Predizborna Makedonija

Žestok početak - mlake reakcije

Od prvog dana zvaničnog početka predizborne kampanje svako od šestoro predsedničkih kandidata uputio je ljute žaoke na račun svojih konkurenata

Specijalno za "Vreme" iz Skoplja

Niko nije očekivao da će Vasil Tupurkovski, predsednički kandidat Demokratske alternative (DA), koji slovi kao čovek koji retko upotrebljava oštre reči, žestoko početi neposrednu komunikaciju sa biračima.

Tupurkovski je uputio žustre optužbe na račun Vlade Republike Makedonije, u kojoj njegova partija participira! Tupurkovski, koji je i direktor vladine Agencije za obnovu i razvoj, obećao je da će naći stranog partnera koji će preuzeti Fenimak, jednog od 12 gubitaša koji bi u skladu sa sporazumom sa Međunarodnim monetarnim fondom, trebalo da se privatizira do kraja septembra ili da bude zatvoren. Tupurkovski, koji i dalje tvrdi da ima rešenje i da sa stranim partnerima treba da pregovaraju ministarstva umesto što vlada vraća loptu njegovoj agenciji, doživeo je da ga premijer Georgievski demantuje u stilu "pojma nemam šta je Tupurkovski dogovorio".

Zatim je Tupurkovski na mitingu izjavio da ga vlada birokratski koči, da će on obelodaniti o tome dokaze i izgovorio da je on kao čovek kojeg optužuju da je naciju "preveo žednu preko vode", obećavajući tajvanskih milijardu dolara kao kompenzaciju za makedonsko priznavanje Republike Kine - Tajvana.

Tom prilikom Georgievski je izjavio da je Makedonija dobila samo 60 miliona dolara, polovinu kao nepovratnu pomoć, drugu polovinu kao kredit, dok je Tajvan Makedoniji dodelio više od 200 miliona dolara. Te da vlada sprečava gradnju tajvanske slobodne zone u blizini skopskog aerodroma Petrovec.

REPLIKA NA REPLIKU: Repliciranje su nastavili I ministri iz redova VMRO-DPMNE. Ministar obrazovanja je izjavio da nema pojma o kompjuterizaciji škola koju je Tupurkovski ponudio, a on se opredelio za religiju (prvi školski dan ove godine osvetila su sveštena lica po preporuci ministra). Čak je i ministarka za razvoj, gle apsurda, koja je iz redova DA, optužila Agenciju za obnovu i razvoj i "svog" lidera da ne poštuje zakonske obaveze o gradnji slobodne industrijske zone.

Kandidat VMRO-DPMNE Boris Trajkovski u skladu sa svojim sloganom ("pametno, pošteno, odlučno") "pecnuo" je Tupurkovskog time što je na mitinzima govorio o ulozi porodice (supruga i sin Tupurkovskog su u SAD), ali i ponavljanjem da ne može obećavati velike novce, jer nema čarobni štapić kojim bi obezbedio med i mleko. To je, opet, direktna aluzija na obećanja Tupurkovskog, koji bukvalno u svakom mestu koje poseti deli novce u vrednosti od najmanje milion maraka, potpisujući ugovore u ime agencije koju vodi!

Sam Tupurkovski (1952) ima bogatu političku karijeru; bio je (pot)predsednik Saveza socijalističke omladine, član najužeg partijskog rukovodstva SKM-a, SKJ-a i član Predsedništva SFRJ. Stoga i smatra da ima moralno pravo da Makedoniju vodi u 21. stoleće "ne zbog toga što sam mnogo pametan, već što sam demokrata".

Sličan "bekgraund" imaju i kandidati Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Tito Petkovski i Liberalno demokratske partije (LDP) Stojan Andov. Obojica imaju reference iz stare, ali i nove države.

Petkovski je bio sekretar Gradskog komiteta SKM-a za Skopje, da bi se ufurao u reformirane komuniste kao sekretar Petra Goševa i na kraju, preko mesta potpredsednika parlamenta u prvom i drugom sazivu došao na poziciju prvog parlamentarca. Izjavljuje da nema slogan zbog toga što ima politički program, za razliku od konkurenata koji umesto toga imaju po dva lista papira.

PARTIJCI I EKSPERTI: Pretsednički kandidat LDP-a Stojan Andov bio je sve, od opštinskog predsednika, potpredsednika makedonske vlade do člana nekadašnjeg Saveznog izvršnog veća i ambasadora SFRJ u Iraku. Andov, majstor za međupartijsko mešetarstvo, prvi je predsednik makedonskog višepartijskog parlamenta, počeo je kao utemeljivač reformista Ante Markovića, ali je lako došao do mesta predsednika parlamenta u pat poziciji oko podele vlasti između partija koje nisu imale dovoljnu većinu u parlamentu nakon prvih višepartijskih izbora u 1990. Njegova partija i ovom prilikom nastavlja praksu, čiji je inspirator očigledno sam Andov. Prilikom rekonstrukcije vlade Georgievskog pre samo četiri meseca, LDK je dobio jedno ministarsko mesto, jedno mesto zamenika ministra i, po tvrdnji premijera, šest pomoćničkih mesta i čak 40 načelničkih mesta u upravi ili direktora javnih preduzeća.

Isticanjem Andova za predsedničkog kandidata bila je vidljiva njegova želja da kampanju gradi, najpre kao kandidat građana (da bi sakrio učešće u aktuelnoj vlasti), a zatim kao opozicioni kandidat, što mu ostavlja mogućnost da vladu, pogotovo Tupurkovskog, kritikuje oko priznavanja Tajvana i obećane milijarde.

Nakon objave da LKD ima svog predsedničkog kandidata u liku Andova, LDP je objavio da istupa iz koalicije. Ali, njegovi članovi u vladinoj strukturi do danas nisu podneli ostavke, na što ih je direktno pozvao premijer Georgievski, tvrdeći da su položaje dobili na osnovu partijskih knjižica. Portparol LDK-a je izjavio da su njegovi članovi vlade eksperti! Tako je LDK odigrao i prilikom raspada koalicije Saveza za Makedoniju u prethodnom sastavu SDSM vlade (njeni partijski predstavnici u vladi su tada bili samo eksperti). Andov smatra da samo on ima dovoljno iskustva da vodi Makedoniju jer, po njegovom mišljenju svi ostali zajedno imaju tri puta manji staž u politici od njega, dok kandidat VMRO-DPMNE čak i krade njegove teze: "Već je uzeo dve od pet mojih, ali ima vremena, mlad je, naučiće, pa će uzeti i preostalih tri!"

Predsednički kandidat VMRO-DPMNE Boris Trajkovski, inače zamenik ministra spoljnih poslova Makedonije, nema neku bogatu političku karijeru. Što bi rekao lider SDSM-a i bivši premijer Branko Crvenkovski, njegova se biografija može svesti na četiri reda. Ili, kako je Andov sa govornice rekao, on ima tri puta veću političku karijeru od svih ostalih konkurenata. Trajkovskog u javnosti često označavaju kao čoveka sa nekoliko izjava. Naime, za vreme kosovske krize i izbegličkog talasa upravo je on uputio nekoliko otvorenih kritika stranim vladama, medijima i međunarodnim organizacijama. Sa druge strane, Trajkovskom se zamera što nije vernik Makedonske pravoslavne crkve već protestant. Trajkovski očito ima potpunu podršku svog predsednika i premijera. Georgievski je redovno prisutan na svim mitinzima, a osim toga i medijski je posredno "debelo" podržavan. Recimo, svaki strani državnik u poseti Makedoniji po pravilu ima susret sa predsedničkim kandidatom Trajkovskim.

Primera radi, u Makedoniji je u poseti bio Ferid Murat, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu za prošlu godinu, poreklom iz gostivarskog sela Lakavica. Prilikom ulaska u Makedoniju, jedan od onih kojih su mu poželeli dobrodošlicu bio je predsednički kandidat Demokratske partije Albanaca(DPA) Muharem Neđipi, inače zamenik ministra za zdravstvo.

Taj susret, praktično, medijski nije obelodanjen. Ali Trajkovski, plasiran u medijima u svojstvu zamenika ministra spoljnih poslova, dao je i izjavu o poseti nobelovca i bio prisutan kada ga je premijer Georgievski primio.

MEDIJSKO POTPIRIVANJE: Kandidati albanskih političkih partija, Muharem Neđipi iz Demokratske partije Albanaca i Muharem Haljilji iz Partije za demokratski prosperitet, kao da igraju u nekom drugom filmu. Zasad praktično nisu ni počeli sa svojim kampanjama. S jedne strane zbog činjenice što nemaju šanse da na predsedničkim izborima pobede, a sa druge, jer smatraju da treba pokriti samo zapadni deo države u kojem Albanci pretežno žive. Zasad, i pored oštre retorike, pre svega Haljiljija na račun DPA, i nema nekog vidnog znaka da se trka bitoljskog stomatologa Neđipija i makedonskog ambasadora u Danskoj Haljiljija smatra i kao važan test za rejting ovih partija.

U zavisnosti od toga kome su naklonjeni mediji samo potpiruju oštre verbalne sudare predsedničkih kandidata. Ali ono što je interesantno jeste utisak da, uprkos, žestini koju manifestuju kandidati i mediji, populacija kao da je "mrtva hladna". Po nekima to može biti najava za eventualno slab birački odaziv. Ukoliko na izborima ne glasa više od 51 odsto glasačkog tela, predsednički izbori su nevažeći. Na kraju, onaj koji je žestoko počeo svoju kampanju - Tupurkovski - smatrao je potrebnim da konkurentima i njihovim partijama poruči da predsednički izbori nisu polje za partijske bitke, već fer borba među ličnostima koji su predsednički kandidati.