Politika |
Vreme broj 462, 13. novembar 1999. |
Studentski protesti Pendrečenje slobodnim stilom Kolonu su vodili studenti koji su učestvovali u upravo završenom ratu. Policija je počela da potiskuje demonstrante, a ovi, opet, nisu dozvoljavali da budu odgurani. Onda su ih policajci batinama isterali na Bulevar revolucije Ivan Marović, student Mašinskog fakulteta, veteran studentskih demonstracija i aktivista "Otpora", prišao je jednom od policajaca koji su u utorak 9. novembra gurali prve redove studentske protestne kolone i pitao za komandira, ne bi li s njim dogovorio način da kolonu vrati na prijavljenu putanju bez incidenata. Samo što je izgovorio reč "incident", policajac mu je zabio vrh pendreka u stomak. Tog trenutka su i ostali čuvari reda počeli da biju demonstrante, koji su pokušali da skrenu sa putanje koju je studentima odobrila policija i dospeju do Narodne skupštine. OSLOBAĐANJE: Kolona od oko dve hiljade studenata krenula je sa Studentskog trga, prošla Vasinom, preko Trga republike, Makedonskom, Svetogorskom i ulicom Ilije Garašanina, a zatim se niz Karnegijevu spustila do ulice 27. marta. Kod Mašinskog fakulteta je mladić sa srpskom zastavom u rukama, obučen u bluzu maskirnog dezena, sa čizmama na nogama, domarširao strojevim korakom do ulaza u zgradu, salutirao, okrenuo se nalevo krug, stajao tako neko vreme, a potom se vratio u kolonu. Ovaj događaj u "Otporu" nazivaju "oslobađanjem Mašinskog fakulteta". Oslobođeni su, na isti način, samo su se nosioci zastava menjali, Elektrotehnički i Pravni fakultet. Ispred Elektrotehničkog smo pitali mladića koji je izlazio iz zgrade šta ima unutra. "Obezbeđenje", odgovorio je. U samoj zgradi se nije dešavalo ama baš ništa neobično. Pre polaska sa platoa ispred Filozofskog fakulteta prisutnima je rečeno da će ići da oslobađaju tehničke fakultete. Studenti su nedelju dana ranije usvojili zahteve za privremenie izbore i ukidanje zakona o univerzitetu i informisanju. Ti zahtevi su poslati skupštini Srbije, a na Platou je dogovoreno da će 9. novembra studenti otići pod skupštinske prozore. Dogovorenog dana niko od organizatora nije ni pomenuo odlazak pred Skupštinu. Šetnja ili, kako "otporaši" više vole da kažu, marš trebalo je da se odvija rutom koju je dva dana ranije odobrila policija. Bilo je predviđeno da se povorka Bulevarom revolucije i preko Trga Nikole Pašića vrati na Plato. Jedna grupa studenata je pokušala da kod Pravnog fakulteta iz Bulevara skrene u Beogradsku, prema Slaviji. I pre toga se uzvikivalo "Idemo pred Skupštinu". Obezbeđenje "Otpora" je, međutim, brzo vratilo kolonu na predviđenu putanju. Ali, kad je kolona došla do crkve Svetog Marka, čelo je stalo, grupa najuticajnijih aktivista "Otpora" sakupila se na većanje, i odlučila da kolonu skrene u Ulicu generala Ždanova, odskora Resavsku. BATINANJE: U Resavskoj, negde u visini tramvajskih stanica, kolonu "Otpora" je sačekao upozoravajući kordon. Šest-sedam policajaca, u teget-maskirnim uniformama, bez pancira, neki i bez šlema, sa isukanim pendrecima. Jedan je zavrnuo rukave, drugi je ipak poneo štit. Spremni za batinanje "slobodnim stilom". Čelo kolone im se približilo i okružilo ih. Kolonu su vodili studenti koji su učestvovali u upravo završenom ratu. Nosili su natpis "Bili smo zajedno na Kosovu". Počeli su nešto da pričaju policajcima. I Bogoljub Krupniković, sveštenik bolnice "Sveti Sava" (koji je redovno na čelu protestnih kolona, a na čelo ove je stao pošto je studentima pred polazak saopštio da imaju patrijarhov blagoslov), objašnjavao je nešto radnicima MUP-a. Dva minuta kasnije iz ulice Proleterskih brigada izašlo je nekoliko desetina novih policajaca, slične pojave kao kolege, i krenula prema demonstrantima. Policija je počela da potiskuje demonstrante, a ovi, opet, nisu dozvoljavali da budu odgurani. Onda su ih policajci batinama isterali na Bulevar revolucije. Grupe policajaca stajale su u Tašmajdanskom i Pionirskom parku. Oko savezne skupštine policija je napravila obruč. Na svakih desetak metara stajao je po jedan policajac. Glavnina razbijene kolone se, uz povremeno trčanje, povlačila Bulevarom, prema centru. Demonstranti su u samoodbrani prevrnuli nekoliko kontejnera. Iako je bilo povika "Idemo na Dedinje", većina demonstranata se zaputila ka Platou. Na raskrsnici kod Skupštine Jugoslavije među studente je utrčala grupa od desetak lica u tamnoplavim uniformama, zamahujući pendrecima. Ka policajcima je tada poletelo nekoliko kamenica, ali je kolona sasvim razbijena, pa su se manje grupe studenata Dečanskom, Kosovskom i Svetogorskom vraćale ka Platou. U "Otporu" kažu da im se prijavilo pedeset povređenih. Najgore su prošli studenti koji su učestvovali u ratu. Udarce je dobilo i nekoliko fotoreportera i novinara. Nije bilo ozbiljno povređenih. Urgentnom centru se nije javio niko, a koliko je poznato niko nije ni priveden. Studenti teže padaju od udaraca, ali i brže beže. Policija očigledno nije imala naređenje da gazi i satire, bio je to zapaljiv dan. To ne znači da se policija ponašala lepo. Jedna demonstrantkinja priča kako je njena drugarica ušla među batinaše u jeku posla. Pitala ih je: "Da li uživate?" Jedan od policajaca dreknuo je "đubre fašističko!" i počeo da je bije. "Pazi, on je tu u uniformi, sa šlemom, i bije, a mi smo fašisti", ne može da shvati naša sagovornica. Posle razbijanja demonstracija na Platou se okupilo nekoliko stotina mladih ljudi kojima uopšte nije bilo do simbolike. Kada je Kristina Perić, voditelj studentskih protestnih okupljanja (sa žardinjere, bina je već bila uklonjena), pokušala da se obrati okupljenima, pozdravljajući one "koji se nisu dali koljačima", ili tako nekako, publika je počela da negoduje. "Dosta govora, nismo mi Savez za promene", vikali su neki mladići. Jedni su tražili da se smesta krene u obračun s policijom, drugi samo da se skup ne prekida do ispunjenja zahteva. Kristina Perić je sišla sa žardinjere, na koju s potom popeo Srđan Milivojević, jedan od studenata-boraca, koji je govorio i pre šetnje. On je pokušao da ubedi nezadovoljnike da će se protesti nastaviti već sutra, ali u Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu, i da treba da sačekaju do 22. novembra. Još na početku mitinga "Otpor" je sledeće okupljanje beogradskih studenata zakazao za ovaj datum. Tada bi trebalo da se održi "Otporijada", pandan "Brucošijadi". Na taj dan, pre tri godine, počeo je veliki studentski protest. "Otporaši" kažu da će tada preuzeti Univerzitet. Pošto okupljeni nisu hteli da saslušaju Milivojevića, već su počeli da viču "Sutra, sutra!", govornik ih je upozorio da među njima "ima mnogo provokatora". Neformalno rukovodstvo Otpora je nakon kraćeg većanja odlučilo da jednostavno ode sa Platoa. Posle toga je i ogorčena publika počela da se razilazi. Ostao je samo Ivan Marović, da se ubeđuje sa tridesetak najupornijih. "Zašto samo studenti da dobijaju batine", pitao je Marović jednog od njih. "Ja nešto moram da uradim", odgovorio mu je momak. Ipak su zajedno konstatovali da građanstvo sedi kod kuće i da ga je baš briga, i da prolaznici oko njih idu za svojim poslom kao da im je u životu sve potaman, pa je stvarno besmisleno da samo studenti stalno traže batine. "Otpor" je najavio da će tokom sledećih mesec dana pokušati da organizuje bojkot nastave na Beogradskom univerzitetu. "Ako profesori ne prekinu nastavu, posle tri dana će ljudi početi da se vraćaju na predavanja", kažu iskusniji studenti. Osnovni plan "Otpora" je: sada kampanja za raspisivanje izbora, zatim kampanja za izlazak na izbore i glasanje za demokratske promene. Zoran B. Nikolić |