Izjava nedelje

Naša ekonomska politika danas omogućuje, više nego ikada, tržišno ponašanje.

DRAGAN TOMIĆ,

potpredsednik Vlade Srbije (navod iz "Blica")

ALEKSANDAR ĐAJA,

kolumnista "Borbe", evocirao je povodom nove školske godine ono što su učenici pregrmeli ovog proleća: "San im je bio rascepan sirenama za uzbunu, a zvuci nadolazećih aviona i odjeci detonacija delovali su nestvarno, kao da se događaju na drugom kraju sveta, ili na drugoj planeti.

A kada je nestajalo struje i vode na više dana, nikako nisu mogla da shvate zašto se to na njima iživljavaju upravo potomci velikih umetnika i naučnika zapadnog sveta [?], o kojima s poštovanjem uče u svojim školama."

GOCA BOŽINOVSKA,

pevačica, na pitanje "Sabora" hoće li se udati za prijatelja Srbije Danijela Šifera: "Ja se udavati neću. Kod mene su na prvom mestu deca, onda posao, pa tek onda ljubav." Na novinarsku opasku da prema ranjenom filozofu, veteranu minulog narodnooslobodilačkog rata, ne gaji baš vrela osećanja, građanka Božinovska je kazala: "Ja njega ne mrzim. Volim ga onoliko koliko je potrebno i onoliko koliko sam voljena."

U budućnosti: "Volela bih da živim u Danskoj, ali ne znam šta bih bolje radila od ovoga. Možda ću se i udati za nekog penzionera, ko zna?"

MIRA,

proročica beogradska, ima multidicplinarni pristup: "Budućnost predviđam na četiri načina, jer ne želim ništa da prepustim slučaju. Znači, sudbinu vam gledam pomoću karata, pasulja, gledanja u šolju i vodu. Nikada ne odustajem od ovog načina jer tada sam 100% sigurna u svoja predskazanja, i nema šanse da pogrešim. Verujte, zbog ovako detaljnog gledanja kod mene seansa traje više od sat vremena." ("Moja ljubavna tajna")

DRAGOSLAV VUKANOVIĆ,

lekar i mister YU 99: "Verujem da je, pored izgleda, presudila zrelost, ozbiljnost, školovanost, načitanost i inteligencija. Pre svega, istakao bih božiju pomoć. Kao vernik, smatram da je Bog iznad svega.

[...] Događalo se da pacijent umre u šok-sobi. Posle dva minuta unesu ga u salu i prebace na vantelesnu cirkulaciju. Profesor Radovanović ga operiše, i on živi još deset-petnaest godina. Zbog takvih stvari sam odabrao kardio-hirurgiju." ("Svet")

NOVICA NIKOLIĆ PATALO,

muzičar, nastupio je na svadbi u Češljevoj bari kod Golupca. Kum se nije pojavljivao iako se bilo dobro smrklo, onda je komandovan pokret, i svatovi su, kao god i muzika, krenuli kroz blato u šumu: "Ulazili smo u sve dublje blato. Držao sam harmoniku a po licu su me šibale grančice. Tako stigosmo usred šume. Ljudi moji, šta ćemo tu?
- Kako šta ćemo? Tražimo kuma!
- Otkud znate da je u šumi?
- Običaj je da se sakrije u šumi, a naše je da ga nađemo!
Hteo sam onako izgreban, blatnjav i umoran da puknem od muke. Mislio sam poznajem običaje, ali za ovakvu ludost nisam nikad čuo. Utom u blizini odjeknu pucanj. [...] To se kum javio pucnjem, takav je običaj!

Počeo sam na sav glas da psujem. Psovao sam i gazdu, i kuma, i sve redom..." (Sabor)

ALEKSANDAR MARKOVIĆ,

frizer koji je bio zadužen za frizuru Svetlane Ražnatović uoči historijskog koncerta u "Pioniru": "Pošto smo se odlučili za talase, uradio sam veći deo posla, stavio štipaljke i frizuri dao konačni izgled. Ostalo je da se još par sitnica urade na licu mesta. Pošto u to vreme, nažalost, nisam vozio, taj zadatak sam poverio svom drugu. Sve je bilo u redu, a onda su se, odjednom, na pola puta od moje kuće do 'Pionira' - kola zapalila. Dok smo uspaničeno gasili požar, vreme je teklo kao ludo. U jednom trenutku odlučio sam da se manem uloge vatrogasca i potražim taksi. Ali taksija, kao za inat, nigde na vidiku. Pojavio se tek kad sam se do koske iznervirao. U halu sam stigao takoreći u zadnji čas." ("Svet")

DRAGOSLAV AVRAMOVIĆ,

bivši guverner: "Moje divljenje za inventivnost naših ljudi nema granica, ali sada su sa isplatom penzija u bonovima za struju prevazišli sami sebe. Isplaćuju vam dug dajući vam bon za robu koja ne postoji. Ajde da su dali bonove za lubenice, to bih još mogao da shvatim." ("Blic")

GDE SU, ŠTA RADE?

KRSTE BIJELIĆ,

žurnalista i gostoljub, viđen je na dragačevskom saboru: "Guča je trenutno sedište srpstva. To je ono najlepše u ovom trenutku - da i na taj način odgovorimo na sve ono što nas pogađa, što nas je pogodilo, a što će nas možda još pogađati.

Ja sam i dalje novinar. Ostaću novinar i na RTS-u, a već četiri godine sam izdavač i vlasnik novine 'Uno' za gostoljublje i kulturu, koji izlazi u Beogradu." ("Svet")

LJUBIŠA SPASIĆ,

dugogodišnji član SPO-a i inicijator gradnje Crkve svetog Jovana Krstitelja u Medveđi: "Jedne noći sanjao sam da plovim Moravom i tako dođem do Divljeg polja, okrenem se i iza sebe vidim crkvu - bila je bele boje, imala je stolariju boje kafe."

G. Spasić je za "Srpsku reč" evocirao uspomenu na Inosavu Bogomoljku koja je 1927. godine Vlajku Avakumoviću rekla da iskopa Krst crkve Jovana Krstitelja, pošto su crkvu Turci shodno svojim adetima a za svoga vakta porušili: "Njegove dve kćeri su ga nagovorile da to ne uradi i on to nije učinio. Obe kćeri su se uskoro udale i obe, nedugo zatim, pronađene obešene. Oba sina Vlajkova su počela da lude. Pet godina nakon što je Vlajku rekla da treba da iskopa Krst, proročica je istu priču rekla jednom drugom domaćinu, Miodragu Dimitrijeviću, te je ovaj, pošto je znao šta se dogodilo sa familijom Vlajka Avakumovića, otišao i sa svojim bratom Milojem i još nekim ljudima do Cernjaka, da to obave. Poneli su mrsnu hranu i rakiju. U ponoć su iskopali Krst, a pred zoru popili rakiju i jeli. Pozlilo im je, jedva su ostali živi. Posle im je Inosava rekla da ih je od sigurne smrti spasilo jedino to što su iskopali Krst, jer bi platili životom što su na tom mestu jeli mrsno. Znajući da se te noći spremaju da učine ono što nije učinio njegov otac, Vlajkov sin, onaj koji nije sasvim poludeo, pridružio im se i posmatrao iskopavanje Krsta. Pored Krsta, pronađeno je i zvono porušene crkve. Uzeo je zvono i bacio ga u jedan bunar, koji se nalazio nedaleko. Vratio se ostalima i prestrašen rekao da je iz bunara čuo glas: "Da ti sve pusto ostane"...

Novinarka "Srpske reči" dodaje legendi ove reči: