Skupština Srbije

S vetrom u leđa

Vlast razvodnjavajuće prihvata razgovor o izborima računajući da oni još nisu na vidiku. SPO zastupa u skupštini izbornu inicijativu, ali joj ne pridaje prvorazredni značaj, već dramatizuje lazarevački slučaj

U Skupštini Srbije, 9. novembra 1999 (uzgred, to je i desetogodišnjica pada Berlinskog zida), učinjen je polukorak ka novim izborima, ali niko ne može reći koliko su oni daleko. Predsednik poslaničke grupe Srpskog pokreta obnove Milan Miković tražio je da dnevni red Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Skupštine Srbije bude dopunjen tačkom "Zahtev za vanrednim demokratskim izborima na svim nivoima u Srbiji". On je nastupao u ime parlamentarnih stranaka opozicije u Narodnoj skupštini Srbije i Skupštini Jugoslavije, pomenuvši da su Srpski pokret obnove, Demokratska stranka Srbije, Demokratska stranka, Demokratski centar, Nova demokratija, Demokratska alternativa i Savez demokratskih partija 14. oktobra 1999. godine potpisali zajednički dokument pod nazivom "Zaključci okruglog stola demokratske opozicije".

ŠEST GRUPACIJA: Uzgred rečeno, u tom predstavljanju zajedničke inicijative Miković nije bio sasvim precizan - prećutao je Savez za promene, a pomenuo je Savez demokratskih partija, a po opozicionom dogovoru obe su na isti način bile predstavljene - potpisima lidera stranaka koje imaju poslanike. Taj detalj ne bi trebalo da znači da je došlo do kvarenja opozicionih aranžmana - opozicija sada nastupa manje-više sinhrono u četiri (ili možda šest) grupacije.

1. Srpski pokret obnove će po svoj prilici na izborima nastupati sam, a i demonstracije će, ako se upusti u njih organizovati sam.

2. Savez demokratskih partija čine RDSV, LSV, SDU, SVM, Koalicija Sandžak i personalna koalicija Šumadija, koje je u zaključcima opozicije kao potpisnik predstavljao Mile Isakov.

3. Savez za promene u trenutku potpisivanja zaključaka opozicionog okruglog stola (u ime tog saveza to je učinio Zoran Đinđić) činili su DS, GSS, NS, SD, DHSS, ali je SD u međuvremenu prešao u Savez demokratskih partija.

4. U međuvremenu su Demokratski centar, Demokratska alternativa i Nova demokratija ušli u koaliciju koja se popularno naziva DAN.

5. Koštuničin DSS zasad nastupa sam, a ranije grupisanje DSS-a, SNS-a i SLS-a u koaliciju Demokratska alijansa nije obnovljeno. Pokret za demokratsku Srbiju generala Momčila Perišića u jednoj anketi javnog mnjenja (SMMI, Bogosavljević) ispitanici su spontano povezivali s Koštuničinim DSS-om.

6. Ostaje da se vidi strategija stranaka nacionalnih manjina: Stranke demokratske akcije Sandžaka, kao i stranaka vojvođanskih Mađara, pre svega DZVM.

Savez za demokratske promene je najuporniji u održavanju vanparlamentarnog pritiska, a od SPO se očekuje parlamentarna inicijativa - ova partija bi trebalo da bude most preko koga bi se opoziciona energija pretočila u institucije sistema. U tu inicijativu SPO, međutim, ni izdaleka nije, ili nije još, uložio svoj puni partijski potencijal. Ova partija koncentrisana je na sumnju da je na njenog lidera pokušan atentat.

Šef poslaničke grupe SPO-a Miković podsetio je 9. novembra i na činjenicu da je 28 opštinskih i gradskih skupština u Srbiji koje provode lokalnu vlast u ime četiri miliona građana Srbije usvojilo, 22. oktobra 1999. godine, jedinstven Zahtev za vanredne izbore na svim nivoima do kraja 1999. godine. Oba dokumenta (Zaključci i Zahtev) upućena su predstavnicima vlasti Srbije i Jugoslavije. Tog dana, međutim, obezbeđenje nije pustilo u skupštinsku pisarnicu Zorana Živkovića, niškog gradonačelnika, i Milenu Milošević, predsednicu opštine Vračar, koji su nameravali da zvanično na potpis predaju Zahtev. To je trebalo simbolički da poveže vanparlamentarni pritisak, koji se tog dana video na beogradskim ulicama, sa parlamentarnom inicijativom.

Miković je nastojao da u nijansama naglasi da je Srpski pokret obnove rodonačelnik zahteva za vanredne izbore time što je podsetio da je svemu prethodila odluka Glavnog odbora Srpskog pokreta obnove od 20. juna 1999. godine o vanrednim izborima. Rekao je da poslanički klub SPO-a sa predstavnicima parlamentarnih stranaka opozicije očekuje dogovor sa predstavnicima vladajućih partija oko izbornih uslova, a odmah po postizanju tog sporazuma usvajanje odgovarajućih zakona ili odluka u Skupštini Srbije i raspisivanje vanrednih demokratskih izbora na svim nivoima, uključujući i izbore za predsednika Republike, koji bi bili održani istovremeno.

USTAVNI PUT: Ustavna procedura za raspisivanje vanrednih republičkih izbora predviđa da vlada treba da dâ obrazloženi predlog na osnovu koga predsednik republike raspušta Skupštinu, a potom predsednik Skupštine raspisuje izbore. Teško da predsednik skupštine može na taj način i da skrati mandat predsednika republike, ukoliko ovaj ne podnese ostavku, pošto je za njegovu smenu potrebno da se izjasni i skupštinska dvotrećinska većina i više od polovine birača Srbije. Predsednik republike je po ustavu praktično nesmenjiv, no Miković je potsetio da u praksi ima jedan izuzetak, takoreći lex specialis sličan onom iz 1997. - podsetio je da je krajem 1992. godine doneta odluka u formi zakona da se u Republici Srbiji do kraja 1992. godine održe prevremeni izbori za Skupštinu i za predsednika republike. Taj zaboravljeni presedan zanimljivo govori kako politička volja može biti iznad ustava. Tadašnje zaobilaženje ustava bilo je rezultat političkog konsenzusa vlasti i opozicije.

SPO traži da Skupština na ovom zasedanju donese odgovarajuću odluku o neodložnom otpočinjanju dijaloga i dogovora predstavnika vladajućih partija sa predstavnicima parlamentarnih stranaka opozicije oko izbornih uslova i zakazivanja datuma vanrednih demokratskih izbora na svim nivoima u našoj republici.

U inicijativi SPO-a i u opozicionoj retorici govori se o vanrednim izborima i o relativno kratkom roku za njihovo održavanje. To se ne slaže sasvim s paketom predizbornih promena koje traži opozicija, što implicira promene nekoliko važnih zakona (o partijama, informisanju, kontroli izbora, za čije je donošenje potrebno vreme, kao što je potrebno i neko vreme da ti zakoni prorade, daju rezultat, ohlade atmosferu, uspostave pravila igre, itd...). Skupštinska većina, možda i računajući s tim da do izbora svakako, tehnički, treba mnogo vremena, hladnokrvno je prihvatila predlog ali ga je na licu mesta razvodnjavajuće redefinisala. U dnevnom redu to je nazvano: "Razmatranje zahteva poslaničke grupe SPO-a u vezi sa izborima". "Za" je glasalo 194 poslanika, protiv 21.

To bi moglo da vodi i situaciji u kojoj bi se ipak prihvatio i opozicioni zaključak broj 8 - kojim se zahteva "sazivanje Okruglog stola bez odlaganja kako bi vanredni izbori bili raspisani u najkraćem roku".

KONTRE: Nekoliko poteza na samom zasedanju govori, međutim, o tome da vladajuća grupacija još ne uzima ozbiljno taj predlog i da ne namerava da daje ustupke opoziciji. Naprotiv, skupštinska većina nastoji da izborne uslove prilagodi svojim potrebama, da dodatno osigura sopstvenu vlast i da obezbedi još vetra u sopstvenim leđima. Uprkos jasnom opozicionom protivljenju, skupština je odlučila da raspravlja o novom zakonu o lokalnoj samoupravi u kojoj se postojeća samouprava sužava, podvrgava direktnoj kontroli vlade i, što je za našu temu najvažnije, na lokalnim izborima uvodi se jednokružni izborni sistem. Prvi zaključak okruglog stola opozicije je da se na saveznim, republičkim, pokrajinskim, gradskim i opštinskim izborima primeni Hare Nimajerov sistem. Čudno je da opozicija nije organizovala odbranu samouprave u Skupštini, tako da je gospođa Pop Lazić u ime predlagača neometano mogla da se razmeće kako je taj zakon recept prave evropske samouprave. Odsutna opozicija kao da se drži naslova "Plakaću sutra". To pokoravanje gradova, koje je u toku, nije jedini potez režima koji je u suprotnosti sa onim što traži opozicija.

Opozicionim zaključkom broj 5, na primer, traži donošenje zakona kojim se stavlja van snage postojeći zakon o informisanju, a vraća se stari zakon. Poslanik koalicije "Vojvodina" Dragan Veselinov podneo je 9. novembra predlog da se skupština izjasni o tome da li hoće da na dnevni red stavi Predlog da se ukine Zakon o javnom informisanju, a da se vrati stari zakon o informisanju ne bi li se izbegao vakuum. Predlog je odbijen sa 171 glasom, a za ukidanje postojećeg zakona o informisanju bilo je 53 poslanika. Poslanici ove koalicije sutradan odlučuju da napuste zasedanje zbog toga što je državna televizija tokom prenosa skupštinskog zasedanja govore ovih poslanika sistematski pokrivala komentarima izveštača.

JULSKI PROJEKAT: I napokon, u ekspozeu predsednika vlade nema nagoveštaja da vlada uopšte razmišlja o onome što opozicija traži. Naprotiv, predsednik srpske vlade Mirko Marjanović glorifikuje postojeći politički sistem: "Kada je Savezna Republika Jugoslavija formirana u proleće 1992, imali smo samo ustav, kao najviši pravni akt zemlje, a danas imamo skoro do kraja operacionalizovani privredni i pravni sistem, izgrađene institucije tržišne privrede i pravne države..."

Na kraju ekspozea on poziva narodne poslanike, sve političke stranke, naučne i stručne institucije, ostale institucije i sve građane da se aktivno uključe u "ovaj najvažniji, mogu slobodno da kažem sudbonosni društveni projekat" - misli, naravno na predlog JUL-a saveznoj i srpskoj vladi, predlog duhovne i materijalne obnove jugoslovenskog društva, i s tim u skladu predlaže da se na nivou savezne države organizuje Institut za obnovu i reformu našeg društva... Opozicija na tu retoriku obnove odgovara ironično dosetkom o "putujućem cirkusu Mrkonjić" i "Srbija - Mrkonjić grad". To je reakcija na eksponiranog i odlikovanog direktora Direkcije za obnovu Milutina Mrkonjića, koji otvara gradilišta, pita domaćine da li su zadovoljni i po potrebi pred kamerama smenjuje projektante, izvođače i proizvođače. Vladajuće partije smatraju da im pokazivanje rezultata obnove obezbeđuje vetar u leđa. Oni sistematski predstavljaju opoziciju kao zlu vilu koja noću ruši Skadar na Bojani, koji Rade Neimar danju gradi. Ponašaju se kao da su već zazidali Gojkovicu mladu, te da ostaje samo da samilosno urede rupu u visini njenih grudi...

PROVOCIRANJE SPO-a: U uobičajenim konsultacijama šefova poslaničkih grupa pred početak skupštinske sednice tema vanrednih izbora nije pomenuta. Bilo je reči o tome da će Srpski pokret obnove podneti zahtev za formiranje skupštinskog Anketnog odbora koji bi utvrdio odgovornost Ministarstva unutrašnjih poslova u neuspešnoj istrazi uzroka nesreće na Lazarevačkom drumu u kojoj su poginula četvorica funkcionera SPO-a i povređen lider ove stranke Vuk Drašković. Predsednik Skupštine Dragan Tomić ocenio je da bi se usvajanjem ovog zahteva prekršio Ustav, a profesor Ratko Marković tvrdio je da bi se time zadrlo u rad pravosudnih organa. Skupštinska većina je odbacila ovaj predlog rezultatom 178 "protiv" - 52 "za". Poslanici SPO-a su posle toga napustili skupštinsku salu, a šef njihove poslaničke grupe je na konferenciji za štampu rekao da se oni neće vraćati na skupštinsko zasedanje dok se ne formira Anketni odbor ili dok istraga ne dâ rezultat. Portparol SPO-a Ivan Kovačević u isto vreme na drugom mestu izjavljuje da su vladajuće stranke tim odbijanjem priznale da je reč o atentatu na lidera SPO-a i da se SPO provocira da postane srpski pokret otpora državnom terorizmu i bezakonju. Drugi funkcioner izjavljuje da se režim igra strpljenjem SPO-a.

Tako je izborna problematika ostala u drugom planu, a pitanje lokalne uprave u trećem. Takvim razvojem događaja politička dramatizacija se pomerila na tačku na kojoj vladaju rastuće sumnje, umesto da se odvija u polju mogućih sporazuma i traženja izlaza. Glavna tema tako nisu bili izbori nego pitanje elementarne sigurnosti ljudi. Konfrontacija na takvoj tački uvek je opasnija od konfrontacija oko klasičnih političkih pitanja.

Vojvodina

Izazivanje Mađara

Smisao novog Zakona o lokalnoj samoupravi u Srbiji jeste da svu vlast i sav novac skoncentriše u Beograd. Miloševićev režim sada direktno izaziva vojvođanske Mađare. On im preti da će uz pomoć jednokružnog većinskog izbornog sistema preuzeti Suboticu i neke druge gradove u kojima je na vlasti vodeća politička stranka ove nacionalne manjine - Savez vojvođanskih Mađara (SVM) u koaliciji sa srodnim, demokratski orijentisanim političkim strankama. Novi zakon ne dopušta opštinskim vlastima čak ni slobodu oko davanja imena ulica ili izbora lokalnih praznika.

Poslanik u Skupštini Srbije i visoki funkcioner SVM-a Ištvan Išpanovič kaže da novousvojeni zakon nema nikakvih dodirnih tačaka sa evropskom Poveljom o lokalnoj samoupravi. Po svom duhu, on je, zapravo, pravi antipod Povelji.

Išpanovič veruje da njegova stranka - sama ili u koaliciji sa drugim mađarskim i ostalim demokratski nastrojenim strankama - može da pobedi na pošteno organizovanim izborima u severnobačkim opštinama, u kojima vojvođanski Mađari čine većinu stanovništva, čak i po novim izbornim pravilima. Sada je SVM sam na vlasti u Kanjiži i Senti, a u Subotici i Bečeju u koaliciji sa demokratskim strankama. U Malom Iđošu je SPS nedavno preuzeo vlast tako što je potkupio neke opozicione odbornike i preveo ih u svoj tabor.

U SVM sada strahuju da bi takva praksa mogla da se proširi i na druge opštine. Tako bi, potkupljivanjem, krađom glasova (kao u Bačkoj Topoli i Malom Iđošu na prošlim izborima), a uz to i uvođenjem novih izbornih pravila, režim opasno mogao da ugrozi vlast SVM-a i njegovih koalicionih partnera u Subotici i Bečeju.

Gubitak Subotice bio bi posebno težak udarac strankama vojvođanskih Mađara. U njoj ova nacionalna manjina ne čini većinsko stanovništvo, ali najveći broj vojvođanskih Mađara živi u ovoj opštini. Tu su i sedišta njihovih najznačajnijih kulturnih i političkih ustanova.

U Subotici je i sedište Privremenog nacionalnog saveta vojvođanskih Mađara. To je sada najviši organ personalne samouprave ove nacionalne manjine. Zadatak mu je da radi na očuvanju nacionalnog identiteta oko 300.000 vojvođanskih Mađara, negovanjem njihove kulture, obrazovanjem i informisanjem na maternjem jeziku.

Formiranje ovog nacionalnog saveta krajem avgusta ove godine bio je prvi praktični korak ka rešavanju statusa ove nacionalne manjine u skladu sa modelom koji je početkom godine ponudio SVM pod nazivom "Sporazum o političkim i pravnim okvirima samouprave u Vojvodini i nacionalnih zajednica koje žive u Vojvodini". Taj dokument, koji se, između ostalog, zalaže i za uvođenje mađarske regionalne samouprave u područjima u kojima oni čine većinu stanovništva, ponuđen je svim republičkim i saveznim državnim organima, a isto tako svim relevantnim političkim strankama u zemlji. Režim ga je najpre ignorisao, a potom ga je žestoko napao kao akt "separatističkih težnji jednog bloka političkih stranaka mađarske manjine". O tom dokumentu - koji je u međuvremenu dobio otvorenu podršku mađarske vlade i stekao blagonaklonost američke i evropske političke javnosti - ovde dosad nije poveden nikakav ozbiljan dijalog.

Miting

Tresla se gora...

Ni da je onih dvadesetak autobusa iz unutrašnjosti, utisak o malobrojnosti učesnika protesta ne bi se promenio

Sudeći po prethodnim izjavama čelnika Saveza za promene, srpska opozicija je očekivala da se u utorak 9. novembra, nešto desi. Tog dana je počela sednica Narodne skupštine Srbije, a Savez za promene je još od zakazivanja sednice (pa i pre toga) najavljivao da će istovremeno biti održan "veliki miting" ispred zdanja parlamenta. Zamišljeno je da miting počne tako što bi odbornici skupština opština i gradova u kojima vlast drži demokratska opozicija na pisarnici nacionalnog parlamenta predali zahtev za hitno održavanje prevremenih izbora koji je "na lokalu" već usvojen.

Srpski pokret obnove i Demokratska stranka Srbije unapred su polili hladnom vodom optimiste koji su očekivali da će se ispred zgrade skupštine okupiti celokupna opozicija. Ognjen Pribićević, savetnik predsednika SPO-a Vuka Draškovića, izjavio je da SPO nije zakazao miting, ali je dao pravo svakome da mitinguje koliko hoće. Naravno, bez ove stranke, koja očigledno ne može da zamisli nikakvo okupljanje na kome Drašković neće "držati banku". Demokratska stranka Srbije bar je obrazložila svoju uzdržanost: portparol Milorad Jovanović podsetio je da višemesečni protesti SZP-a nisu dali bog zna kakve rezultate i da bi još jedan neuspešni miting "u ovom trenutku bio kontraproduktivan". Predsednik ove stranke Vojislav Koštunica kasnije je precizirao: "Ne isključujem ništa, pa ni proteste, ali oni moraju da imaju jedan određeni cilj. Treba da budu osmišljeni, vrlo određeni i politički... U onom trenutku kada deo protesta pretvorite u doskočicu ili karneval, postoji mogućnost da vaši zahtevi izgube na ozbiljnosti." Ovim povodom nije propustila da se oglasi ni Nova demokratija. Predsednik Izvršnog odbora stranke Vojislav Andrić rekao je da oni nisu dobili zvaničan poziv za miting. Razume se da je tako moćnoj organizaciji ispod časti da učestvuje na okupljanju na koje je pozvana preko novina.

Dodatnom obeshrabrenju potencijalnih mitingaša doprinele su i glasine da se policija posebno "oštri" za ovu priliku. Možda i zbog toga, program je promenjen: predviđeno je da predstavnici "opozicionih" gradova i opština u 14 časova predaju svoje zahteve na pisarnici skupštine i da sat kasnije miting bude održan na starom mestu - na Trgu republike (ili Trgu slobode, ko kako voli). U dva i pet popodne jedan pomalo umorni poslanik koji je izašao da se nadiše vazduha objasnio je ekipi "Vremena" da delegacija neće ni doći jer je usvojen predlog poslanika SPO-a da se pitanje vanrednih izbora nađe na dnevnom redu. U iščekivanju mitinga novinari su se sprdali u stilu: "Maločas su došli Pančevci, burno pozdravljeni, njih dvadeset" ili "Dvehiljaditom mitingašu plaćam piće, 2500. večeru, a 3000. dajem hiljadu maraka". Ruku na srce, na Trgu republike okupilo se više građana nego poslednjih dana, ali ih je opet bilo malo. Ni da je onih dvadesetak autobusa iz unutrašnjosti, koje je policija čekala po busijama širom Srbije i slala na hitne tehničke preglede, stiglo do cilja, utisak ne bi bio bitno drugačiji.

Nešto posle 15:30 policija je sprečila šetnju ka parlamentu postavivši kordon na Terazijama. Pušteni su samo gradonačelnik Niša i potpredsednik Demokratske stranke Zoran Živković i predsednik Skupštine opštine Vračar Milena Milošević (takođe DS), koji su krenuli da predaju zahteve. "Istina je da se zahtev za vanredne izborie našao na dnevnom redu, ali to nije dovoljno - mi tražimo od poslanika da zahtev usvoje", rekao je za "Vreme" Zoran Živković. Dvočlana delegacija praćena radoznalim novinarima stigla je do na pet metara ispred skupštinskih dveri. Tu ih je sačekao mlad čovek iz obezbeđenja koji je, bekhendom odbijajući ustremljene novinarske kasetofone, ljubazno objasnio Živkoviću da je ovo zakonodavno zdanje tokom sednice zatvoreno za sve koji nisu poslanici. "Vi ste bili poslanik, poznat vam je poslovnik", reče on. Živković nešto baš nije mogao da se seti tog paragrafa u poslovniku, štaviše izjavio je da svaki građanin može da uđe u skupštinu i da na pisarnici preda svoj zahtev. Rasprava nije trajala dugo: Živković je izjavio da poštuje ljude iz obezbeđenja, ali da Savez za promene ne želi da svoje zahteve podnosi na ulici i bez potvrde da su primljeni. Delegacija se vratila, građani su skrenuli ka Trgu Nikole Pašića i dalje, miting na kojem su govorili predstavnici opozicionih opština je održan... Show goes on.