Autenti�no svedo�enje jugoslovenskog izve�ta�a sa Sadamovog ustoli�enja: isti okamenjeni poluosmeh na Sadamovom licu trajao je neprekidno sedam �asova

Biti u Iraku a ne obi�i Kurdistan nije se moglo izbe�i u julu 1979, kada je 120 stranih novinara dovedeno na proslavu 11-godi�njice revolucije BAAS partije. Bespogovorna poslu�nost prema organizatoru, Ministarstvu informisanja, bila je uslov ostanka u zemlji, �ak i za akreditovanog jugoslovenskog dopisnika.

Obilaze�i autobusima zadivljuju�u severnu provinciju �iji pejza�i, toliko druga�iji od pustinjskog, pretoplog Iraka, oduzimaju dah, ne veruju�i mnogo vodi�ima iz Ministarstva da su ponosni i nemirni Kurdi zamenili svoje oru�je ba�tovanskim alatkama - kako su tvrdili novinari iz vode�ih svetskih listova, agencija i radio stanica bili su u potpunom neznanju da je u Bagdadu 16. jula 1979. do�lo do smene na vlasti.

Tek sutradan, uporni u nastojanju da utvrde za�to su vodi�i-�inovnici Ministarstva prili�no uznemireni, saznali su da ira�ki lider vi�e nije ostareli Husein al Bakr ve� njegov ne�ak i dugogodi�nji "drugi �ovek" 42-godi�nji Sadam Husein. Zabrinutost �inovnika bila je posledica surovog doma�eg iskustva �ivljenja, gde smena na vlasti, makar i bez krvi i unutar iste partije, ne zna�i da "svaka glava ostaje na ramenima", kako je priznao jedan od njih.

ZA UTEHU - PARADA: Iz Kurdistana niko nije mogao da javi redakciji o iznena�uju�oj promeni. Ekskluzivnu vest je ponela doma�a novinska agencija INA. Za utehu, razjarenim novinarima je re�eno da �e sa novim predsednikom biti "ve�" nekoliko dana kasnije, na velikoj paradi u njegovu i u �ast manje ili vi�e krvavih revolucija, po pravilu izvedenih u julu - 1958. i 1968. "To je vreme kada su samo zaverenici svesni �ta rade", prokomentarisao je ovu �injenicu poznavalac lokalnih prilika. "Ostali su omamljeni vru�inom."

Uobi�ajena nesnosna vru�ina gu�ila je Bagdad kada smo dva �asa pre po�etka parade, u 18 sati, preba�eni na udaljeni bulevar simboli�nog imena "14. jul", po datumu zbacivanja monarhije 1958.

Za 120 novinara i diplomatski kor postavljene su dve vi�espratne tribine, sa nekom vrstom klima-ure�aja ispod sedi�ta, kako bi pre�iveli na temperaturi koja ni no�u ne pada ispod 40 stepeni. Izme�u tribina, izvu�ena napred, bila je govornica sa koje �e se prisutnima, naciji i publici obratiti novi predsednik Sadam Husein. Kamere postavljene du� bulevara svedo�ile su da �e kompletnu paradu prenositi ira�ka televizija.

Omanji kamioni-hladnja�e parkirani u polju preko puta zbunjivali su prisutne. Obja�njeno nam je da je najbolji na�in "vra�anja u �ivot" u slu�aju toplotnog udara, bilo u�esnika parade bilo posmatra�a, bacanje onesve��enih na led. Takvih �e, ispostavilo se, tokom no�i biti mnogo. U Iraku nevi�ena parada, a za mnoge strance sigurno neponovljiva, trajala je u �ast Sadama Huseina punih sedam �asova - od 20 do tri �asa po pono�i. Publika na paradi, otvorenoj nakon vatrenog govora novog predsednika, bili su strani novinari i diplomati, najju�e ira�ko rukovodstvo i grupa od nekoliko stotina veoma glasnih aktivista BAAS partije na drugoj strani bulevara, ve�to raspore�enih radi TV-utiska. Govor je bio posve�en veli�ini arapske nacije i njenoj budu�nosti. Kasnijom proverom me�u onima koji su gledali prenos novinari su saznali da je sve izgledalo kao da je paradu pratio ogroman broj odu�evljenih ljudi.

Pred novinarima, diplomatima i novim liderom Iraka prodefilovalo je te no�i vi�e desetina hiljada ljudi, procena je bila �ak vi�e od 100.000. Bilo je nemogu�e ustanoviti da li se neki od njih ponavljaju - tempo prolaska bio je �estok, kolone duga�ke.

Svih sedam �asova u�esnike je pozdravljala visoko uzdignuta, nepomi�na desna ruka Sadama Huseina, u pozi neodoljivo sli�noj Hitlerovoj. Isti okamenjeni izraz poluosmeha na Sadamovom licu trajao je tako�e neprekidno sedam �asova. Nezadr�iva radoznalost naterala je novinare da se u vi�e navrata pribli�e govornici kako bi videli da li postoji dr�a� za ruku. Nije ga bilo.

ARMIJA: Na hiljade pripadnika svih rodova ira�ke armije, uz oru�e i opremu koju �e predsednik pokrenuti ka Iranu 1980. godine i uvesti naciju u osmogodi�nji rat, promar�iralo je napornim i pompeznim "pa�jim hodom", zaostalim iz britanskih vremena. Nekoliko stotina hiljada Ira�ana da�e svoj �ivot u toj prvoj ratnoj avanturi u koju je Sadam uveo naciju. Iran je vekovni rival Iraka, i u ratobornoj literaturi Sadamovih ro�aka na temu slave nacije nalazi se i �esto citirana re�enica: "Bog je pogre�io �to je stvorio tri stvari: Persijance (Irance), Jevreje i muve."

Ira�ani �e stradati i u invaziji na Kuvajt, 1990. Zbog nikada re�enih pograni�nih problema, zaostalih iz kolonijalnog doba, svaki ratoborniji lider Iraka smatrao je tu zemlju "ju�nom provincijom". Na hiljade ira�kih vojnika poginu�e u Pustinjskoj oluji 1991, ratu zapadnih saveznika za osloba�anje Kuvajta. Milioni ira�kih civila pati�e od 1990. do danas usled bombardovanja i sankcija UN-a uvedenih Iraku zbog kuvajtske avanture.

Hiljade dece umre�e zbog nedostatka medicinske pomo�i. Dogovorom me�unarodne zajednice, nad Kurdistanom �e posle Pustinjske oluje biti uspostavljena zona zabranjena za letove (ira�kog ratnog vazduhoplovstva) radi za�tite Kurda. Sli�na zona postoji i na uzburkanom �iitskom jugu.

A Sadam Husein osta�e neprikosnoveno na vlasti tih 20 godina. Najbli�i ro�aci ima�e monopol na jo� postoje�e poslove pod re�imom sankcija, krvave egzekucije odne�e neposlu�ne. Ili, kako ka�e jedan analiti�ar: "Sadam vlada kao Bord�ije, samo bez renesanse."

OBRA�UNI: Od 1979. do danas ira�ki predsednik je uklonio i neke pripadnike vlastitog klana Al Takriti, koji nosi ime po pra�njavom gradi�u u kojem je Sadam ro�en. Me�u njima �e 1989. biti i Adnan Kajrala, svemo�ni ministar odbrane, �ovek sa kojim je Sadam Husein odrastao, ali u kojeg je i posumnjao. Ministar je jednostavno izgubio �ivot u helikopterskoj nesre�i.

Pre tri godine li�i�e svoje dve k�eri njihovih mu�eva, Huseina Kamela, ministra vojne industrije, i Sadama Kamela, komandanta svoje telesne garde. Bra�a Kamel pobegla su u Jordan 1995. godine, sa �enama i decom, nadaju�i se da �e na�i saveznike u poku�aju da svrgnu tasta. Potpuno neo�ekivano, februara 1996. poverova�e Sadamu da mogu bezbedno da se vrate. Ubijeni su u, kako je zvani�no saop�teno, "oru�anom obra�unu sa ro�acima, razo�aranim zbog njihovog izdajni�kog poteza". U obra�unu nije bilo pobednika. Neobja�njivo, ali smrtno su stradali i razo�arani ro�aci.

Vra�aju�i se ku�i nakon sedmo�asovne parade tog julskog jutra 1979, ovaj izve�ta� je oko 3.30, veoma obazrivo i polako, vozio bulevarom koji vodi u kraj zvani El-Mansur. Gotovo na kolovozu, sa obe strane bulevara koji ima po tri trake u oba smera podeljene zasadom �ilavog oleandera, kilometrima do El-Mansura bila su ljudska tela u nedoku�ivom broju. Bile su to bukvalno hiljade �ena, dece, mladi�a, devojaka, starijih ljudi koji su spavali, iscrpljeni, omamljeni, u pra�ini pa i me�u oleanderima. Bez hrane i vode, u ode�i u kojoj su prodefilovali pre ko zna koliko �asova, �ekali su autobuse koji �e ih vratiti ku�ama, u provinciju. Nije bilo nikoga raspolo�enog za razgovor, ali je jedan mladi�, koji je natucao engleski, po�to je od ovog izve�ta�a �uo da je tako�e bio na paradi, rekao: "Sadam - mlad. Dobra budu�nost, zar ne?"