Srbi sa Kosova

Igre s gra�anima drugog reda

Prema zvani�nim podacima UNHCR-a od pro�le nedelje, sa Kosova je posle povla�enja jugoslovenske vojske i srpske policije izbeglo vi�e od 100.000 Srba. Do Beograda sti�u samo privilegovani, a ostali se sme�taju kod ro�aka i prijatelja u provinciji. TV kamere dr�avne televizije su, kao i vlast, pre�utale njihovu be�aniju iz Pokrajine. Na ceni je njihov povratak na Kosovo u dr�avnoj organizaciji. U povratni�ki paket-aran�man ura�unat je sme�taj u kolektivnim centrima nadomak preostalih srpskih enklava, primanje plata i penzija. Sigurnost za �ivot i preostalu imovinu prepu�tena je KFOR-u

Za razliku od nekih pre�a�njih godina, u kojima se Srbiji dogodio narod i Slobodan Milo�evi�, a kosovski Srbi bili glavni akteri spasavanja "svete srpske zemlje", izbeglice sa Kosova (zvani�an naziv: "privremeno raseljena lica") danas se u Srbiji klone ovda�nje vlasti i pripremljenih autobusa za povratak. Sopstvene egzistencijalne probleme re�avaju tiho i uz pomo� ro�aka i prijatelja koji su uto�i�te u srpskim gradovima van Pokrajine na�li u neka sre�nija vremena.

Sa li�nim stvarima ili bez njih, be�e�i iz Pokrajine pred nasiljem tek iz be�anije pristiglih sunarodnika - kosovskih Albanaca, neprijatno iznena�enje do�iveli su ve� kada, po jednoj od pri�a, od Vranja i drugih grani�nih op�tina sa Kosovom nisu mogli dalje: "Policija je pu�tala selektivno. Oni koji su od ranije imali ku�e u Srbiji nisu imali problema. Mi ostali smo se natezali. Neki su ostali u Vranju, a ja sam sa porodicom uspeo da do�em u Kragujevac. Tu mi je od 1990. polovina familije", ka�e za "Vreme" nekada�nji �itelj Pri�tine, in�enjer po struci, po trenutnom statusu privremeno raseljeno lice bez ikakvih dokumenata o toj �injenici. Ne �eli da mu se ime pominje dok svoj boravak u Srbiji ne ozakoni za uvek.

Najuzbudljivije je bilo kada su poku�ali da se pribli�e Beogradu gde su, kako sami ka�u, hteli da od "srpskih vlasti zatra�e ra�une o kosovskom ratovanju, progonu, izdaji srpskih interesa i bekstvu dr�avnog srpskog kadra iz Pokrajine...". U Beograd su mogli samo oni koji poseduju stanove u glavnom gradu ili okolini.

Dr�ava Srbija im je odgovorila novim iznena�enjem, javno im saop�tiv�i preko TV i �tampe da sva svoja prava mogu ostvarivati isklju�ivo na Kosovu. Iako nema pisanih odluka, deca izbeglih sa Kosova po preporuci Ministarstva prosvete Srbije nisu mogla u ve�ini slu�ajeva da se upi�u ovog jula u ovda�nje srednje �kole. Oni koji su uspeli imali su sre�e sa inspektorima koji su po �kolama kontrolisali upis i koji su na sopstvenu odgovornost zahtevali od upisnih komisija da prime i decu sa Kosova. Posledice ove samovolje dr�avnih �inovnika tek slede.

U "DOLINI GLADNIH": Branislav Kova�evi� iz koalicije "�umadija" iz Kragujevca prvi se ovda�njoj javnosti obratio apelom da je zabrana upisa dece "�ista diskriminacija", i da se u pona�anju re�ima prema izbeglim sa Kosova kr�e zakoni ove zemlje.

U razgovoru za "Vreme" on ka�e da se dr�ava �ak nije ni potrudila da saop�ti ta�an broj izbeglih ljudi i da prema njihovim podacima samo u Kragujevcu ima izme�u 12.000 i 15.000 izbeglih sa Kosova, uglavnom iz Metohije: "O ovim ljudima, �itavim porodicama, �ak se javno i ne govori. O njima se u Kragujevcu brinu lokalni organi vlasti i humanitarne organizacije, poku�avaju�i da koliko-toliko umanje katastrofu tih ljudi obezbe�uju�i im, dodu�e nedovoljno, hranu, lekove, ode�u i ostalo. Oni su u Srbiji postali gra�ani drugog reda, �ak ni deca nisu mogla da nastave ovde �kolovanje. U rangiranju kandidata za upis u srednje �kole njihove molbe nisu uzimane u obzir."

Gospodin Kova�evi� ka�e da su kosovske izbeglice sme�tene uglavnom u prigradskim naseljima i da se mogu po imovnom stanju podeliti bar u dve grupe: "Jedni su izuzetno bogati ljudi koji su ve� imali ovde ku�e na osnovu �ega i prijavljuju nadle�nim organima boravak u Kragujevcu, i oni nemaju problema sa upisom dece, pa ni sa zapo�ljavanjem. Uglavnom su za�u�eni siroma�tvom i bedom Kragujevca. Drugoj grupi pripadaju oni siroma�ni, koji su, spasavaju�i glavu, pobegli bez igde i�ega, ostavljaju�i na Kosovu i ono malo imovine �to su imali. Sme�taju se uglavnom kod ro�aka."

Nekada �umadijski industrijski centar danas je sam sebe prozvao "dolinom gladnih". Vi�e od 70 odsto stanovni�tva ne ide na posao. Iz prethodnih ratova za odbranu Srba nasledili su 6500 izbeglica iz Bosne i Hrvatske. Sa ovim kosovskim, �ivot u gradu poprima obele�ja humanitarne katastrofe: "Ono �to mo�e da dovede do tenzija izme�u Kragujev�ana i novoprido�lih jeste zapo�ljavanje izbeglica uprkos �injenici da u Kragujevcu nema otvaranja novih radnih mesta. Me�u ljudima nema solidarnosti, pa nije bilo reakcija ni na ovaj odnos prema upisu dece u �kolu. Svako svoju muku re�ava sam. Onaj ko ima novca lak�e na�e re�enje. Isti tretman vlast ima i prema Albancima koji su izbegli u Kragujevac, upla�eni od osvete nove albanske vlasti i �injenice da nisu bili dovoljno lojalni Ta�iju i ljudima iz U�K-a. I njihova deca nisu mogla da se upi�u u �kolu."

KOME MI SUDIMO: Ljiljana Palibrk, pravnik i saradnik Helsin�kog odbora za ljudska prava, u Kragujevcu ve� danima obilazi ku�e u koje su sme�tene izbeglice sa Kosova: "Mnogi od njih �ive u nemogu�im uslovima. U pojedinim ku�ama ih ima i po trideset. Iz razgovora sa njima saznala sam da po plate i penzije moraju na Kosovo. Postojala je neka mogu�nost da plate i penzije podignu preko teku�ih ra�una, ko ih ima naravno, ali ovda�nje banke nisu mogle da im izdaju �ekove. Prema njihovim svedo�enjima, mnogi �ak ne�e ni da idu po plate. Ljudi se jednostavno boje, i pri izboru izme�u egzistencijalne i �ivotne ugro�enosti odlu�uju se za goli �ivot. Ovi ljudi nisu uradili na Kosovu ni�ta lo�e i ve�ina bi se vratila ako bi im bila garantovana bezbednost. Ostavili su na Kosovu i po nekoliko ku�a i stanova. Dok je re�im dr�ao Kosovo, ljudi u dr�avnim slu�bama primali su ve�e plate od ostalih u Srbiji. U ovoj dr�avnoj kampanji povratka na Kosovo iz ovog kraja se vratilo nepunih 500 ljudi na Kosovo. Mnogi od njih iskoriste prevoz da bi videli dole �ta im je sa ku�ama, uzeli ne�to stvari ili zavr�ili neki posao, i onda se vra�aju u Kragujevac."

O (ne)funkcionisanju srpske dr�ave na Kosovu pre neki dan su u Beogradu, na redovnom savetovanju predsednika okru�nih i privrednih sudova Republike, prvi javno progovorili ljudi iz pravosu�a u Pokrajini. Kao i ostali dr�avni �inovnici, i sudije su oti�le sa Kosova. Pojedinci koji su ostali strepe za sopstveni �ivot i izlo�eni su stalnim maltretiranjima i pretnjama. Vojislav �ivi�, predsednik Okru�nog suda u Pri�tini, upozorio je svoje pretpostavljene na, najbla�e re�eno, konfuzan status pravosu�a u Pokrajini: "Na�e sudije i sudove niko na Kosovu ne priznaje. Od 100.000 Srba, u Pri�tini je ostalo najvi�e dve hiljade. Od 16 sudija troje bi eventualno pristalo da nastavi da radi. Kome mi da sudimo? Kosovo je pod prinudnom upravom, srpsko pravosu�e je i zvani�no ukinuto, a Ministarstvo pravde poku�ava da nas ubedi da treba da ostanemo. Zbog toga je ministar i odlu�io da plate mo�emo da podi�emo samo na Kosovu..."

Ako je suditi po onome �to je na pomenutom skupu kao odgovor ponudio Dragoljub Jankovi�, republi�ki ministar pravde, dr�ava Srbija ne misli tako: "Svi sudovi u Pokrajini postoje, samo su izme�teni." Prisutnim i odsutnim sudijama sa Kosova je poru�io da dr�ava ne�e tolerisati to �to se sudije ne pojavljuju na svojim radnim mestima, i da mo�e uslediti razre�enje sa funkcija. A radna mesta su im u Pri�tini (zgrada Privremenog izvr�nog ve�a, tamo gde radi i spava Zoran An�elkovi�) ) i u za Srbe bezbednim podru�jima u Leposavi�u, Zve�anu i Kosovskoj Mitrovici, gde je za sudije obezbe�en sme�taj na teret Ministarstva. Ministar Jankovi� je dodu�e priznao da KFOR ne�e da kontaktira sa republi�kom vladom, ali da je dr�ava uspela da se na Kosovu i u novim sudovima primenjuju krivi�ni zakoni SRJ i Srbije i Savezni zakon o krivi�nom postupku. I pored upozorenja o �ivotnoj ugro�enosti sudija i �injenici da su �ak i zatvorenici izme�teni sa Kosova, ministar Jankovi� je obavestio prisutne da za sudije sa Kosova ovog leta nema godi�njih odmora.

U Beogradskom centru za ljudska prava upozoravaju na pojavu diskriminacije prema kosovskim izbeglicama, nere�avanje njihovih problema i pravne zavrzlame koje su se dodu�e pojavljivale i u slu�ajevima izbeglih u SRJ u predhodnim ratovima.

"Ovo nije ni�ta novo. Ovom re�imu su Srbi van Srbije trebali samo dok su tamo odakle su pravili gu�vu. Kada to tamo ne uspe i kad oni po prirodnom instinktu do�u u zemlju gde im je matica, onda se na sve na�ine �ele spre�iti u tome. Jer, kad stignu, oni su prosto neprijatno podse�anje na politi�ke gre�ke", ka�e za "Vreme" prvi �ovek Centra profesor dr Vojin Dimitrijevi�. "I u prethodnim izbegli�kim slu�ajevima stvar se 're�avala' pomo�u naziva tih nesre�nika. U dobrom staljinisti�kom maniru, da se sve mo�e pomo�u naziva i re�i, izbeglice su svrstavane u razli�ite kategorije: neki su postali prognanici, neki izbeglice i tako redom. Samo nisu bila jasno definisana njihova prava.

Kosovske izbeglice su ne�to drugo, jer su dr�avljani ove dr�ave. To se u pravu zove unutra�nje raseljena lica, koja su zbog nekih okolnosti morala da se sklone iz jednog dela zemlje u drugi. Dr�ava mora da ih tretira kao svoje dr�avljane i da im omogu�i sva prava. Ne mo�e Srbin sa Kosova, koji je dr�avljanin SRJ, biti tretiran kao gra�anin drugog reda. To je kr�enje prava iz na�eg sopstvenog zakonodavstva. To su ti primeri oko �kole, pa �ak i bonova za benzin koje ne mogu ovde da podignu. Ako vi od �oveka tra�ite da ispuni uslove koje ne mo�e da ispuni, recimo, ako podi�e bonove za benzin, vi mu ka�ete vrati se u Pri�tinu, a on je pobegao u strahu, a vi ga terate u opasnost - to je diskriminacija. Istovremeno, on �ita u novinama o stra�nim zlo�inima koji se de�avaju protiv Srba. Dr�ava umesto da poma�e svojim dr�avljanima ona ih ka�njava zato �to ne slede neke ciljeve ove vlasti. Na televiziji ih nazivaju privremeno raseljena lica. Kako to mogu da ka�u i kako unapred znaju koliko �e to da traje. Sad im se i preti. I umesto da se ti jadni ljudi kvalifikuju za socijalnu pomo� i staranje i podr�ku, oni se ignori�u kao neprijatno podse�anje na jo� jedan poraz. To nije samo kr�enje me�unarodnih ljudskih prava ve� i onoga �to pi�e u na�em Ustavu i zakonima. Dr�ava nema pravo nikoga da tera da �ivi u podru�ju koje nije sigurno za �ivot.

I ne samo to. �ovek ima pravo da �ivi gde ho�e. Toliko ljudi sa Kosova se naseljavalo ovde, prodavali su ku�e Albancima, �itava predgra�a nekih gradova po Srbiji naseljena su ljudima sa Kosova. Onda ih niko nije pitao za�to su do�li, a sada, po�to ih podse�aju na veliki poraz, pri�aju im da treba da se vrate."

Kako je na ovim prostorima za ve�inu teritorija uvek bila va�nija od ljudi, od silnog �aljenja za izgubljenom kosovskom zemljom o izbeglim Srbima sa Kosova niko i ne govori. Sa njima se susre�u samo lokalne vlasti i humanitarne organizacije. A za to �to se kr�e tamo neka ljudska prava, to decenijama ovda�nji �itelji podnose �ak i bez gun�anja, kao neku stvar koju propagira Zapad. Za razliku od izbeglica iz Bosne i Hrvatske, ove kosovske imaju i svoju gra�ansku predistoriju. Sude�i po ovda�njim mlakim reakcijama gra�ana na njihovu be�aniju i nesre�u, nije im zaboravljen udeo u ustoli�avanju postoje�e vlasti i dolazak na �uveni beogradski kontramiting pre tri godine pod punim li�nim naoru�anjem. Sve to, naravno, ne opravdava dr�avu Srbiju da sve one koji ne�e da izgube glavu na Kosovu svrsta u gra�ane drugog reda.

Svedo�enje: Vladan Joksimovi�, pravnik u Beogradskom centru za ljudska prava

Pe�ki primer za nelagodu

Li�no sam razgovarao sa mladi�em iz Prizrena kome sam poku�ao da pomognem u re�avanju njegovog statusa i pronala�enju porodice. On trenutno ne zna gde mu je majka, sestra sa dvoje male dece i zet za koga se pretpostavlja da je ranjen u nekom automobilu i kome se gubi trag od momenta ranjavanja. Sa Prizrenom nema nikakve komunikacije: ni radija, ni televizije, ni telefona. Pre povla�enja vojske i policije gra�anstvu su deljeni neki satelitski telefoni. Gde su ti telefoni danas se ne zna, ali se iz Prizrena niko nije javio.

Mladi� o kome govorim bio je mobilisan poslednjih godinu i po dana. Radio je u sanitetu, a po izbijanju rata postao je vojnik, zadu�io i pu�ku. Dva dana pred potpisivanje dogovora Ahtisari-Milo�evi� dobio je dvodnevno odsustvo i do�ao je u Beograd da vidi devojku, koja ovde studira. Nije mogao nigde da se vrati. Svoju jedinicu vi�e nije mogao da prona�e, tra�io ju je u Ni�u, Leskovcu, Vranju i Beogradu. Ima formalno-pravni problem: nema parni pe�at u svojoj vojni�koj knji�ici i za njega i dalje va�e vojni zakoni. Pre desetak dana je i�ao na Kosovo da po nalogu Ministarstva zdravlja podigne platu od 1500 dinara. Istog momenta se vratio nazad. Prilikom ulaska i izlaska sa KFOR-om nije imao nikakvih problema. Po njegovoj pri�i, li�no je �uo na RTS-u da �e svi zdravstveni radnici koji se ne vrate dobiti otkaze. On ne podle�e civilnim zakonima, ali ne mo�e ni�ta da u�ini za sebe po�to nema taj zna�ajni pe�at. U svim raspitivanjima i kod vojnih vlasti niko nije znao da mu da odgovor. Sedi i �eka demobilizaciju u Beogradu u nadi da �e ne�to saznati i o svojoj porodici.

Ukupni gubici 524 pripadnika VJ

Po�ev�i od 1. avgusta ove godine, rezervnom sastavu Vojske Jugoslavije �e, u �est jednakih mese�nih rata, biti ispla�ena sva preostala dugovanja za dnevnice, odlu�eno je na otvorenoj sednici savezne vlade. Procenjeno je da �e svaki vojni obveznik mese�no dobiti oko 1200 dinara ako je bio anga�ovan van Kosova, odnosno 1800 dinara ako je bio na Kosovu, i to na po�etku svakog meseca zaklju�no sa januarom. U izve�taju koji je Vladi podneo Pavle Bulatovi�, savezni ministar odbrane, isti�e se da su svim pripadnicima rezervnog sastava VJ plate ispla�ene u punom iznosu i da "dugovanja po ovom osnovu nema". Vlada je do sada isplatila nadoknade plata u iznosu od oko milijardu dinara, uklju�uju�i plate za jun ove godine.

Na�elnik general�taba VJ general armije Dragoljub Ojdani�, gost savezne vlade, izneo je u svom izve�taju da su "na�i ukupni gubici 524 pripadnika VJ", te da se jo� 37 vojnika vode kao nestali. "Preciznom podatku" o 462 vojnika poginula u kosovskom ratu, koji je izneo vrhovni komandant Slobodan Milo�evi�, Ojdani� je dodao i 62 pripadnika VJ "koji su izgubili �ivot od dana prestanka bombardovanja pa do kona�nog izlaska i povla�enja na�ih snaga sa prostora KiM, u skladu sa vojnotehni�kim sporazumom". Gubici u tehnici i borbenim sredstvima bili su "minorni".

Brane�i se od "37 puta vojnotehni�ki nadmo�nijeg neprijatelja", u "najnepravednijem ratu u istoriji zemaljske kugle", Vojska Jugoslavije �e "uz svu skromnost, u�i u istoriju".

"Ako su svetski mo�nici izvukli adekvatne pouke iz ovog rata, nadamo se da �e rat prestati da bude realnost savremene civilizacije, �to �e predstavljati ogromno dostignu�e ljudskog roda", rekao je Ojdani�.

Potpredsednik Vlade Jovan Zebi� izneo je novi koncept ekonomske politike savezne vlade do kraja ove godine, na koji je ona bila "prisiljena" usled posledica agresije NATO-a, ali i poplava u velikom delu Republike Srbije, koje su "nanele znatne �tete". Odlu�eno je da �e opredeljenja savezne vlade u tom novom konceptu biti oslanjanje na sopstvene snage u maksimalnoj meri, jer na�e snage "prelaze realne procene i o�ekivanja". Planira se intenziviranje obnove "onoga �to je najpre neophodno za funkcionisanje privrede i stvaranje uslova za �ivot gra�ana" i obezbe�ivanje najpovoljnijih mogu�ih uslova za rad onog dela privrede koji je i radio u uslovima ratnog stanja, pri �emu �e prioritet imati preduze�a koja svojim radom mogu upo�ljavati ve�i broj drugih preduze�a. Smatra se, pri tom, da izvesni rast proizvodnje treba usmeriti na izvoz.

Savezna vlada �e u�initi sve i da svede potro�nju u realne granice dru�tvenog proizvoda, da u "najve�em mogu�em stepenu" obezbedi stabilne cene i da nastavi sa reformama radi daljeg razvoja tr�i�ne privrede, kroz tranziciju i privatizaciju.

Posebna pa�nja posveti�e se razvoju manjih i srednjih preduze�a i stvaranju uslova za privla�enje i ve�a ulaganja stranog kapitala.

U znak posebne zahvalnosti Vlada �e finansirati �tampanje spomen-knjige u kojoj �e se, pored imena poginulih pripadnika Vojske Jugoslavije, na�i i imena poginulih pripadnika MUP-a Srbije.