Protesti iranskih studenata

Odumiranje islamista

U Islamskoj republici Iran postoji autonomija univerziteta, pa uz to jo� i kriti�ka javnost, spremna da se bori za svoja prava

Svi studentski protesti nalik su jedni drugima. Prekida se nastava, ne odr�avaju se ispiti, propoveda se mir, dogodi maklja�a, onda se tra�e krivci, ne na�u se, dobiju par obe�anja, pa nazad u slu�aonice, gde po�inje stvaranje mita. Jer, beja�e to vizionarski protest, zamalo promeni�e svet, al' izda�e ih mangupi u sopstvenim redovima - od svega osta samo tu�na pri�a. Dakako, svaki protest imao je ne�to posebno - generaciju, ideju, program. No, teheranski u julu ove godine bio bi samo jo� jedan u nizu da je ajatolah Ali Hamnei nau�io neke lekcije iz istorije. Umesto da preko jezika prevali magi�ne re�i "studenti su u pravu", smeni proreformsko rukovodstvo, koje mu i tako remeti koncept teokratije, zbog usporavanja demokratizacije, pa da se ulicama i trgovima iranske prestonice ori kozara�ko kolo (mada bi za ovu priliku izvo�ena verzija "Alah-i manet"), Hamnei je odlu�io da akademske protestante kandiduje za smrtne kazne, prethodno ih optu�iv�i da "rade protiv volje Bo�je".

PROTIV PRINCIPA REVOLUCIJE: Pred kraj druge sedmice najmasovnijih demonstracija u poslednjih dve decenije persijske istorije, to jest od islamske revolucije 1979, dok ovaj broj "Vremena" odlazi u �tampu, situacija se ne smiruje. Istina, niko se vi�e ne okuplja na ulicama, bar za sada, ali studentske vo�e gotovo svakodnevno pregovaraju sa Vrhovnim nacionalnim ve�em za bezbednost. Predmet: osloba�anje 1400 uhap�enih, smena odgovornih za poku�aj razbijanja protesta, prilikom kojeg je jedan mu�karac ubijen, a nekoliko desetina ozbiljno povre�eno, te ukidanje novog zakona o �tampi. Upravo je zakon pokrenuo lavinu protesta, nakon zabrane dnevnika "Salam", koji je podr�avao reformsku politiku predsednika Mohameda Hatamija. Zabrana je poni�tena pro�log �etvrtka, no pravosna�nost zakona omogu�ava represiju nad svim anti-islamisti�kim medijima. Ako objave bilo �ta "protiv principa revolucije" - podvedite �ta god ho�ete, proizvoljno tuma�enje je osnova diktature - sledi im zabrana izla�enja, zaplena imovine, pravna odgovornost autora, urednika i osniva�a.

Me�utim, slu�aj teheranskog univerziteta pokazuje rast nezadovoljstva u narodu. Tridesetak godina posle1968. niko se ne miri sa ga�enjem slobode mi�ljenja i izra�avanja. Da stvar bude gora za teokratski re�im ajatolaha Hamneija, gotovo polovina stanovni�tva mla�a je od 25 godina, �to �e re�i, ne pamte vreme pre revolucije, i s mukom shvataju za�to je do nje uop�te do�lo. Islamisti�ka generacija polako odumire, �ime po�eci liberalizacije (politika predsednika Hatamija) postaju mogu�i. Ove godine se neverovatnih 1.400.000 svr�enih srednjo�kolaca prijavilo za upis na univerzitet. Ukoliko se ne�to ne promeni, to je opozicioni potencijal kakav �ak ni Revolucionarna garda ne mo�e zauzdati.

POLICIJSKA �ISTKA: Zvani�ni Teheran je pod pritiskom zaigrao po sistemu "vru�e-hladno". Dok dr�avna propaganda, povedena Hamneijevom izjavom, prepoznaje unutra�njeg neprijatelja u vezi sa spoljnim faktorima, �iji su znak raspoznavanja redovni devizni prihodi na bankovnim ra�unima, Vrhovno nacionalno ve�e za bezbednost (devet mula, direktno subordiniranih ajatolahu) sa istima srda�no pregovara. Ve�e je u nedelju otpustilo brigadnog generala Sadata Ahmadija, policijskog zapovednika Teherana, i njegovog zamenika, koji je predvodio napad na studentski kamp. Ahmadi bi trebalo da se suo�i sa optu�nicom za prekora�enje slu�benih ovla��enja i nepotrebno kori��enje sile. Studenti zahtevaju i otpu�tanje zamenika ministra unutra�njih poslova brigadnog generala Hidajeta Lotfijana, prvog policajca Irana, ina�e vrlo bliskog islamisti�kim krugovima. Kompletno Ministarstvo unutra�njih poslova trebalo bi, prema shvatanju akademaca, prepustiti proreformskoj vladi. Mule pored MUP-a kontroli�u i Ministarstvo pravosu�a. Kako stvari trenutno stoje, �ini se da bi se teokratski glavari radije pokrstili nego odrekli policije i pravosu�a, stubova svoje vlasti.

Protest teheranskog univerziteta mo�e se okon�ati na najrazli�itije na�ine. Me�utim, �ak i ako, uslovno re�eno, propadne, osta�e zabele�eno da u Islamskoj Republici Iran postoji autonomija univerziteta, pa uz to jo� i kriti�ka javnost, spremna da se bori za svoja prava. Dve decenije ajatolahizacije dru�tva nisu je iskorenile; drugo shvatanje je da se tek rodila. U svakom slu�aju, nekoliko hiljada mladih ljudi ne dozvoljava da se gazi sloboda �tampe. Mo�da �e teokratski re�im pro�iriti svoju represiju na univerzitet, mo�da �e uskoro uvesti zakletvu na Kuran kao deo prijemnog ispita. No, pokazalo se da Hamnei i kompnija nisu bez slabosti, da ne mogu da urade ba� sve �to po�ele, da ima onih koji druga�ije misle. Da li �e to dovesti do zna�ajnijih promena u iranskom dru�tvu, nije poznato. Neko je jednom rekao da revoluciju mo�e smeniti samo druga revolucija. IRNA je u komentaru pro�log ponedeljka nazvala studentski protest "poku�ajem bezbo�ni�ke revolucije".