Nemirna ruska jesen

Moskva protiv Kremlja

Posle kratkog primirja Moskva je zauzela nepomirljiv stav: Jeljcin je zla kob Rusije - ponavlja Luškov

Specijalno za "Vreme" iz Moskve

Do ruskih parlamentarnih izbora ostalo je deset nedelja. Ni toliko, ali formiranje političkih alijansi i blokova, u predvečerje smene sastava Državne dume, najavljuje nemirnu i nepomirljivu jesen. Dok novine počinju da računaju koliko je ostalo do izbora, na političkoj sceni se stvaraju savezi koji već sutra mogu da se raspadnu i, uporedo, bujaju emocionalni ispadi izazvani nezadovoljstvom što je uspeo jedan, a ne neki drugi pakt. Najveću halabuku izazvalo je proklamovanje izbornog bloka pokreta Otečestvo (Domovina), koji je osnovao moskovski gradonačelnik Jurij Luškov i pokreta Vsja Rosija, koji je osnovala grupa regionalnih lidera, gubernatora, članova gornjeg doma parlamenta, sa lenjingradskim gubernatorom Vladimirom Jakovljevom na čelu. Ništa manja gužva nastala je kad je "ostatak", navodno, prokremljovskih gubernatora formirao svoj pokret Jedinstvo, koji je izrazio želju da stupi u izborni savez sa "partijom vlasti" bivšeg premijera Viktora Černomirdina Naš dom - Rusija.

Iz dana u dan, javnost bombarduju izjave političara koji su gajili nadu da će sami naći zajednički jezik sa jednim ili drugim od tih pokreta i tako povećati šanse za ulazak u novu Dumu, odnosno da će, zajedničkim snagama, uspeti da istisnu komuniste sa dominantne pozicije i u donjem domu parlamenta. Pokret Jabloko Grigorija Javlinskog, koji ima zavidne izglede da na opštim izborima u decembru udvostruči sadašnju, ne baš moćnu frakciju, naročito je pogođen i to ne krije. U savezu sa Otečestvom ili Celom Rusijom, Jabloko je mogao da postigne apsolutnu većinu u Dumi. Stoga je razumljivo što je na odluku o ujedinjenju Otečestva i Cele Rusije njegov predstavnik reagovao oštrom optužbom da novi blok "nije spreman ni da sarađuje sa ostalim političkim snagama" nezavisnim od Kremlja.

Istom merom, kritikujući sve druge, pogotovo Jedinstvo, uzvraća i alijansa Otečestvo-Cela Rusija, naročito pošto je bivši premijer Jevgenij Primakov pristao da stane na čelo izborne liste, odnosno da ga smatraju liderom bloka. Njegov izborni menadžer je napao Jedinstvo kao "blok Berezovskog", što je u tekućim prilikama najgora mogućna (dis)kvalifikacija, ako se zna da finansijski magnat Boris Berezovski važi kao miljenik Kremlja, na jednoj strani, i kao glavni Ostap Bender ruske političke scene, na drugoj.

POKUŠAJ POMIRENJA: Kremlj, zainteresovan više nego bilo ko drugi da se predizborna kampanja ne pretvori u haos, pokušava da smiri strasti i pri tom, trapavo kako samo zna, obično deluje kontraproduktivno. Baš kada je Jedinstvo optuženo da je poluga Berezovskog, tj. produžena ruka Kremlja, aparat predsednika Jeljcina ocenio je da treba da ustane u njegovu odbranu. Glavnokomandujući u kremljovskom štabu za unutrašnju politiku, inače, malo eksponiran i nedovoljno poznat Andrej Loginov ocenio je da mora da kaže ruskom narodu da Jedinstvo nema nikakve veze sa Berezovskim.

Kao da je dolio ulje na vatru, posle čega je usledila nova razmena "komplimenata" među najisturenijim i ostalim blokovima i njihovim nesuđenim članicama, partijama koje još nisu uspele da nađu partnere za zajedničke izborne liste i osuđenim da samostalno idu na izbore i propadnu.

U takvoj atmosferi, čak ni premijer Vladimir Putin, čija popularnost raste iz dana u dan i koji uživa podršku uglavnom svih partija, ma koliko se one međusobno gledale preko nišana, nije uspeo da smiri duhove. Zato što je nastupio za račun Kremlja jer je pokušao da pomiri Kremlj i moskovskog gradonačelnika Jurija Luškova. Sve je izvedeno tajno, kao da je reč o zaveri. Kuriozitet se sastoji u tome što bi susret premijera Putina sa liderima bloka Otečestvo-Cela Rusija Primakovom i Luškovom i ostao velika tajna, da je bila postignuta kakva-takva saglasnost koja bi ličila na kompromis. Kao što su potom konstatovali neki analitičari, ideja da se postigne mir na frontu Kremlj-Moskva, ili bar zatišje u ratu Jeljcin-Luškov, ostala je, nažalost, samo ideja. Istine radi, više je u pitanju rat Luškova protiv Jeljcina, pošto se ruski lider poslednjih nedelja ponaša kao da moskovski gradonačelnik i ne postoji. Gradonačelnikove pristalice su požurile da saopšte novinarima "iz poverljivih izvora" da je Luškov, pozvan na sastanak na premijerovu inicijativu, odbio ruku pomirenja. Putinova pres-služba je objavila demanti - da je Luškov tražio sastanak. Inače, o tom susretu, za koji je unapred bilo dogovoreno da ništa ne sme da dospe "u novine", ne bi se ništa znalo.

POLITIČKA TRGOVINA: Kao što to obično biva, istina je na sredini. Premijer Putin je, kako su posle fešte detalji susreta cureli u javnost, stvarno prvi - na molbu ili zahtev Kremlja - inicirao sastanak, ali samo sa Primakovom, kao ličnošću broj jedan bloka Otečestvo-Cela Rusija Primakov, međutim, nije želeo sastanak u četiri oka i tražio je da se prihvati Luškovljev zahtev da i on učestvuje u tom razgovoru. (da "pokaže zube" emisaru Kremlja, tumače sada znalci situacije). Tako je i održan i propao susret utroje.

Pri tome, jasno je da su oba igrača - i Moskva (Luškov) i Kremlj (Jeljcin, preko Putina) imali adute za istinsku igru. Kremlj je na svojoj strani imao blok Jedinstvo, na čije je čelo u međuvremenu stao izuzetno popularni i kao ličnost simpatični ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu. Ovaj blok je, naime, ozbiljan sam po sebi i Putinovo upozorenje da će bloku Primakov-Luškov na izborima oteti priličan broj glasova nije bilo bez osnova, kao što pokazuju rezultati ispitivanja javnog mnjenja. Za Otečestvo-Cela Rusija se, pre nego što je Jedinstvo stupilo na scenu, izjašnjavalo oko 30 odsto potencijalnih glasača, a kad se Jedinstvo uključilo u ankete taj broj se bezmalo prepolovio. Putin je pored toga ukazao da sa takvim razvojem, vremenom na stranu Jedinstva mogu da pređu mnogi gubernatori koji su se sada, u redovima Cele Rusije, priključili Otečestvu.

Glavni Luškovljev argument je njegova ogromna popularnost u samoj metropoli, koja se približava "popularnosti" sovjetskih vođa, koji su na izborima "pobeđivali" sa 99,99 odsto glasova. Luškov i njegove pristalice se nadaju da birači širom Rusije ozbiljno veruju da Luškov može i od njihovih gradova i sela da napravi "čudo" kakvo je napravio od Moskve.

Ohrabren pristupanjem Primakova bloku Otečestvo-Cela Rusija, uzdajući se u ličnu popularnost, a još više u Primakovljevu, Luškov ne oseća nikakvu potrebu da se miri s Kremljom. On je i skočio na opšteruskoj lestvici popularnosti zahvaljujući tome što je počeo da psuje Jeljcina, tako da od pozicije tvrdog opozicionara može da ima još veću korist.