Kosovo

Tačijeva stranka

Arogantnim stavovima i izjavama, i neskrivenim prezirom prema lideru Demokratskog saveza Kosova Ibrahimu Rugovi, Tači je od sebe odbio veliki broj Albanaca kojima je nasilja preko glave i koji žele da se situacija na Kosovu što pre normalizuje

Politički lider transformisanog UČK-a i predsednik takozvane prelazne vlade Kosova Hašim Tači napokon je ispunio obećanje i osnovao političku stranku - Partiju demokratskog progresa Kosova. Prirodno, predsednik novoosnovane stranke je sâm Tači, koji je ovo obećanje davao još od dolaska mirovnih snaga na Kosovo, ali je ubrzo postalo jasno da su garancije o potpunoj transformaciji UČK-a iz vojne u političku snagu ništa drugo do "olako obećana brzina". Odugovlačenju osnivanja političke partije doprineli su, kako se i očekivalo, mnogi komandanti UČK-a, koji su se rečima i delom opirali sprovođenju dogovora o razoružanju i, tvrdeći pazar od juna naovamo, praktično naterali međunarodnu zajednicu da prihvati osnivanje Kosovskog zaštitnog korpusa. Uz to, ovih dana su krenule i prve policijske patrole, sastavljene uglavnom od bivših pripadnika UČK-a koji su obuku stekli proteklih meseci u policijskoj akademiji pod paskom međunarodne zajednice. Kako su težnje tvrdokornijeg krila UČK-a da jedan deo njihovih članova, ulaskom u novoformirane bezbednosne snage, legalno nosi oružje zadovoljene, izvesne prepreke su otklonjene i Tači je mogao da održi datu reč. To, dakako, ne znači da će Tači imati lak zadatak u predstojećoj političkoj borbi. Na ovu odluku uticala su i govorkanja da bi se na Kosovu mogli održati "predizbori", kao svojevrsni test demokratije i odmeravanja političkih snaga pre prvih "pravih" slobodnih izbora, koje je šef Misije UN-a na Kosovu Bernar Kušner najavio za maj sledeće godine. Diplomatski izvori, koji kada govore o kosovskim izborima insistiraju na anonimnosti, sve češće najavljuju da bi se pre majskih opštih izbora mogli održati lokalni, "pod uslovom da glasački spiskovi budu bar 70 odsto popunjeni".

Nekoliko dana pred osnivanje stranke, koja je nastala ujedinjenjem političkog krila UČK-a i Partije demokratskog jedinstva na čelu sa Bardiljom Mahmutijem, Tači je, kao svojevrsni predizborni gest, posetio prošle nedelje selo Prekaz, gde se susreo sa Rifatom Jašarijem,

jedinim preživelim bratom Adema Jašarija, koga su srpske snage ubile marta 1998. godine. Tači se tom prilikom susreo i sa komandantom dreničkog regiona u jasnom pokušaju da potvrdi lokalnu podršku svojoj partiji upravo u najtvrdokornijoj oblasti Kosova, ali i u sopstvenom zavičaju. Dakako, smrt Adema Jašarija i još pedesetak drugih ljudi prilikom akcije srpskih policijskih snaga ujedinila je redove UČK-a, čiji je broj pristalica od tog trenutka naglo porastao među kosovskim Albancima. Podrška porodice Jašari Tačijevoj partiji nesumnjivo bi predstavljala važnu prednost na predstojećim izborima. Ipak, ova poseta otkriva i veliku poltičku nezrelost bivšeg gerilca koji se nekada dičio nadimkom Zmija. Poseta Drenici nije samo kucanje na otvorena vrata, jer Tači ne bi trebalo da strahuje za svoju popularnost u srcu otpora režimu Slobodana Miloševića. Mnogo više teškoća Tači će imati u pridobijanju srca onih Albanaca kojima se ne sviđa teror koji nad nealbanskim, ali i albanskim stanovništvom sprovode "junoše", često to čineći u ime ratnih zasluga koje su stekli u redovima UČK-a. Tačijevom imidžu umerenog i modernog lidera svakako ne idu na ruku ni nedavni napadi agenicije "Kosova pres", bliske Tačijevoj prelaznoj vladi, na Vetona Suroija, izdavača lista "Koha ditore", koji je oštro osudio posleratno nasilje na Kosovu. U članku agencije "Kosova pres" od 2. oktobra za Suroija i ostale novinare dnevnika "Koha ditore" kaže se između ostalog i to da "za takve zločince i podaničke umove nema mesta na Kosovu". Arogantnim stavovima i izjavama, i neskrivenim prezirom prema lideru Demokratskog saveza Kosova Ibrahimu Rugovi, Tači je od sebe odbio veliki broj Albanaca kojima je nasilja preko glave i koji žele da se situacija na Kosovu što pre normalizuje. To, uostalom, pokazuje istraživanje javnog mnjenja među Albancima koje je obavila multinacionalna kompanija BBSS "Galup international". U tom istraživanju, koje je beogradski "Blic" objavio 18. oktobra, stoji da više od 41 odsto kosovskih Albanaca podržava administraciju UN-a kao legitimnu vladu na Kosovu, a tek 29,5 odsto privremenu vladu Hašima Tačija. Ovo, inače prvo posleratno istraživanje javnog mnjenja među Albancima na Kosovu obavljeno je od 7. do 16. septembra na uzorku od 1000 punoletnih građana albanske nacionalnosti u Prištini, Peći, Kosovskoj Mitrovici, Gnjilanu, Đakovici i Prizrenu.

Pred Tačijem je trnovit politički put na kome će mu od male pomoći biti ratnička slava i obračuni sa neistomišljenicima. Iako bi prerani izbori mogli ugroziti a ne ojačati začetke demokratije na Kosovu, oni bi mogli označiti početak kraja Tačijeve političke karijere jer će mu protivnik biti Ibrahim Rugova, čija politička vitalnost nije za potcenjivanje.