Po izlasku iz karantina, astronaute je do�ekao novi, izmenjeni svet. Tek po�to su odgledali video-trake na kojima su po prvi put mogli sebe da vide sa strane shvatili su dimenzije divljenja s kojim su obi�ni smrtnici pratili njihovu avanturu

Kada je u aprilu 1961. godine, u jeku hladnog rata, Jurij Gagarin obleteo Zemlju kao prvi �ovek u kosmosu, izgledalo je da Sovjeti pobe�uju svoje rivale na svim frontovima. Samo nedelju dana kasnije, Amerikanci su do�iveli jo� jedan te�ak �amar globalnih razmera: operacija iskrcavanja na Kubu do�ivela je sraman fijasko u Zalivu svinja. D�on Kenedi, tada�nji ameri�ki predsednik, morao je hitno da povu�e potez kojim �e oja�ati pokolebani borbeni moral svojih sugra�ana. Odjednom, ni�ta nije bilo va�nije nego pobediti Sovjete u kosmosu. No, samo su najbli�i Kenedijevi saradnici mogli da pretpostave koliko �e visoku metu predsednik postaviti tokom obra�anja �lanovima Kongresa u maju 1961: "Smatram da ova nacija treba da upotrebi sve svoje potencijale i do kraja ove decenije spusti �oveka na Mesec", smireno je objavio Kenedi. "Zbog �ega smo re�eni da prihvatimo ovaj izazov? Iz istih razloga zbog kojih je Lindberg preleteo Atlantik, zbog kojih se ljudi penju na najvi�e planine. Mi danas ne znamo kakvu korist od toga mo�emo o�ekivati. Ali smo odlu�ni da odemo na Mesec, ne zato �to je to lako ve� zato �to je te�ko, uvereni da �e ovaj poduhvat probuditi ono najbolje u nama."

Bio je to �ok za malobrojne in�enjere upu�ene u tajne kosmi�kog leta. Alan �epard je u Merkjuriju tek obavio prvi suborbitalni kosmi�ki let, koji je trajao svega nekoliko minuta. A na Mesec se, prema Kenedijevim re�ima, trebalo spustiti za manje od devet godina. Bilo je to kao da neko od �kolske ko�arka�ke ekipe zahteva da za manje od decenije osvoji NBA titulu. Pa ipak, nacija je zdu�no prihvatila isku�enja koje je projekat Apolo doneo sa sobom, obezbediv�i najva�niji preduslov za uspeh poduhvata - novac. Bud�et koji je NASA imala na raspolaganju bio je skoro neograni�en. Svaki ameri�ki gra�anin, bilo kog pola ili uzrasta, odvajao je najmanje pola dolara nedeljno za osvajanje Meseca. U pogonima NASA radilo je vi�e od 30.000 ljudi, a zajedno sa kooperantskim firmama ova brojka se penjala na neverovatnih 400.000. Poduhvat je dostigao takve razmere da se mogao porediti jedino sa projektom "Menhetn", okon�an proizvodnjom prve ameri�ke atomske bombe.

PO�ETNI MALER: Po�etni entuzijazam i dobri rezultati tokom vi�e orbitalnih letova dvoseda D�emini, u kome su astronauti uve�bavali osnovne pilotske tehnike i sticali iskustvo neophodno za let na Mesec, brzo su splasli kada je postalo jasno da su tehni�ke te�ko�e i dalje velike. Razvoj gigantskog raketnog nosa�a Saturn V tekao je vrlo sporo. Ovim poslom rukovodio je Verner fon Braun, genijalni konstruktor zloglasnih nema�kih raketa Fau-2, biv�i esesovac koga su zarobili zapadni saveznici pred kraj Drugog svetskog rata. Ni razvoj komandnog i mese�evog modula nije tekao ni�ta bolje. Najmra�niji trenutak projekta Apolo zbio se 27. januara 1967, i to na zemlji, tokom rutinskog treninga posade u zatvorenoj komandnoj kapsuli. U kabini napunjenoj �istim kiseonikom izbio je po�ar koji se munjevito pro�irio na lako zapaljivu plastiku od koje je bio izra�en brodski "name�taj". Na�alost, izlazna brava kapsule bila je toliko komplikovana da �ak ni atletski gra�eni Ed Vajt nije mogao da je otvori u ono malo vremena koliko mu je sudbina stavila na raspolaganje. Zajedno sa njim izgoreli su i Vird�il Grisom, jedan od sedmorice prvih ameri�kih astronauta, i Rod�er �afi, astronaut-po�etnik.

U leto 1968. godine sve vesti su bile lo�e. Nacija je bila �okirana ubistvima Martina Lutera Kinga i Roberta Kenedija, uz to i dodatno deprimirana slikama krvavog rata u Vijetnamu. Rok od deset godina ve� je polako isticao, a izve�taji CIA su sve �e��e govorili o mogu�nosti da Sovjeti u trci za Mesec ponovo preteknu �itav svet. Stvari su po�ele lagano da se menjaju u avgustu, kada je D�ord� Lou, in�enjerski genije koji je iz senke nadgledao razvoj Apola, predlo�io da se vi�e ne tra�i vreme na vi�estruke bespotrebne provere letelica, i zatra�io da se prvi naredni brod po�alje put Meseca. Dodu�e, sletanje na Mesec bilo je jo� uvek nemogu�e, po�to razvoj mese�evog modula nije bio zavr�en, ali je zato let oko Meseca bio na dohvat ruke. Posle po�etne skepse, direktori NASA-e su se zagrejali za ovu ideju. Ubrzo je objavljeno da �e, nakon uspe�ne provere komandnog modula Apola 7 u orbiti oko Zemlje, prva naredna posada poleteti put Meseca.

Ova iznenadna �urba izazvala je velike rokade astronautskih timova. Mek Divit, koji se sa svojim momcima spremao za jo� jedan eksperimentalni let u Apolu 8, nije bio preterano zagrejan za novu ideju. Na njegovo mesto usko�ili su Borman, Lavel i Anders, i tako postali prvi ljudi koji su napustili sigurno okrilje maj�ice Zemlje uputiv�i se ka nekom drugom nebeskom telu. Prvi kosmi�ki putnici do�ekali su katoli�ki bo�i� 1968. u dobrom raspolo�enju, �itaju�i Bibliju u mese�evoj orbiti. Gledaju�i kroz male prozore komandnog modula, astronauti su mogli lako da uporede negostoljubivi Mese�ev pejza� sa dalekom lepotom rodne planete.

DOBRI REZULTATI: U martu 1969. usledio je maratonski let Apola 9 oko Zemlje tokom kojeg su Mek Divit, Skot i �vajkart prvi put testirali kompletan Apolo ansambl, zajedno sa komandnim i mese�evim modulom. Rezultati su bili tako dobri da je odlu�eno da se ve� u maju pristupi generalnoj probi. Upravljaju�i Apolom 10, Staford, Jang i Sernan pribli�ili su se Mesecu na samo 17 kilometara, a zatim se rutinski vratili nazad.

I tako je svanuo 16. jul 1969. Na lansirnoj rampi u mo�varama Floride na�la se posada Apola 11 koju su �inili Nil Armstrong (kapetan), Edvin Baz Oldrin (pilot mese�evog modula) i Majkl Kolins (pilot komandnog modula). Njihov zadatak bio je da se kona�no spuste na Mesec i tako uspehom okrune skoro decenijski napor �itave nacije. Neko bi mo�da pomislio da su ovi momci bili bolji od najboljih. Ustvari, ovaj zadatak mogla je da obavi svaka od utreniranih posada. Na Armstrongovu ekipu je, jednostavno, do�ao red.

Trostepena raketa Saturn V, koja je posadu i opremu Apola 11 izbacila u orbitu, bila je �udo nevi�eno. �iroka deset, visoka 110 metara i te�ka preko 3000 tona, ova raketa tro�ila je petnaest tona goriva u sekundi. Ni komandni brod Kolumbija nije zaostajao u slo�enosti. Kabina kupastog oblika, �iroka oko �etiri i visoka tri metra, u kojoj su tokom leta boravila trojica astronauta bila je, ipak, neuporedivo komfornija u odnosu na klaustrofobi�nu unutra�njost D�eminija ili Merkjurija. Posada je bila rastere�ena mnogih zamornih obaveza, jer je kompjuter vodio ra�una o potrebnim korekcijama kursa, preciznom paljenju i ga�enju glavnog motora, oda�iljanju telemetrijskih podataka na Zemlju i stotinama drugih sitnih obaveza. Ovo �udo elektronike ni izbliza nije li�ilo na dana�nje personalne kompjutere: nedostajale su tastature, monitori, tvrdi diskovi... Za vojnog pilota, naviklog da jednu ruku dr�i na poluzi potiska dok drugom kontroli�e komandnu palicu, upravljanje brodom nije imalo dra� letenja u "obi�nom" borbenom avionu. Ovo je naro�ito iritiralo Kolinsa, �iji je glavni zadatak bio da pilotira brodom: "Jadno mi je ovo letenje - ni�ta ne radim, samo stiskam dugmi�e."

Kad ve� nije bilo nekog naro�itog posla tokom leta ka Mesecu, posada je imala dosta vremena za slobodne aktivnosti: neobavezan razgovor sa kontrolom leta u Hjustonu, dokono gledanje kroz prozor, fotografisanje, u�ivanje u �arima beste�inskog stanja i, naravno, obavljanje osnovnih fiziolo�kih potreba. U tom pogledu, Apolo 11 bio je toliko nesavr�en i komplikovan da je ve�ina astronauta do poslednjeg trenutka odlagala "ono �to se odlo�iti ne mo�e".

"Mali posao" obavljao se tako �to bi se navukao specijalni kondom koji je preko slavine i creva bio povezan sa spolja�njim vakuumom. Od same pomisli da �e svoju mu�kost morati da gurne direktno u ledenu kosmi�ku prazninu, astronautima se dizala kosa na glavi. No, i takav kakav je bio, "mali posao" bio je pesma u odnosu na obavljanje "velikog". Volter �ira, prvi momak koji se u kosmosu prakti�no bavio izu�avanjem ovog problema, nakon vi�ednevnog obletanja oko Zemlje u Apolu 7 kiselo je preporu�io svojim kolegama: "Odvojite bar sat vremena, skinite se do gole ko�e i pripremite gomilu papira za brisanje." Ono �to je Radovan III nazivao "rezultatima svoga rada" odlagalo se u specijalne d�akove, �iji se rub prethodno lepio selotejpom za isturenu zadnjicu. Po�to u uslovima beste�inskog stanja ni�ta nije moglo da padne u vre�u tek tako, sa strane je napravljen poseban d�ep u koji bi astronaut gurnuo svoje prste i pomagao "otpadnim produktima" da se uredno slo�e na dno. Kada bi i ovo poni�enje bilo nekako okon�ano, sledila je - dezinfekcija. Po�to vre�u nije bilo mogu�e tek tako zavrlja�iti kroz prozor, u nju je trebalo ubaciti nekoliko kapsula �estokog baktericidnog sredstva. Da bi se reagens bolje izme�ao sa ostalim "materijalom", astronaut je morao da zatvorenu vre�u jo� neko vreme ne�no mesi rukama. "Ekolo�ka katastrofa" stalno je lebdela nad glavom.

LET KROZ PRAZNINU: Mese�ev modul Orao bio je napravljen iz dva dela: donjeg, �etvrtastog, sa motorom za spu�tanje i kracima paukolikog oblika kojima je letelica trebalo da se osloni na povr�inu Meseca, i gornjeg, nalik na izubijanu bilijarsku kuglu, u kome su dva astronauta boravila tokom spu�tanja i povratka sa Meseca. Konstrukcija Orla bila je filigranska: debljina zidova ponegde je iznosila svega dva hiljadita dela milimetara. De�avalo se da prilikom sklapanja neoprezni mehani�ar ispusti kle�ta i tako probije tanki oklop broda.

Posle tri dana leta kroz 400.000 kilometara �iroku prazninu izme�u Zemlje i Meseca, Kolins je ostao da u Kolumbiji kru�i oko Meseca, dok su Armstrong i Oldrin pre�li u Orla i otpo�eli zavr�no spu�tanje na Mesec. Najve�i deo posla trebalo je da obavi brodski kompjuter. U principu, on je mogao da �itav posao zavr�i sam i glatko spusti astronaute na predvi�eno mesto uz minimalnu ljudsku pomo�. Me�utim, Armstrong je bio veoma skepti�an prema automatici, boje�i se da bi "�oravi" kompjuter mogao da ih odvede pravo u krater ili ih slupa o kakvu veliku stenu. Zato je, na oko deset kilometara od povr�ine Meseca, Armstrong preuzeo komande u svoje ruke i po�eo da tra�i prikladno mesto za spu�tanje. U tome je o�igledno preterao pa je ciljnu ta�ku proma�io za nekoliko milja, istro�iv�i pri tome skoro celokupno raspolo�ivo gorivo. Orao se spustio u "More ti�ina" 20. jula 1969. godine u 15 �asova i 17 minuta po Hjustonu.

Tokom �est narednih sati, Armstrong i Oldrin su malo odremali, a zatim po�eli da obla�e specijalna odela za izlazak na Mese�evu povr�inu. Oduka o tome ko �e prvi napustiti brod doneta je jo� na Zemlji, ali se do nje nije do�lo tako jednostavno. Oldrin je, svojevremeno, svojim �efovima podneo spisak sa dvadeset razloga zbog kojih je najpodesnije da ba� on prvi str�i niz merdevine Orla. Me�utim, tri sitna detalja odlu�ila su u Armstrongovu korist. Prvo, on je bio kapetan posade. Drugo, za razliku od Oldrina, Armstrong je bio civilno lice, a NASA je �elela da se prvo spu�tanje na Mesec oslobodi primesa svakog militarizma. I na kraju, promena redosleda izlaska iz broda zahtevala je da Armstrong i Oldrin zamene mesta ispred vrata kabine, u prostoru koji je bio malo ve�i od �pajza za metle. Tokom jednog takvog poku�aja, Oldrin je umalo polomio komandnu tablu, �efovi su to videli, i diskusije o ovom pitanju vi�e nije bilo.

Drugi problem bio je mnogo zna�ajniji: u to vreme niko nije znao kako Mese�eva povr�ina ta�no izgleda. Bilo je vrlo umnih ljudi koji su tvrdili kako je Mesec toliko izudaran silnim meteoritima da je njegovo tlo pretvoreno u sloj najfinije pra�ine debeo nekoliko metara. Ova pra�ina mogla bi da proguta astronauta za nekoliko sekundi. Drugi su opet verovali da je, usled odsustva atmosfere i sna�nog dejstva sun�evog zra�enja, mese�evo tlo postalo hemijski aktivno i da je dovoljno da do�e u kontakt sa kiseonikom iz Orla pa da do�e do po�ara i eksplozije. Ma koliko ove pretpostavke bile fantasti�ne, Armstrong se niz merdevine spu�tao uz ekstremnu preciznost: dve pre�ke dole, jedna gore, da bi se na kraju zaustavio na platformi tik iznad tla. Onda je jednom nogom pa�ljivo ispipao povr�inu Meseca i kona�no zakora�io na nju. Niti se tom prilikom zapalio, niti je u zemlju propao. U knjigama pi�e da je Armstrong tom prilikom izgovorio "Ovo je mali korak za �oveka, ali veliki za �ove�anstvo!" No, i danas postoje velike sumnje u verodostojnost ove istorijske re�enice (vidi okvir).

RAZVIJANJE ZASTAVE: Armstrongu se, odmah zatim, pridru�io i Oldrin. Po�to je razmotana ameri�ka zastava, nakon �estitki koje im je u�ivo uputio Ri�ard Nikson, astronauti su po�eli malo slobodnije da se kre�u po Mesecu isprobavaju�i razne stilove kora�anja, skakanja i cupkanja u slaboj Mese�evoj gravitaciji. Njihova te�ina sada je iznosila samo �esti deo zemaljske, tako da su skokovi bimonovske du�ine izvo�eni bez ikakvih problema. Tokom dva i po �asa provedenih "na terenu", astronauti su postavili nekoliko nau�nih instrumenata i sakupili oko 25 kilograma stenja i pra�ine. Njihov prvi "izlazak u prirodu" bio je istovremeno i poslednji. Nakon dvadeset �asova provedenih na Mesecu, Armstrong i Oldrin su aktivirali gornji deo Orla, pridru�ili se Kolinsu na orbiti, a zatim su svi zajedno krenuli ku�i.

Kada je kapsula Kolumbije izva�ena iz mora na nosa� aviona Hornet, astronautima nije bilo dozvoljeno da radost podele sa odu�evljenim sunarodnicima. Sva trojica su provela tri nedelje u karantinu, po�to su postojale minimalne �anse da su sa sobom na Zemlju doneli neki opasan mikroorganizam. Karantin je bio vrlo luksuzan, sa barom, trim-salom, finim sobama i odli�nom hranom.

Po izlasku iz karantina, astronaute je do�ekao novi, izmenjeni svet. Tek po�to su odgledali video-trake na kojima su po prvi put mogli sebe da vide sa strane shvatili su dimenzije divljenja s kojim su obi�ni smrtnici pratili njihovu avanturu. Ispalo je da su, borave�i na Mesecu, propustili da na Zemlji u�estvuju u kolektivnom do�ivljaju kakvog nije bilo ni pre ni posle toga. I mo�da se ba� zbog toga pomalo depresivni Oldrin u jednom trenutku okrenuo ka Armstrongu i rekao mu: "Nil, pa mi smo proma�ili glavnu stvar!"

Posle Apola 11 Amerikanci su jo� �est puta leteli na Mesec i na�inili jo� pet uspe�nih sletanja. �im je postalo jasno da Sovjeti nemaju ni novac ni tehnologiju da ponove ne�to sli�no, Nikson je jedva do�ekao da obustavi nove letove Apola i skre�e bud�et namenjen budu�im poduhvatima. Fondovi NASA-e ubrzo su srezani sa 6 odsto na manje od 1 odsto ukupnog dr�avnog bud�eta. Umesto neverovatnih 90 milijardi dolara odvojenih samo za projekat Apolo, NASA danas dobija jedva 13 milijardi dolara godi�nje. Ljudi koji su imali viziju odavno su napustili agenciju, a umesto njih do�li su momci sa koled�a, bez mnogo ambicija, sa jedinom �eljom da zadr�e posao �to je mogu�e du�e. Od velikih planova (stalna baza na Mesecu, let na Mars...) nije ostalo skoro ni�ta, a na dosadne letove �atla koji svi odreda li�e jedan na drugi vi�e niko i ne obra�a pa�nju. Nekada�nji takmac koji je Amerikance naterao da poka�u sve �to znaju - vi�e ne postoji. Do nekog novog hladnog rata i nove trke za presti� u kosmosu ostaje nam samo da �ekamo ili pro�etamo po mese�ini.

Smetnje na vezama