London
Bolj�oj teatar
Gostovanje
Bolj�oj teatra u okviru letnje sezone bila je pod znakom pitanja zbog
zakonskih mera koje sprovodi biv�i umetni�ki direktor ove ruske ku�e
svetskog glasa. Kao i uvek, novac je u pitanju - biv�i direktor tra�i
isplatu honorara na osnovu autorskih prava za produkciju, pi�e londonski
"Sandej Tajms". Jednomese�na turneja �uvene ruske opere i
baleta u londonskom Koloseum Teatru predstavlja comeback Bolj�oj
teatra na sceni prestonice, nakon neuspeha kod kritike za vreme gostovanja
ovog teatra 1993. godine. Jurij Grigorovi�, biv�i umetni�ki direktor,
demantuje glasine da je kompanija najavila povla�enje sa repertoara tri
baleta, ukoliko ne dobiju honorar od 100.000 funti. Advokat Jurija
Grigorovi�a obja�njava sa pravne ta�ke gledi�ta celu stvar i poku�ava
da za�titi autorska prava svog klijenta. "Mi nismo nerazumni, ali za
svako izvo�enje neophodna je njegova dozvola." Promoter Bolj�oj
teatra je o�ajan: "Najavili smo sezonu pre sedam meseci i zato nam
nije jasno za�to on sad pravi probleme." Dok je trajala afera oko
honorara, na blagajni londonskog Koloseuma uveliko su se prodavale karte
za predstavu koja otvara gostovanje "La Bayadere", pri�u o
ljubavi i spletkama u Indiji.
Vatikan
Hodo�a��e
Papa Jovan Pavle II izjavio je ovih dana da ima jaku �elju da poseti Bliski Istok povodom obele�avanja dolaze�eg milenijuma. Iznena�enje su promene koje je papa izvr�io na spisku mesta koje namerava da poseti - neki gradovi su nestali sa spiska. U zvani�nom dokumentu, predatom novinarima kao materijal za �tampu, pominje se samo pet mesta koje papa namerava da poseti. Planirana je poseta Uru, anti�kom gradu u Mesopotamiji, mestu Avramovog ro�enja - sada u sastavu dr�ave Irak. Poseti�e Sinajsku goru u Egiptu, gde je Mojsije primio deset zapovesti, zatim Hristovo rodno mesto u Vitlejemu - Nazaret i, najzad, Jerusalem. Vatikan ne daje obja�njenje za�to papa u obra�anju vernicima na trgu Svetog Petra nije pro�itao kratak pasus u tekstu koji daje informaciju o jo� nekim planiranim gradovima. Papa tako�e nije spomenuo kad planira da krene na hodo�a��e, a izostavljanje celog paragrafa je nesvakida�nja i misteriozna pojava za Vatikan: "Pribli�avanje velikog jubileja 2000. godine, podstaklo me je na ispunjenje davna�nje �elje da li�no krenem na specijalno jubilarno hodo�a��e, sa Bo�jim blagoslovom, i zastanem na mestima od zna�aja za spasenje", rekao je papa vernicima. "Obuzima me jaka �elja da se li�no pomolim na mestima gde je Gospod Bog ostavio svoj trag." Papa je dobio i zvani�ne pozive od vlada bliskoisto�nih zemalja da na�ini takvu posetu. Izvori bliski crkvi govore da bi poseta Iraku mogla uslediti ove godine, dok su zvani�nici u Izraelu izjavili da o�ekuju posetu pape u martu 2000. godine.
Tur
�ansa
Skrining embriona prilikom tretmana oplo�enja mo�e pove�ati �anse kod starijih �ena da ostanu u drugom stanju, izjavio je �lan italijanskog Udru�enja za reprodukciju. Fertilitet �ena opada sa godinama, kao i broj i kvalitet jajnih �elija. Istra�ivanje predstavljeno na sastanku eksperata koji se bave oplodnjom pokazuje da preimplantacioni geneti�ki skrining (PGS) pojedina�ne �elije iz embriona mo�e pove�ati stopu uspe�nosti prilikom oplo�enja. "Starijim �enama koje danas planiraju in-vitro fertilizaciju ili intracitoplazmati�no injektiranje godine ne moraju predstavljati hendikep tokom tretmana", rekla je dr Ana Ferareti iz Bolonje na godi�njoj konferenciji evropskog Udru�enja za reprodukciji i embriologiju �oveka. "Preimplantacioni geneti�ki skrining, kao deo oplodnje, otklanja i prevazilazi probleme koji nastaju usled starenja jajne �elije." In-vitro fertilizacija i intracitoplazmati�no injektiranje uobi�ajene su tehnike u okviru tretmana oplo�enja, prilikom kojih se pojedina�ni spermatozoid ubrizgava u jajnu �eliju. Me�utim, oplo�enje jajne �elije samo je pola bitke, jer se nakon toga embrion implantira u matericu majke. Kako �enin biolo�ki sat otkucava, implantacija postaje sve te�a zbog pove�anog rizika od pogre�nog broja hromozoma u �elijama embriona (med. naziv aneuploidija). Mnogi embrioni ne implantiraju se kako treba, �to mo�e izazvati spontane poba�aje ili deformacije na embrionu (Daunov sindom). Skrining tehnika detektuje aneuploidne embrione, tako da �ene u godinama danas imaju ve�u �ansu da ostanu u drugom stanju. Istra�ivanja izvr�ena u Italiji na 128 �ena, u �ivotnoj dobi od 38-44 godine, pokazuju isti postotak uspe�nosti oplo�enja (41 odsto) kao i kod 700 mladih �ena koje nisu bile podvrgnute skriningu, dok je stopa spontanih poba�aja samo �etiri odsto. Kod vi�e od 180 �ena istih godina (38-44) koje nisu bile podvrgnute skrining tehnici zabele�ena je uspe�nost u 25 odsto slu�ajeva oplo�enja i u�estalost spontanih poba�aja od 15 odsto. "Ove nove tehnike omogu�avaju iste �anse starijim �enama kao i mladim da dobiju zdrave bebe, i to je zna�ajan korak napred", ka�e doktorka Ana Ferareti.
Priredila B. Vasi�
