Republika Srpska i SR Jugoslavija

Sumnjiva advokatura

Da li Banjaluka postaje zavisna od političkih problema Beograda

Sve iluzije o uspešnosti vanrednog zasedanja parlamenta Republike Srpske i ponovnom srpskom jedinstvu, već narednog dana pomutilo je saopštenje iz Kancelarije Visokog predstavnika za BiH Volfganga Petriča da "skupština entiteta nije kompetentna da donosi odluke, koje su u nadležnosti Ustavnog suda BiH".

Srpski član u Predsedništvu BiH Živko Radišić najzaslužniji je za ponovno podizanje prašine u dejtonskoj tvorevini. Najpre se pobunio u Predsedništvu BiH protiv podizanja optužbe, koju je 1993. Republika BiH podnela pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu protiv Savezne Republike Jugoslavije - SRJ je tužena za "ratne zločine, agresiju, genocid, doturanje oružja RS, ali i za nadoknadu ratne štete (konkretan iznos nije naveden)". Jugoslavija je 1997. uzvratila protivtužbom protiv BiH.

ZAVRZLAMA: Godine 1998. postdejtonska BiH, u koju ulazi i RS, dopunjava tu tužbu navodom da je srpski entitet "rezultat upotrebe sile, a njeno stanovništvo učinjeno je homogenim putem genocida". Srpska strana u Bosni buni se protiv dopune tužbe, dok bošnjačka strana dopunu tumači "odgovorom na protivtužbu SRJ".

Predsedništvo BiH nastavilo je, međutim, da funkcioniše. Hrvatski i bošnjački član u njemu su sedeli skupa za istim stolom sa predstavnikom stanovništva nastalog "homogenim putem genocida", dok je srpski član više zastupao interese susedne Jugoslavije nego države na čijem je čelu bio. Radišić je još u junu pokušao da opozove tužbu kao ilegalan čin, kada je na svoju ruku i bez saglasnosti ostalih članova u Predsedništvu BiH, imenovao svog predstavnika pred Međunarodnim sudom u Hagu. Tako se desilo da jednu državu zastupaju dva čoveka sa oprečnim stavovima.

Pokušavajući da razreši ovu zavrzlamu, Haški sud je zatražio od BiH krajem septembra da se izjasni ostaje li pri svojoj tužbi protiv Jugoslavije. Odgovor bi trebalo da bude dostavljen do 11. oktobra. Živko Radišić izdvaja mišljenje, što mu je omogućeno članom 5 Dejtonskog mirovnog sporazuma (Aneks 4) i prepušta skupštini RS da se opredeli da li staje iza njega ili ne. Skupština bez problema, dvotrećinskom većinom podržava Radišića - povlači tužbu BiH protiv Jugoslavije. Ali usvaja i dva zaključka, kojima pokušava izgladiti odnose na obe strane - prvi se odnosi na stvaranje komisije za pomirenje na relaciji RS - Federacija BiH, a drugi na što hitnije uspostavljanje diplomatskih odnosa BiH sa SRJ.

Za Radišića je vanredno zasedanje parlamenta "prvi slučaj da se na ovaj način brane vitalni interesi RS, srpskog naroda i svih njenih građana". Za poslanike Koalicije za celovitu i demokratsku BiH "Radišić obmanjuje parlament, i ne deluje prvi put destruktivno". Po mnogim procenama, uglavnom pristiglim iz drugog entiteta, Radišić je zakasnio sa stavljanjem veta na odluku Predsedništva, koja je bila doneta još 8. septembra. Dejtonski sporazum predviđa da se u roku od tri dana od dana donošenja odluke predsedništva, ako jedan njegov član izdvoji mišljenje, ona proglasi destruktivnom po "vitalni interes entiteta iz kojeg je taj član", što otvara mogućnost da o njoj raspravlja parlament entiteta (i to u roku od deset dana).

Radišić je dobio podršku parlamenta. Radikali su utrčali samo kako bi glasali za Radišićev stav. Dodik ga je podržao, ali se diplomatski ogradio izjavom da se ovim zasedanjem ne brani SRJ već "štite interesi RS u okvirima Dejtona".

I pored silnih zavrzlama koje je čitav proces izazvao u domaćoj i međunarodnoj javnosti, pravni eksperti su sigurni da ovim neće biti obustavljena tužba protiv Jugoslavije u Hagu. Mnogi, među njima i viši pravni savetnik u Međunarodnoj kriznoj grupi Zoran Pajić, postavljaju pitanje da li je Predsedništvo uopšte nadležno da raspravlja o ovoj stvari. Po njegovom mišljenju, o ovome bi trebalo da se izjasni parlamentarna skupština BiH. U krajnjem slučaju, konačnu odluku doneće Ustavni sud BiH. Republici Srpskoj oštro je, međutim, zamereno što se stavila u poziciju "advokata Srbije i Crne Gore", jer ih ta "uloga, koja njima ne pripada, može samo kompromitovati".

RUKOVANJE I SLIKANJE: Ono što je Živka Radišića još više kompromitovalo u delu međunarodne i domaće javnosti jeste odazivanje pozivu Slobodana Milošsevića da ga poseti, i to u društvu "običnog građanina, smijenjenog lidera radikala i smijenjenog predsjednika RS Nikole Poplašena". Vreme posete se nesrećno poklopilo sa odlučivanjem o tužbi protiv SRJ, tako da su mnogi oštro kritikovali "rukovanje i slikanje sa čovekom optuženim za ratne zločine, potpuno proskribovanim i izolovanim liderom" u vreme kada ga se ceo svet klonuo. Vlada RS se hitno sastala i izdala saopštenje, u kojem stoji: "Posjeta, o kojoj nijedan od organa RS nije odlučio niti je bio obaviješten, uključujući i koaliciju 'Sloga', može ponovo destabilizovati unutrašnju političku situaciju u RS, ugroziti njene pozicije u BiH, pred međunarodnu zajednicu postaviti pitanje obima i kvaliteta podrške demokratskoj opciji Republike Srpske i stvoriti novu iluziju da politička sudbina RS isključivo zavisi od Slobodana Miloševića i beogradskog režima." Beogradski razgovori shvaćeni su u Dodikovoj vladi kao pokušaj beogradskog političkog konglomerata

da "razbije koaliciju 'Sloga', destabilizuje Vladu RS, RS učini zavisnom od vlastitih političkih problema i potpuno anulira rejting koji je, nakon višemjesečne krize, RS uspjela da dostigne isključivim angažovanjem vlade". Plavšićkin SNS dovodi u pitanje Radišićevo obećanje i izjave da sa Miloševićem i tamošnjim socijalistima već mesecima nije imao kontakte. I dok je Petričeva kancelarija "iznenađena i ekstremno zabrinuta zbog Radišićeve posete Miloševiću, jer je "uplitanje Beograda u unutrašnje stvari BiH ozbiljan razlog za zabrinutost građana BiH", dotle Radišić bez trunke uzbuđenja objašnjava da je u Beogradu bio "jer želi da se u Predsedništvu BiH založi da se što prije uspostave diplomatski odnosi između BiH i SRJ".

Duhovi u RS su se ozbiljno uzburkali, jer su oživele i ponovne špekulacije da bi se nacionalni blok mogao udružiti sa socijalistima. Otvara se i pitanje dalje sudbine radikala. Po svemu sudeći, za očekivati je da visoki predstavnik zabrani, istina nedemokratski i licemerno (mnogi se slažu da bi bilo poštenije da je jasno rečeno da se stranka zabranjuje), rad ove stranke, tražeći da se odrekne svojih čelnih ljudi - Nikole Poplašena, Mirka Blagojevića i Ognjena Tadića. Radikalima "ne pada na pamet da to učine", oni čekaju isticanje roka, datog od strane OHR-a (22. oktobra) i, svakako, reakcije koje će uslediti posle zabrane. Uticaj radikala, smatraju mnogi, ionako je počeo da jenjava, a svako podizanje prašine moglo bi im samo ići na ruku. Ili, u krajnjem slučaju, ponovno ojačati SDS. A do tada - radikali reaguju na njima svojstven način:

"To su ljudi sa zamračenim umovima koji u SAD vide veliku silu koja treba da zavlada celim svetom", "okarakterisao" je američke ambasadore Ognjen Tadić, a Blagojević je komentarisao novog visokog predstavnika za BiH Volfganga Petriča: "Šta drugo očekivati od čovjeka koji dolazi iz zemlje u kojoj su nastali Adolf Hitler i Kurt Valdhajm."

Podsećanja radi, jedan od razloga hajke međunarodne zajednice na radikale je i pogan jezik kojim se ova stranka služi.