Srpsko-crnogorski razgovori
Odbrana ili poslednji dani federacije
Uprkos diplomatskim formulacija o iskrenim i dobronamernim susretima, ne bi se reklo da je učinjen suštinski pomak ka sređivanju odnosa u zajedničkoj državi
Ako su se predstavnici
vladajućih partija Srbije i Crne Gore išta dogovorili na sastancima 25. i 26. oktobra
- zasad to vešto kriju.
U izjavama čelnika četiri vladajuće partije (tri iz Srbije i jedne iz Crne Gore) preovlađivale su učtive formulacije karakteristične za međudržavne susrete (razgovori su bili "otvoreni", "korektni", "konstruktivni"), saopšteno je da će se kontakti nastaviti - ali niko od učesnika nije izneo bilo kakve detalje niti dao indicije da su se složili bilo o očuvanju zajedničke države na obostrano prihvatljiv način, bilo o mirnom razlazu.
KO S KIM: Najnoviji krug razgovora je, inače, dosta komplikovano koncipiran: prvog dana su na Svetom Stefanu razgovarali predstavnici Demokratske partije socijalista Crne Gore, sa potpredsednikom te stranke i predsednikom Vlade Filipom Vujanovićem na čelu i predstavnici Srpske radikalne stranke predvođeni potpredsednikom Tomislavom Nikolićem. (Bilo je predviđeno da putuje Vojislav Šešelj, koji je, međutim, naglo oboleo od upale pluća; prethodno je bivši predsednik DPS-a Milica Pejanović-Đurišić odbila da učestvuje u delegaciji koja pregovara sa radikalima, na šta je Šešelj rekao - "nisam hteo da vodim ljubav s njom pa da ona to izbegava"). Razgovori su trajali nešto više od sat vremena.
Narednog dana su u sedištu Socijalističke partije Srbije u Beogradu predstavnici DPS-a predvođeni predsednikom crnogorskog parlamenta Svetozarom Marovićem tri sata razgovarali sa generalnim sekretarom SPS-a Goricom Gajević, članovima Izvršnog odbora Milomirom Minićem i Nikolom Šainovićem i - nije objašnjeno po kojoj osnovi - Radomanom Božovićem. (Kad je reč o ovom poslednjem, u Podgorici se pretpostavlja da se on našao na pregovorima zahvaljujući dobrim vezama, moguće i zajedničkom biznisu, sa Marovićem. Božović dobar deo godine provodi na crnogorskom primorju, gde, kažu, da ima razvijene poslove, posebno u Budvi.)
Posle toga se crnogorska delegacija u istom sastavu (Marović, Milica Pejanović-Đurišić i Željko Šturanović, šef poslaničke grupe u saveznom parlamentu) sastala sa čak devet predstavnika Jugoslovenske levice sa predsednikom Direkcije Mirjanom Marković i šefom stranke Ljubišom Ristićem na čelu. Poziv JUL-a je inače stigao znatno kasnije od poziva SPS-a i SRS-a, ali su ga predstavnici Crne Gore svejedno prihvatili. Dr Marković je svojevremeno u svojim dnevnicima nazvala Marovića "zlim čovekom iz Budve", a ni Marović njoj u brojnim javnim istupima nije ostao dužan.
SKEPSA: Podgorica je unapred izrazila skepsu prema razgovorima. Predsednik Crne Gore Milo Đukanović je još pre desetak dana izjavio da se ozbiljno plaši da je inicijativa SPS-a i SRS-a razvodnjavanje crnogorske inicijative i uzaludno trošenje vremena. "Ako je SPS iskren u nameri da razgovara sa nama, tražićemo da utiče na uspostavljanje odgovornih odnosa Vlade Srbije prema našoj inicijativi, a ako se to ne dogodi - to nas neće odvesti sa koloseka koji smo jasno trasirali." Miodrag Vuković, jedan od Đukanovićevih savetnika i predsednik Izvršnog odbra DPS-a, izjavio je da razgovori imaju "pripremni karakter za razgovor državnih delegacija Srbije i Crne Gore".
U kojoj je meri skepsa bila opravdana može se nazreti iz izjava stranačkih funkcionera posle razgovora. Tomislav Nikolić je na Svetom Stefanu izjavio da je njegova partija sa velikim zadovoljstvom prihvatila poziv DPS-a da počne razgovor o funkcionisanju savezne države koja - kako je rekao - očigledno ne funkcioniše u skladu sa ustavom onako kako bi želeli građani Srbije i Crne Gore. Za sve je optužio novinare, rekavši: "Dobro je što smo se malo bolje upoznali i što više neće moći da utiču mediji koji su ponekad bili zluradi prema jednima ili drugima i koji su neprecizno prenosili naše izjave." Konstatujući da je posle razgovora optimista, Nikolić je obelodanio da su razlike u stavovima velike, ali da je ustanovljen zajednički cilj, "a to je da po svaku cenu očuvamo Jugoslaviju".
Filip Vujanović je, međutim, na novinarsko pitanje slaže li se sa izjavom o očuvanju Jugoslavije po svaku cenu sasvim jasno rekao da treba učiniti "maksimalni napor" da se Crna Gora i Srbija sačuvaju u zajednici, ali: "Ukoliko taj napor ne uspe, mi ćemo ići za onim što je naša projekcija i obavestiti Skupštinu da ti razgovori nisu završeni pozitivno. Skupština će odlučiti na koji način i kojim putem da idemo dalje".
Tomislav Nikolić je otišao i korak dalje, pa je u Podgorici razgovarao sa predstavnicima Socijalističke narodne partije Momira Bulatovića, i posle toga rekao da SNP ne insistira na zadržavanju mesta saveznog premijera, pod uslovom da ta stranka ostane zastupljena u saveznoj vladi. U izjavi za "Vreme", Predrag Bulatović, potpredsednik SNP-a potvrdio je da SNP stavlja na raspolaganje saveznu vladu ukoliko je ona smetnja očuvanju države i ukoliko redefinicija bude u funkciji njenog jačanja, a ne korišćenja saveznog vrha za njeno razbijanje. Nikolić je rekao da sve promene moraju biti po ustavnoj proceduri i nagovestio da bi Podgorica to mogla prihvatiti - ukoliko se prethodno dogovore o suštinskim rešenjima.
PRAKSA: U praksi,
to znači da bi Podgorica morala odustati od pregovora republičkih vlada i vratiti se u
savezni parlament gde se jedino legalno može menjati ustav. Potpuno je neverovatno da bi
oni na to pristali ukoliko Momir Bulatović prethodno ne demisionira sa mesta saveznog
premijera i ne promeni se crnogorska delegacija u Veću republika u skladu sa rezultatima
prošlogodišnjih izbora u toj Republici, što je Srbija dosad potpuno nezakonito
opstruirala. Bez velikog rizika može se proceniti da bi Đukanović - i pod uslovom da
Srbija sve to ispuni - teško pristao na vraćanje u institucije SRJ ukoliko se u
ključnim elementima ne uvaže crnogorski zahtevi iz Platforme za preuređenje federacije.
Ocenjujući svetostefanske razgovore, Miodrag Vuković je u izjavi za naš list rekao da je susret imao "očekivan" tok, da je Nikolić - iako je priznao da Jugoslavija ne funkcioniše i da joj je potreban demokratski remont - vešto prebacio krivicu na Crnu Goru. Vuković je dodao da su radikali rekli da ne odustaju od svog koncepta unitarne države, ali da su spremni da odlože svoje globalne ciljeve radi spasa Jugoslavije. "Ne živimo u iluziji da će vladajuća koalicija u Srbiji napraviti salto mortale, jer bi time priznala krah svoje politike. Mi tražimo izlaznicu unitarnog koncepta srpskog nacionalizma iz politike." Utvrdivši da iskustvo sve tri Jugoslavije, naročito poslednje, govori da sa takvom konstrukcijom nešto očigledno nije u redu, Vuković je zaključio da Crna Gora ne može još dugo trpeti izolaciju, nasilje i potcenjivanje, te da ponuda crnogorske Vlade znači molbu da sagovornici iz Srbije kažu da ili ne Platformi, kako bi Skupština Crne Gore znala "šta im valja činiti". Dodao je da je ovo "poslednji razgovor s njima na ovu temu".
NEPRIJATNOSTI: Posle razgovora sa JUL-om nije bilo zajedničkog obraćanja novinarima, zvanično zato što su Crnogorci žurili na avion, nezvanično zato što je Mirjana Marković odbila Marovićev predlog da konferencija za štampu bude održana na nivou šefova delegacija. Ivan Marković i Goran Matić iz JUL-a sami su izašli pred novinare i (opet) pominjali iskrene i otvorene razgovore gde je bilo i "neprijatnih detalja" (od kojih su naveli samo razlike o saveznojvladi). U svakom slučaju, i jedni i drugi su rekli da treba sačuvati federaciju.
Ukoliko zanemarimo diplomatske formulacije ("Politika" na izveštaj o svetostefanskim razgovorima stavlja naslov "Razgovori korisni uprkos razlikama"), očigledno je da se u Podgorici mnogo ne veruje u uspeh pregovora. "Vijesti" 27. oktobra objavljuju da je, uprkos brojnoj delegaciji JUL-a, Mirjana Marković sama govorila sat vremena, izricajući najteže optužbe na račun Crne Gore i crnogorskog rukovodstva. Prema crnogorskom dnevniku, M. Marković je, između ostalog, rekla: "Nas su bombardovali a vas nisu, i nije vas briga, mi smo pod sankcijama a vi niste, i nije vas briga." "Nakon njenog histeričnog istupa, delegacija DPS-a stekla je utisak da 'krizom u SRJ upravlja ta žena' i da zato nikakvog rešenja niti dogovora o crnogorskoj platformi ne može biti", zaključuju "Vijesti".
Pored toga, koalicioni
partneri DPS-a Narodna stranka, a posebno Socijaldemokratska partija, ogorčeni su što je
DPS samostalno preuzeo ulogu pregovarača. Naročito su ljuti što je Svetozar Marović
izjavio da Platforma nije savršena i da se tu nešto može menjati, zato što lideri
pomenutih stranaka smatraju da je reč o zajedničkom dokumentu sve tri stranke koji je
nepromenjiv.
Prema najnovijim istraživanjima javnog mnenja, dve trećine građana Crne Gore je za redefinisanje odnosa Srbije i Crne Gore, od toga je 30 odsto za nezavisnost, 18 odsto za održavanja SRJ, a svega šest odsto podržava unitarni koncept.
Međunarodna zajednica u poslednje vreme unisono govori Crnoj Gori da su oni za očuvanje sadašnjih jugoslovenskih granica. Predsednik Crne Gore je sa svoje strane nedavno izjavio da "shvata" interese međunarodne zajednice na Balkanu da Crna Gora želi da bude kooperativna prema tim interesima - ali samo do granice koja ne ugrožava njene interese. Premijer Filip Vujanović takođe je nedavno prognozirao da će međunarodna zajednica imati drugačiji stav prema budućnosti Crne Gore ukoliko Srbija ne prihvati crnogorsku platformu.
Slobodan Milošević, dakle, ima sve šanse da uskoro uđe u istoriju kao predsednik pod čijom su vlašću propale čak dve federacije.
Roksanda Ninčić
Velizar Brajović
