Skup�tina Srbije

S vetrom u le�a

Vlast razvodnjavaju�e prihvata razgovor o izborima ra�unaju�i da oni jo� nisu na vidiku. SPO zastupa u skup�tini izbornu inicijativu, ali joj ne pridaje prvorazredni zna�aj, ve� dramatizuje lazareva�ki slu�aj

U Skup�tini Srbije, 9. novembra 1999 (uzgred, to je i desetogodi�njica pada Berlinskog zida), u�injen je polukorak ka novim izborima, ali niko ne mo�e re�i koliko su oni daleko. Predsednik poslani�ke grupe Srpskog pokreta obnove Milan Mikovi� tra�io je da dnevni red Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Skup�tine Srbije bude dopunjen ta�kom "Zahtev za vanrednim demokratskim izborima na svim nivoima u Srbiji". On je nastupao u ime parlamentarnih stranaka opozicije u Narodnoj skup�tini Srbije i Skup�tini Jugoslavije, pomenuv�i da su Srpski pokret obnove, Demokratska stranka Srbije, Demokratska stranka, Demokratski centar, Nova demokratija, Demokratska alternativa i Savez demokratskih partija 14. oktobra 1999. godine potpisali zajedni�ki dokument pod nazivom "Zaklju�ci okruglog stola demokratske opozicije".

�EST GRUPACIJA: Uzgred re�eno, u tom predstavljanju zajedni�ke inicijative Mikovi� nije bio sasvim precizan - pre�utao je Savez za promene, a pomenuo je Savez demokratskih partija, a po opozicionom dogovoru obe su na isti na�in bile predstavljene - potpisima lidera stranaka koje imaju poslanike. Taj detalj ne bi trebalo da zna�i da je do�lo do kvarenja opozicionih aran�mana - opozicija sada nastupa manje-vi�e sinhrono u �etiri (ili mo�da �est) grupacije.

1. Srpski pokret obnove �e po svoj prilici na izborima nastupati sam, a i demonstracije �e, ako se upusti u njih organizovati sam.

2. Savez demokratskih partija �ine RDSV, LSV, SDU, SVM, Koalicija Sand�ak i personalna koalicija �umadija, koje je u zaklju�cima opozicije kao potpisnik predstavljao Mile Isakov.

3. Savez za promene u trenutku potpisivanja zaklju�aka opozicionog okruglog stola (u ime tog saveza to je u�inio Zoran �in�i�) �inili su DS, GSS, NS, SD, DHSS, ali je SD u me�uvremenu pre�ao u Savez demokratskih partija.

4. U me�uvremenu su Demokratski centar, Demokratska alternativa i Nova demokratija u�li u koaliciju koja se popularno naziva DAN.

5. Ko�tuni�in DSS zasad nastupa sam, a ranije grupisanje DSS-a, SNS-a i SLS-a u koaliciju Demokratska alijansa nije obnovljeno. Pokret za demokratsku Srbiju generala Mom�ila Peri�i�a u jednoj anketi javnog mnjenja (SMMI, Bogosavljevi�) ispitanici su spontano povezivali s Ko�tuni�inim DSS-om.

6. Ostaje da se vidi strategija stranaka nacionalnih manjina: Stranke demokratske akcije Sand�aka, kao i stranaka vojvo�anskih Ma�ara, pre svega DZVM.

Savez za demokratske promene je najuporniji u odr�avanju vanparlamentarnog pritiska, a od SPO se o�ekuje parlamentarna inicijativa - ova partija bi trebalo da bude most preko koga bi se opoziciona energija preto�ila u institucije sistema. U tu inicijativu SPO, me�utim, ni izdaleka nije, ili nije jo�, ulo�io svoj puni partijski potencijal. Ova partija koncentrisana je na sumnju da je na njenog lidera poku�an atentat.

�ef poslani�ke grupe SPO-a Mikovi� podsetio je 9. novembra i na �injenicu da je 28 op�tinskih i gradskih skup�tina u Srbiji koje provode lokalnu vlast u ime �etiri miliona gra�ana Srbije usvojilo, 22. oktobra 1999. godine, jedinstven Zahtev za vanredne izbore na svim nivoima do kraja 1999. godine. Oba dokumenta (Zaklju�ci i Zahtev) upu�ena su predstavnicima vlasti Srbije i Jugoslavije. Tog dana, me�utim, obezbe�enje nije pustilo u skup�tinsku pisarnicu Zorana �ivkovi�a, ni�kog gradona�elnika, i Milenu Milo�evi�, predsednicu op�tine Vra�ar, koji su nameravali da zvani�no na potpis predaju Zahtev. To je trebalo simboli�ki da pove�e vanparlamentarni pritisak, koji se tog dana video na beogradskim ulicama, sa parlamentarnom inicijativom.

Mikovi� je nastojao da u nijansama naglasi da je Srpski pokret obnove rodona�elnik zahteva za vanredne izbore time �to je podsetio da je svemu prethodila odluka Glavnog odbora Srpskog pokreta obnove od 20. juna 1999. godine o vanrednim izborima. Rekao je da poslani�ki klub SPO-a sa predstavnicima parlamentarnih stranaka opozicije o�ekuje dogovor sa predstavnicima vladaju�ih partija oko izbornih uslova, a odmah po postizanju tog sporazuma usvajanje odgovaraju�ih zakona ili odluka u Skup�tini Srbije i raspisivanje vanrednih demokratskih izbora na svim nivoima, uklju�uju�i i izbore za predsednika Republike, koji bi bili odr�ani istovremeno.

USTAVNI PUT: Ustavna procedura za raspisivanje vanrednih republi�kih izbora predvi�a da vlada treba da d� obrazlo�eni predlog na osnovu koga predsednik republike raspu�ta Skup�tinu, a potom predsednik Skup�tine raspisuje izbore. Te�ko da predsednik skup�tine mo�e na taj na�in i da skrati mandat predsednika republike, ukoliko ovaj ne podnese ostavku, po�to je za njegovu smenu potrebno da se izjasni i skup�tinska dvotre�inska ve�ina i vi�e od polovine bira�a Srbije. Predsednik republike je po ustavu prakti�no nesmenjiv, no Mikovi� je potsetio da u praksi ima jedan izuzetak, takore�i lex specialis sli�an onom iz 1997. - podsetio je da je krajem 1992. godine doneta odluka u formi zakona da se u Republici Srbiji do kraja 1992. godine odr�e prevremeni izbori za Skup�tinu i za predsednika republike. Taj zaboravljeni presedan zanimljivo govori kako politi�ka volja mo�e biti iznad ustava. Tada�nje zaobila�enje ustava bilo je rezultat politi�kog konsenzusa vlasti i opozicije.

SPO tra�i da Skup�tina na ovom zasedanju donese odgovaraju�u odluku o neodlo�nom otpo�injanju dijaloga i dogovora predstavnika vladaju�ih partija sa predstavnicima parlamentarnih stranaka opozicije oko izbornih uslova i zakazivanja datuma vanrednih demokratskih izbora na svim nivoima u na�oj republici.

U inicijativi SPO-a i u opozicionoj retorici govori se o vanrednim izborima i o relativno kratkom roku za njihovo odr�avanje. To se ne sla�e sasvim s paketom predizbornih promena koje tra�i opozicija, �to implicira promene nekoliko va�nih zakona (o partijama, informisanju, kontroli izbora, za �ije je dono�enje potrebno vreme, kao �to je potrebno i neko vreme da ti zakoni prorade, daju rezultat, ohlade atmosferu, uspostave pravila igre, itd...). Skup�tinska ve�ina, mo�da i ra�unaju�i s tim da do izbora svakako, tehni�ki, treba mnogo vremena, hladnokrvno je prihvatila predlog ali ga je na licu mesta razvodnjavaju�e redefinisala. U dnevnom redu to je nazvano: "Razmatranje zahteva poslani�ke grupe SPO-a u vezi sa izborima". "Za" je glasalo 194 poslanika, protiv 21.

To bi moglo da vodi i situaciji u kojoj bi se ipak prihvatio i opozicioni zaklju�ak broj 8 - kojim se zahteva "sazivanje Okruglog stola bez odlaganja kako bi vanredni izbori bili raspisani u najkra�em roku".

KONTRE: Nekoliko poteza na samom zasedanju govori, me�utim, o tome da vladaju�a grupacija jo� ne uzima ozbiljno taj predlog i da ne namerava da daje ustupke opoziciji. Naprotiv, skup�tinska ve�ina nastoji da izborne uslove prilagodi svojim potrebama, da dodatno osigura sopstvenu vlast i da obezbedi jo� vetra u sopstvenim le�ima. Uprkos jasnom opozicionom protivljenju, skup�tina je odlu�ila da raspravlja o novom zakonu o lokalnoj samoupravi u kojoj se postoje�a samouprava su�ava, podvrgava direktnoj kontroli vlade i, �to je za na�u temu najva�nije, na lokalnim izborima uvodi se jednokru�ni izborni sistem. Prvi zaklju�ak okruglog stola opozicije je da se na saveznim, republi�kim, pokrajinskim, gradskim i op�tinskim izborima primeni Hare Nimajerov sistem. �udno je da opozicija nije organizovala odbranu samouprave u Skup�tini, tako da je gospo�a Pop Lazi� u ime predlaga�a neometano mogla da se razme�e kako je taj zakon recept prave evropske samouprave. Odsutna opozicija kao da se dr�i naslova "Plaka�u sutra". To pokoravanje gradova, koje je u toku, nije jedini potez re�ima koji je u suprotnosti sa onim �to tra�i opozicija.

Opozicionim zaklju�kom broj 5, na primer, tra�i dono�enje zakona kojim se stavlja van snage postoje�i zakon o informisanju, a vra�a se stari zakon. Poslanik koalicije "Vojvodina" Dragan Veselinov podneo je 9. novembra predlog da se skup�tina izjasni o tome da li ho�e da na dnevni red stavi Predlog da se ukine Zakon o javnom informisanju, a da se vrati stari zakon o informisanju ne bi li se izbegao vakuum. Predlog je odbijen sa 171 glasom, a za ukidanje postoje�eg zakona o informisanju bilo je 53 poslanika. Poslanici ove koalicije sutradan odlu�uju da napuste zasedanje zbog toga �to je dr�avna televizija tokom prenosa skup�tinskog zasedanja govore ovih poslanika sistematski pokrivala komentarima izve�ta�a.

JULSKI PROJEKAT: I napokon, u ekspozeu predsednika vlade nema nagove�taja da vlada uop�te razmi�lja o onome �to opozicija tra�i. Naprotiv, predsednik srpske vlade Mirko Marjanovi� glorifikuje postoje�i politi�ki sistem: "Kada je Savezna Republika Jugoslavija formirana u prole�e 1992, imali smo samo ustav, kao najvi�i pravni akt zemlje, a danas imamo skoro do kraja operacionalizovani privredni i pravni sistem, izgra�ene institucije tr�i�ne privrede i pravne dr�ave..."

Na kraju ekspozea on poziva narodne poslanike, sve politi�ke stranke, nau�ne i stru�ne institucije, ostale institucije i sve gra�ane da se aktivno uklju�e u "ovaj najva�niji, mogu slobodno da ka�em sudbonosni dru�tveni projekat" - misli, naravno na predlog JUL-a saveznoj i srpskoj vladi, predlog duhovne i materijalne obnove jugoslovenskog dru�tva, i s tim u skladu predla�e da se na nivou savezne dr�ave organizuje Institut za obnovu i reformu na�eg dru�tva... Opozicija na tu retoriku obnove odgovara ironi�no dosetkom o "putuju�em cirkusu Mrkonji�" i "Srbija - Mrkonji� grad". To je reakcija na eksponiranog i odlikovanog direktora Direkcije za obnovu Milutina Mrkonji�a, koji otvara gradili�ta, pita doma�ine da li su zadovoljni i po potrebi pred kamerama smenjuje projektante, izvo�a�e i proizvo�a�e. Vladaju�e partije smatraju da im pokazivanje rezultata obnove obezbe�uje vetar u le�a. Oni sistematski predstavljaju opoziciju kao zlu vilu koja no�u ru�i Skadar na Bojani, koji Rade Neimar danju gradi. Pona�aju se kao da su ve� zazidali Gojkovicu mladu, te da ostaje samo da samilosno urede rupu u visini njenih grudi...

PROVOCIRANJE SPO-a: U uobi�ajenim konsultacijama �efova poslani�kih grupa pred po�etak skup�tinske sednice tema vanrednih izbora nije pomenuta. Bilo je re�i o tome da �e Srpski pokret obnove podneti zahtev za formiranje skup�tinskog Anketnog odbora koji bi utvrdio odgovornost Ministarstva unutra�njih poslova u neuspe�noj istrazi uzroka nesre�e na Lazareva�kom drumu u kojoj su poginula �etvorica funkcionera SPO-a i povre�en lider ove stranke Vuk Dra�kovi�. Predsednik Skup�tine Dragan Tomi� ocenio je da bi se usvajanjem ovog zahteva prekr�io Ustav, a profesor Ratko Markovi� tvrdio je da bi se time zadrlo u rad pravosudnih organa. Skup�tinska ve�ina je odbacila ovaj predlog rezultatom 178 "protiv" - 52 "za". Poslanici SPO-a su posle toga napustili skup�tinsku salu, a �ef njihove poslani�ke grupe je na konferenciji za �tampu rekao da se oni ne�e vra�ati na skup�tinsko zasedanje dok se ne formira Anketni odbor ili dok istraga ne d� rezultat. Portparol SPO-a Ivan Kova�evi� u isto vreme na drugom mestu izjavljuje da su vladaju�e stranke tim odbijanjem priznale da je re� o atentatu na lidera SPO-a i da se SPO provocira da postane srpski pokret otpora dr�avnom terorizmu i bezakonju. Drugi funkcioner izjavljuje da se re�im igra strpljenjem SPO-a.

Tako je izborna problematika ostala u drugom planu, a pitanje lokalne uprave u tre�em. Takvim razvojem doga�aja politi�ka dramatizacija se pomerila na ta�ku na kojoj vladaju rastu�e sumnje, umesto da se odvija u polju mogu�ih sporazuma i tra�enja izlaza. Glavna tema tako nisu bili izbori nego pitanje elementarne sigurnosti ljudi. Konfrontacija na takvoj ta�ki uvek je opasnija od konfrontacija oko klasi�nih politi�kih pitanja.

Vojvodina

Izazivanje Ma�ara

Smisao novog Zakona o lokalnoj samoupravi u Srbiji jeste da svu vlast i sav novac skoncentri�e u Beograd. Milo�evi�ev re�im sada direktno izaziva vojvo�anske Ma�are. On im preti da �e uz pomo� jednokru�nog ve�inskog izbornog sistema preuzeti Suboticu i neke druge gradove u kojima je na vlasti vode�a politi�ka stranka ove nacionalne manjine - Savez vojvo�anskih Ma�ara (SVM) u koaliciji sa srodnim, demokratski orijentisanim politi�kim strankama. Novi zakon ne dopu�ta op�tinskim vlastima �ak ni slobodu oko davanja imena ulica ili izbora lokalnih praznika.

Poslanik u Skup�tini Srbije i visoki funkcioner SVM-a I�tvan I�panovi� ka�e da novousvojeni zakon nema nikakvih dodirnih ta�aka sa evropskom Poveljom o lokalnoj samoupravi. Po svom duhu, on je, zapravo, pravi antipod Povelji.

I�panovi� veruje da njegova stranka - sama ili u koaliciji sa drugim ma�arskim i ostalim demokratski nastrojenim strankama - mo�e da pobedi na po�teno organizovanim izborima u severnoba�kim op�tinama, u kojima vojvo�anski Ma�ari �ine ve�inu stanovni�tva, �ak i po novim izbornim pravilima. Sada je SVM sam na vlasti u Kanji�i i Senti, a u Subotici i Be�eju u koaliciji sa demokratskim strankama. U Malom I�o�u je SPS nedavno preuzeo vlast tako �to je potkupio neke opozicione odbornike i preveo ih u svoj tabor.

U SVM sada strahuju da bi takva praksa mogla da se pro�iri i na druge op�tine. Tako bi, potkupljivanjem, kra�om glasova (kao u Ba�koj Topoli i Malom I�o�u na pro�lim izborima), a uz to i uvo�enjem novih izbornih pravila, re�im opasno mogao da ugrozi vlast SVM-a i njegovih koalicionih partnera u Subotici i Be�eju.

Gubitak Subotice bio bi posebno te�ak udarac strankama vojvo�anskih Ma�ara. U njoj ova nacionalna manjina ne �ini ve�insko stanovni�tvo, ali najve�i broj vojvo�anskih Ma�ara �ivi u ovoj op�tini. Tu su i sedi�ta njihovih najzna�ajnijih kulturnih i politi�kih ustanova.

U Subotici je i sedi�te Privremenog nacionalnog saveta vojvo�anskih Ma�ara. To je sada najvi�i organ personalne samouprave ove nacionalne manjine. Zadatak mu je da radi na o�uvanju nacionalnog identiteta oko 300.000 vojvo�anskih Ma�ara, negovanjem njihove kulture, obrazovanjem i informisanjem na maternjem jeziku.

Formiranje ovog nacionalnog saveta krajem avgusta ove godine bio je prvi prakti�ni korak ka re�avanju statusa ove nacionalne manjine u skladu sa modelom koji je po�etkom godine ponudio SVM pod nazivom "Sporazum o politi�kim i pravnim okvirima samouprave u Vojvodini i nacionalnih zajednica koje �ive u Vojvodini". Taj dokument, koji se, izme�u ostalog, zala�e i za uvo�enje ma�arske regionalne samouprave u podru�jima u kojima oni �ine ve�inu stanovni�tva, ponu�en je svim republi�kim i saveznim dr�avnim organima, a isto tako svim relevantnim politi�kim strankama u zemlji. Re�im ga je najpre ignorisao, a potom ga je �estoko napao kao akt "separatisti�kih te�nji jednog bloka politi�kih stranaka ma�arske manjine". O tom dokumentu - koji je u me�uvremenu dobio otvorenu podr�ku ma�arske vlade i stekao blagonaklonost ameri�ke i evropske politi�ke javnosti - ovde dosad nije poveden nikakav ozbiljan dijalog.

Miting

Tresla se gora...

Ni da je onih dvadesetak autobusa iz unutra�njosti, utisak o malobrojnosti u�esnika protesta ne bi se promenio

Sude�i po prethodnim izjavama �elnika Saveza za promene, srpska opozicija je o�ekivala da se u utorak 9. novembra, ne�to desi. Tog dana je po�ela sednica Narodne skup�tine Srbije, a Savez za promene je jo� od zakazivanja sednice (pa i pre toga) najavljivao da �e istovremeno biti odr�an "veliki miting" ispred zdanja parlamenta. Zami�ljeno je da miting po�ne tako �to bi odbornici skup�tina op�tina i gradova u kojima vlast dr�i demokratska opozicija na pisarnici nacionalnog parlamenta predali zahtev za hitno odr�avanje prevremenih izbora koji je "na lokalu" ve� usvojen.

Srpski pokret obnove i Demokratska stranka Srbije unapred su polili hladnom vodom optimiste koji su o�ekivali da �e se ispred zgrade skup�tine okupiti celokupna opozicija. Ognjen Pribi�evi�, savetnik predsednika SPO-a Vuka Dra�kovi�a, izjavio je da SPO nije zakazao miting, ali je dao pravo svakome da mitinguje koliko ho�e. Naravno, bez ove stranke, koja o�igledno ne mo�e da zamisli nikakvo okupljanje na kome Dra�kovi� ne�e "dr�ati banku". Demokratska stranka Srbije bar je obrazlo�ila svoju uzdr�anost: portparol Milorad Jovanovi� podsetio je da vi�emese�ni protesti SZP-a nisu dali bog zna kakve rezultate i da bi jo� jedan neuspe�ni miting "u ovom trenutku bio kontraproduktivan". Predsednik ove stranke Vojislav Ko�tunica kasnije je precizirao: "Ne isklju�ujem ni�ta, pa ni proteste, ali oni moraju da imaju jedan odre�eni cilj. Treba da budu osmi�ljeni, vrlo odre�eni i politi�ki... U onom trenutku kada deo protesta pretvorite u dosko�icu ili karneval, postoji mogu�nost da va�i zahtevi izgube na ozbiljnosti." Ovim povodom nije propustila da se oglasi ni Nova demokratija. Predsednik Izvr�nog odbora stranke Vojislav Andri� rekao je da oni nisu dobili zvani�an poziv za miting. Razume se da je tako mo�noj organizaciji ispod �asti da u�estvuje na okupljanju na koje je pozvana preko novina.

Dodatnom obeshrabrenju potencijalnih mitinga�a doprinele su i glasine da se policija posebno "o�tri" za ovu priliku. Mo�da i zbog toga, program je promenjen: predvi�eno je da predstavnici "opozicionih" gradova i op�tina u 14 �asova predaju svoje zahteve na pisarnici skup�tine i da sat kasnije miting bude odr�an na starom mestu - na Trgu republike (ili Trgu slobode, ko kako voli). U dva i pet popodne jedan pomalo umorni poslanik koji je iza�ao da se nadi�e vazduha objasnio je ekipi "Vremena" da delegacija ne�e ni do�i jer je usvojen predlog poslanika SPO-a da se pitanje vanrednih izbora na�e na dnevnom redu. U i��ekivanju mitinga novinari su se sprdali u stilu: "Malo�as su do�li Pan�evci, burno pozdravljeni, njih dvadeset" ili "Dvehiljaditom mitinga�u pla�am pi�e, 2500. ve�eru, a 3000. dajem hiljadu maraka". Ruku na srce, na Trgu republike okupilo se vi�e gra�ana nego poslednjih dana, ali ih je opet bilo malo. Ni da je onih dvadesetak autobusa iz unutra�njosti, koje je policija �ekala po busijama �irom Srbije i slala na hitne tehni�ke preglede, stiglo do cilja, utisak ne bi bio bitno druga�iji.

Ne�to posle 15:30 policija je spre�ila �etnju ka parlamentu postaviv�i kordon na Terazijama. Pu�teni su samo gradona�elnik Ni�a i potpredsednik Demokratske stranke Zoran �ivkovi� i predsednik Skup�tine op�tine Vra�ar Milena Milo�evi� (tako�e DS), koji su krenuli da predaju zahteve. "Istina je da se zahtev za vanredne izborie na�ao na dnevnom redu, ali to nije dovoljno - mi tra�imo od poslanika da zahtev usvoje", rekao je za "Vreme" Zoran �ivkovi�. Dvo�lana delegacija pra�ena radoznalim novinarima stigla je do na pet metara ispred skup�tinskih dveri. Tu ih je sa�ekao mlad �ovek iz obezbe�enja koji je, bekhendom odbijaju�i ustremljene novinarske kasetofone, ljubazno objasnio �ivkovi�u da je ovo zakonodavno zdanje tokom sednice zatvoreno za sve koji nisu poslanici. "Vi ste bili poslanik, poznat vam je poslovnik", re�e on. �ivkovi� ne�to ba� nije mogao da se seti tog paragrafa u poslovniku, �tavi�e izjavio je da svaki gra�anin mo�e da u�e u skup�tinu i da na pisarnici preda svoj zahtev. Rasprava nije trajala dugo: �ivkovi� je izjavio da po�tuje ljude iz obezbe�enja, ali da Savez za promene ne �eli da svoje zahteve podnosi na ulici i bez potvrde da su primljeni. Delegacija se vratila, gra�ani su skrenuli ka Trgu Nikole Pa�i�a i dalje, miting na kojem su govorili predstavnici opozicionih op�tina je odr�an... Show goes on.