Protesti iranskih studenata

Odumiranje islamista

U Islamskoj republici Iran postoji autonomija univerziteta, pa uz to još i kritička javnost, spremna da se bori za svoja prava

Svi studentski protesti nalik su jedni drugima. Prekida se nastava, ne održavaju se ispiti, propoveda se mir, dogodi makljaža, onda se traže krivci, ne nađu se, dobiju par obećanja, pa nazad u slušaonice, gde počinje stvaranje mita. Jer, bejaše to vizionarski protest, zamalo promeniše svet, al' izdaše ih mangupi u sopstvenim redovima - od svega osta samo tužna priča. Dakako, svaki protest imao je nešto posebno - generaciju, ideju, program. No, teheranski u julu ove godine bio bi samo još jedan u nizu da je ajatolah Ali Hamnei naučio neke lekcije iz istorije. Umesto da preko jezika prevali magične reči "studenti su u pravu", smeni proreformsko rukovodstvo, koje mu i tako remeti koncept teokratije, zbog usporavanja demokratizacije, pa da se ulicama i trgovima iranske prestonice ori kozaračko kolo (mada bi za ovu priliku izvođena verzija "Alah-i manet"), Hamnei je odlučio da akademske protestante kandiduje za smrtne kazne, prethodno ih optuživši da "rade protiv volje Božje".

PROTIV PRINCIPA REVOLUCIJE: Pred kraj druge sedmice najmasovnijih demonstracija u poslednjih dve decenije persijske istorije, to jest od islamske revolucije 1979, dok ovaj broj "Vremena" odlazi u štampu, situacija se ne smiruje. Istina, niko se više ne okuplja na ulicama, bar za sada, ali studentske vođe gotovo svakodnevno pregovaraju sa Vrhovnim nacionalnim većem za bezbednost. Predmet: oslobađanje 1400 uhapšenih, smena odgovornih za pokušaj razbijanja protesta, prilikom kojeg je jedan muškarac ubijen, a nekoliko desetina ozbiljno povređeno, te ukidanje novog zakona o štampi. Upravo je zakon pokrenuo lavinu protesta, nakon zabrane dnevnika "Salam", koji je podržavao reformsku politiku predsednika Mohameda Hatamija. Zabrana je poništena prošlog četvrtka, no pravosnažnost zakona omogućava represiju nad svim anti-islamističkim medijima. Ako objave bilo šta "protiv principa revolucije" - podvedite šta god hoćete, proizvoljno tumačenje je osnova diktature - sledi im zabrana izlaženja, zaplena imovine, pravna odgovornost autora, urednika i osnivača.

Međutim, slučaj teheranskog univerziteta pokazuje rast nezadovoljstva u narodu. Tridesetak godina posle1968. niko se ne miri sa gaženjem slobode mišljenja i izražavanja. Da stvar bude gora za teokratski režim ajatolaha Hamneija, gotovo polovina stanovništva mlađa je od 25 godina, što će reći, ne pamte vreme pre revolucije, i s mukom shvataju zašto je do nje uopšte došlo. Islamistička generacija polako odumire, čime počeci liberalizacije (politika predsednika Hatamija) postaju mogući. Ove godine se neverovatnih 1.400.000 svršenih srednjoškolaca prijavilo za upis na univerzitet. Ukoliko se nešto ne promeni, to je opozicioni potencijal kakav čak ni Revolucionarna garda ne može zauzdati.

POLICIJSKA ČISTKA: Zvanični Teheran je pod pritiskom zaigrao po sistemu "vruće-hladno". Dok državna propaganda, povedena Hamneijevom izjavom, prepoznaje unutrašnjeg neprijatelja u vezi sa spoljnim faktorima, čiji su znak raspoznavanja redovni devizni prihodi na bankovnim računima, Vrhovno nacionalno veće za bezbednost (devet mula, direktno subordiniranih ajatolahu) sa istima srdačno pregovara. Veće je u nedelju otpustilo brigadnog generala Sadata Ahmadija, policijskog zapovednika Teherana, i njegovog zamenika, koji je predvodio napad na studentski kamp. Ahmadi bi trebalo da se suoči sa optužnicom za prekoračenje službenih ovlašćenja i nepotrebno korišćenje sile. Studenti zahtevaju i otpuštanje zamenika ministra unutrašnjih poslova brigadnog generala Hidajeta Lotfijana, prvog policajca Irana, inače vrlo bliskog islamističkim krugovima. Kompletno Ministarstvo unutrašnjih poslova trebalo bi, prema shvatanju akademaca, prepustiti proreformskoj vladi. Mule pored MUP-a kontrolišu i Ministarstvo pravosuđa. Kako stvari trenutno stoje, čini se da bi se teokratski glavari radije pokrstili nego odrekli policije i pravosuđa, stubova svoje vlasti.

Protest teheranskog univerziteta može se okončati na najrazličitije načine. Međutim, čak i ako, uslovno rečeno, propadne, ostaće zabeleženo da u Islamskoj Republici Iran postoji autonomija univerziteta, pa uz to još i kritička javnost, spremna da se bori za svoja prava. Dve decenije ajatolahizacije društva nisu je iskorenile; drugo shvatanje je da se tek rodila. U svakom slučaju, nekoliko hiljada mladih ljudi ne dozvoljava da se gazi sloboda štampe. Možda će teokratski režim proširiti svoju represiju na univerzitet, možda će uskoro uvesti zakletvu na Kuran kao deo prijemnog ispita. No, pokazalo se da Hamnei i kompnija nisu bez slabosti, da ne mogu da urade baš sve što požele, da ima onih koji drugačije misle. Da li će to dovesti do značajnijih promena u iranskom društvu, nije poznato. Neko je jednom rekao da revoluciju može smeniti samo druga revolucija. IRNA je u komentaru prošlog ponedeljka nazvala studentski protest "pokušajem bezbožničke revolucije".