Brod za Liban", "Avion za izbeglice iz Salvadora", "Pirina� za Somaliju", "Me�unarodni komitet protiv pirata" - ne bi li pomogao unesre�enima u ratovima ili prirodnim katastrofama.

Iako je imao jaku konkurenciju - u u�em izboru na�li su se finski predsednik Ahtisari, evropski komesar za izbeglice Ema Bonino, biv�i lider britanskih liberala Pedi E�daun, holandski ministar Jan Pronk - iako su se mnogi otimali za ovaj presti�ni polo�aj, odluka generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kofija Anana da za �efa civilne misije UN-a na Kosovu postavi Bernara Ku�nera bila je o�ekivana i logi�na. "On ima osobine", objasnio je portparol Ujedinjenih nacija Fred Ekard, "koje je generalni sekretar upravo tra�io - on ima viziju, sposobnost upravljanja i dobro poznaje region." A Kofi Anan je ovako definisao Ku�nerov zadatak: povratak i sme�taj kosovskih izbeglica pre nadolaze�e zime, izmirenje Srba i Albanaca. "Odlu�ni smo", dodao je, "da stvorimo multietni�ko Kosovo. To ne�e biti lako, ali u�ini�emo sve da to ostvarimo."

Ku�ner, koji nikada nije imao dlake na jeziku i koji nikada nije ustuknuo ni pred naizgled nemogu�im zadatkom, odmah posle imenovanja na prvi ovakav, zvani�ni polo�aj u svojoj dugogodi�njoj humanitarnoj i politi�koj karijeri nije se ustezao da odmah izlo�i svoju viziju. "Neutralnost nije pravi koncept. Nepristrasnost da, ali neutralnost ne. Jer, neutralnost ne priznaje da su ljudi patili. Nadam se da �e Ujedinjene nacije u�initi sve da se ostvari mir i izmirenje. To je nepristrasno, to je dinami�no, to je humano."

Novi �ef civilne misije UN-a na Kosovu kao da je time odgovorio na javno neiskazana ali i te kako prisutna strahovanja da se ne ponove zablude i gre�ke iz ranijih mirovnih misija kada nenaoru�ani mirovnjaci nisu bili u stanju da za�tite civilno stanovni�tvo. "Na�alost", ka�e Ku�ner, "u ovakvim uslovima nenaoru�ana policija nije dovoljna." Ujedno, podse�a me�unarodnu zajednicu da "mora biti spremna da ulo�i isto toliko novca i ljudi u izgradnju Kosova, kao �to je ulo�ila u suzbijanje srpske ofanzive". "Bilo bi nepojmljivo", zaklju�io je �ef civilne uprave, koji ima ovla��enja kao nijedan njegov prethodnik na sli�nim poslovima, "da po�to smo potro�ili milijarde na rat, sada u�inimo ne�to manje za finansiranje mira. Od vitalnog je zna�aja da na�i partneri, pre svega oni u Evropskoj uniji, shvate da nam je potrebna puna podr�ka, da su nam neophodni novac, tehni�ari, policija..."

Ku�ner, za razliku od mnogih koji pomo� bar jednoj strani, Srbima, nastoje da uslove, nema dileme: humanitarna pomo� Srbima, i na Kosovu i u Jugoslaviji, ne sme da se dovede u pitanje. Postoji samo jedan uslov - da to ne bude pomo� jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milo�evi�u.

U prvi mah mo�e se u�initi nelogi�nim da �ovek koji je obi�ao svet nastoje�i da pomogne ljudima u nevolji zagovara kopnenu intervenciju trupa, kao �to je to Ku�ner �inio u vreme besomu�nog bombardovanja Jugoslavije. To se, me�utim, uklapa u njegovu teoriju o "pravu na humanitarnu intervenciju koja ne zna�i kr�enje dr�avnog suvereniteta". Ku�ner je svojevremeno to ovako objasnio: "Ljudi krvare, a ja ho�u da zaustavim krvarenje. Ja samo nastojim da obavim posao kao lekar, a da me pri tom ne ograni�avaju politi�ka uverenja, granice ili verska pripadnost."

Mnogo je primera kada se Ku�ner upravo tako pona�ao - kada je kao mladi lekar Crvenog krsta u Nigeriji 1968. odr�ao konferenciju za novinare i osudio genocid vlasti nad pripadnicima plemena Ibo; kada je napunio brod lekarima, poznatim li�nostima i novinarima i pomogao izbeglicama, "ljudima iz �amaca", u Ju�nom kineskom moru sedamdesetih; kada je na �elu lekarskog tima bio u tajnoj misiji u Avganistanu osamdesetih; kada je brodom iz Dubrovnika 1991. izvukao vi�e stotina �ena i dece; kada je vi�e puta dolazio u opsednuto Sarajevo; kada se zalagao za uspostavljanje za�titne zone za Kurde u severnom Iraku...

Sve Ku�nerove humanitarne akcije uvek su bile i nesumnjivo atraktivne vesti za medije. I otuda, ali mo�da i ne samo zato, ponekad se �ulo da Ku�ner voli publicitet, da je �ak samoreklamer. U brojnim pri�ama o ovom neobi�nom, nesumnjivo hrabrom, uz to i harizmati�nom lekaru, �esto se pominju i neki bizarni detalji, kao onaj kada je u vreme humanitarne akcije Ujedinjenih nacija u Somaliji 1992-1993. na pla�i u Mogadi�u prakti�no pozirao pred kamerama nose�i d�ak pirin�a. Ili kao onaj kada je, kao visoki francuski funkcioner, po�etkom devedesetih zairskog predsednika Mobutua opisao kao "pokretni bankarski sef sa kapom od leopardove ko�e" - u vreme kada su francuske trupe pomagale gu�enje pobune protiv Mobutua.

Sada�nja francuska vlada, kao i predsednik �irak, me�utim, odu�evljeni su izborom Ku�nera na mesto "upravnika" za Kosovo i smatraju to zna�ajnom diplomatskom pobedom. Prema nekim izve�tajima iz Njujorka, Amerikanci ba� nisu bili odu�evljeni izborom �oveka za koga se tvrdi i da je "�esto nepredvidiv i prekomerno nezavisan", kako je Ku�ner opisan u jednom izve�taju. I njegove pristalice i njegovi kriti�ari saglasni su, me�utim, da je Bernar Ku�ner sada suo�en sa najve�im izazovom, sa najte�im zadatkom u dugogodi�njoj humanitarnoj i politi�koj karijeri.

Hari �tajner