Prva faza obnove

Zakrpljena dr�ava

Prva faza obnove infrastrukture ko�tala je, izgleda, oko milijardu dinara, �to bi - prema prose�nom realnom kursu tokom gradnje u pet meseci - bilo oko 50 miliona dolara. Re� je o sirotinjskoj dr�avi, pa je i obnova sirotinjska. Samo su nam politi�ari i njihove pobede veli�anstveni

Pet meseci nakon �to je predsednik SRJ Slobodan Milo�evi� kraj mosta na Dunavu kod Be�ke sve�ano "proglasio otvaranje" radova na obnovi zemlje posle NATO bombardovanja (14. juna), republi�ki premijer Mirko Marjanovi� je u Vladi�inom Hanu, prilikom pu�tanja u saobra�aj obnovljenog betonskog mosta preko Ju�ne Morave (5. novembra), oglasio da je uspe�no zavr�ena prva faza obnove i da je ura�eno "sve �to smo planirali i u predvi�enim rokovima". Prilikom dodele 150 odlikovanja pojedincima i firmama koje su se istakle u prvoj fazi, Milo�evi� je precizirao da je u njoj osnovni cilj bio obnova vitalnih objekata saobra�ajne, privredne i komunalne infrastrukture (3. novembra).

BEZ PRECIZNE CENE: Bez obzira na gotovo komi�na preterivanja o "genijalnim projektima" i o "ogromnoj i jedinstvenoj energiji naroda", posao koji je izveden u prvoj fazi doista je pokazao da Srbija ima dobre i krupne gra�evinske firme i visokostru�ne projektante, in�enjere i radnike (prose�na plata bran�e je u avgustu bila oko 740 dinara mese�no), koji su u te�kim uslovima op�te oskudice u vrlo kratkom roku "zakrpili Srbiju". Osim, prakti�no jo� nere�enog, pitanja prekida magistralnog evropskog �elezni�kog i re�nog saobra�aja kod Novog Sada.

Uo�ljivo je, na prvi pogled da, prilikom svih proslava ovog uspeha Vlade Srbije i njenih poreskih obveznika, niko ne spominje obnovu privredne infrastrukture, mada je i tu pone�to vitalno u�injeno - iako daleko manje od potrebnog. Najvi�e u obnovi elektroenergetskog sistema, koji je kako-tako rehabilitovan za nivo potro�nje u kome gotovo ne rade najve�i industrijski korisnici i koji ne mo�e izdr�ati masovno grejanje, ali koji je neo�ekivano respektabilan i uglavnom stabilan. Sve ostalo, uklju�uju�i i nedovoljne opravke u rafinerijama u Pan�evu i Novom Sadu, koje su navodno osposobljene za dnevnu preradu 7000 tona sirove nafte (sa ogromnim u�e��em te�kih, manje vrednih derivata), o�igledno je ostavljeno za drugu fazu i dalje.

Te�ko�u realnog dimenzionisanja prve faze obnove �ini okolnost da vode�i ljudi prilikom pompeznih sve�anosti, u kojima povodom opravke velikih objekata sami govore o "jedinstvu naroda i dr�avnog rukovodstva", ne objavljuju i precizne finansijske podatke o ceni koja se pla�a za ispravku posledica NATO bombardovanja. Republi�ki premijer Mirko Marjanovi� je u ekspozeu u Skup�tini Srbije (9. novembra) rekao da je do sada "iz realnih izvora" za obnovu zemlje obezbe�eno "preko milijardu dinara", a da ukupna vrednost radova zajedno sa drugom fazom "prelazi 2,5 milijarde dinara". Bio je to suvi�e uop�ten i zaobilazan demanti poznatog priznanja potpredsednika njegove vlade Vojislava �e�elja (Radio Index, 17. oktobra) da se, naravno, za toliko velike radove moralo pribe�i i �tampanju dinara, to jest da se moralo pribe�i inflacionom oporezivanju naroda da bi se obnovilo razru�eno.

Republi�ki ministar gra�evina Dejan Kova�evi� se, me�utim, na sednici Sindikata gra�evinarstva Srbije ("Politika" od 27. oktobra) dr�ao zvani�ne verzije, pa je rekao da se svi objekti grade iz realnih izvora, to jest iz posebne takse od 0,15 odsto (na svaku finansijsku transakciju i �iralnu uplatu), te se po tom osnovu mese�no sakupi 70 miliona dinara, zatim iz republi�kog bud�eta, "kao i iz posebnog programa republi�ke Vlade". Mada taj Vladin "posebni program" deluje najmisterioznije, ne manje je �udno da Vlada za obnovu uspeva da izdvoji ne�to i iz republi�kog bud�eta - s obzirom na to da je ministar finansija Borislav Mila�i� nedavno izjavio da su neizmirene poreske obaveze u Srbiji dostigle ogroman iznos od oko devet milijardi dinara (preduze�a duguju 7,2 milijarde dinara). Oko eventualnog "zadu�ivanja" Srbije i njene Direkcije kod Narodne banke Jugoslavije ve� je bilo dosta naga�anja, ali se o tome malo �ta precizno mo�e doznati, jer je centralna banka uvela restrikcije na podatke o teku�em kretanju nov�ane mase.

DONATORSKA MISTERIJA: Ako po�emo mukotrpnim putem rekonstruisanja finansijske strane prve faze obnove, preko onoga �to je objavljeno u srpskoj �tampi, moramo se dr�ati samo najkrupnijih izliva otvorenosti na�ih ministara. Tako je jo� 15. juna �tampa zabele�ila izjavu ministra Branislava Ivkovi�a da je za zapo�ljavanje radnika koji su ostali bez posla usled ratnih dejstava Vlada Srbije (takozvani "Socijalni program") planirala da obezbedi 1820 miliona dinara - i to iz dnevnica solidarnosti (izme�u jedne i �est, zavisno od visine zarade) 400 miliona, 200 miliona iz Fonda za razvoj, 100 miliona od zavoda za tr�i�te rada, 10 miliona iz posebnog fonda Vlade i 710 miliona dinara iz bankarskih kredita. Te bankarske kredite, koje spominje Ivkovi�, zapravo obezbe�uje i usmerava Narodna banka koja i dalje ima pravo da usmerava 50 odosto sva�ijeg kreditnog potencijala za posebne namene obnove i izgradnje.

Iako je ovde re� o planu zbrinjavanja radnika, koji je kasnije smanjen sa 70.000 na 20.000 hiljada ljudi koji �e se pomo�i, verovatno je re� o planiranju vi�enamenskog fonda (ili je bar iz tog fonda, ad hoc, pomognuta prva faza gra�evinske obnove). Mada ova cifra sama po sebi ne poma�e mnogo u traganju za odgovorom na na�e pitanje - koliko je zasad ta�no ko�tala opravka Srbije, ovaj Ivkovi�ev pregled nov�anih izvora pru�a indikaciju o tome kako su sakupljane pare za vanredno saniranje poru�enih firmi i obnovu infrastrukture. Uostalom, ve�ina tih instrumenata za sakupljanje para za obnovu uvedena je jo� tokom rata u vidu uredbi, koje su 15. jula ukinute i "ugra�ene" u redovne zakone.

Poznato je da je za po�etak gra�evinskih radova do po�etka jula Vlada Srbije izdvojila 50 miliona dinara, �to je tek bilo dovoljno za po�etak obnove 18 mostova i jo� �etiri krupna objekta po neposrednoj pogodbi sa izvo�a�ima. Kasnije, 30. jula, Direkcija za obnovu je raspisala licitaciju za jo� 13 mostova (deset na me�unarodnom putu E-75), sa rokom predaje dokumentacije najkasnije do polovine avgusta.

Krajem avgusta Direkcija je organizovala prvu donatorsku konferenciju sa poku�ajem da se od jugoslovenskih i stranih banaka i firmi namakne 2488 miliona dinara, koliko je bilo procenjeno da je potrebno za obnovu 39 objekata putne infratsrukture na pravcu Horgo�-Pre�evo. Na�alost, nije objavljeno koliko je novca ta�no sakupljeno - samo je zamenik direktora Direkcije Vlada Ostoji� nazna�io da je zaklju�eno 16 ugovora sa donatorima za obnovu 12 mostova. Tek kasnije Direkcija je objavila da je vrednost radova na ovih 12 mostova oko 60 miliona dinara, �to sugerira zaklju�ak da je od pozvanih donatora toliko i zatra�eno. Tom prilikom su, ina�e, uru�ene plakete najve�im donatorima: tajanstvenom gospodinu Elradu iz �vajcarske, Peteru Temsu iz Nema�ke, Beogradskoj banci, AIK banci iz Ni�a, Best holding-u iz Ivanjice, CIP-u iz Beograda, Progresu iz Beograda, ni�kom konzorcijumu donatora na �elu sa DIN-om i Pioniru iz Vrnja�ke Banje.

Nekako u to vreme, republi�ki premijer Marjanovi� je u Zrenjaninu (1. septembra) izjavio da je za prvu fazu obnove obezbe�eno 700 miliona dinara, a da je "veoma zna�ajno �to je veliki broj donatora iz zemlje i inostranstva izrazio spremnost da u�estvuje u obnovi i izgradnji". Pri tome je posebno istakao da je za obnovu elektroenergetskog sistema Vlada Srbije obezbedila 800 miliona dinara. Podaci koje je izneo Marjanovi� u izvesnoj su koliziji sa izjavom Bo�ka Pero�evi�a, predsednika Izvr�nog ve�a Vojvodine (u vi�e navrata, u Pan�evu, Vrbasu itd.), da je u poru�ene objekte u Vojvodini "ulo�eno ili se ula�e" 700 miliona dinara (nije precizirao koliko su od tog posla zahvatile vojvo�anske firme).

SKROMNE SNAGE: Zanimljivo je (prema dostupnim podacima) primetiti da je, pojedina�no gledaju�i, ispao najskuplji pontonski most u Novom Sadu za koji je potro�eno 45 miliona dinara. Ostali objekti su daleko jeftiniji - Most kod Kovina ko�ta�e oko 24 miliona dinara, a ostali i manje. Naravno, skupe su i stambene jedinice, na primer stanovi u Vranju 15 miliona dinara, u Aleksincu oko 20 miliona dinara.

Kad se na kraju pogleda ova gomila podataka i sporadi�nih izjava, ispada da je velika obnova zemlje zasad daleko jeftinija od ratnih priprema, spoljne izolacije, proma�aja ekonomske politike i posledica anahronog privrednog sistema - koji su, na primer, u zbiru u prvom polugo�u rezultirali teku�im gubicima u poslovanju od preko 18 milijardi dinara. (Zanimljivo je pri tome primetiti da su u pore�enju sa istim razdobljem pro�le godine gubici �ak manji za tre�inu - jer, kad se manje radi, manje se gubi.)

Okreni obrni, prva faza obnove infrastrukture ko�tala je, izgleda, oko milijardu dinara, �to bi - prema prose�nom realnom kursu tokom gradnje u pet meseci - bilo oko 50 miliona dolara. To, naravno, nije nikakva indikacija stvarne �tete koju nam je nanela NATO bombarderska kampanja i koja je mnogo, mnogo puta ve�a. Ako je verovati "Zavr�nom ra�unu" Grupe 17 jugoslovenskih ekonomista, NATO je na infrastrukturnim objektima ostavio �tetu od 805,4 miliona dolara, pa bi ispalo da je Vlada Srbije udarni�ki popravila �esnaesti deo �tete. To, me�utim, nikako ne zna�i da je uspeh graditelja i poreskih obveznika mali, a da su re�i u njihovu pohvalu prevelike. No, re� je o sirotinjskoj dr�avi, pa je i obnova sirotinjska. Samo su nam politi�ari i njihove pobede veli�anstveni.

Ipak, uprkos sve uspe�nosti prve faze obnove, jedna stvar nikako nije uspevala Milo�evi�u, Milutinovi�u, Marjanovi�u, Tomi�u i ostalima koji su vredno "sekli vrpce" na obnovljenim mostovima, nadvo�njacima i stambenim objektima - nisu im uspevali politi�ki govori i uveravanje naroda da on to sve �to je poru�eno mo�e sam platiti po koncepciji "obnove iz sopstvenih izvora". Prvaci vladaju�e stranke su za ovu "sabota�u" okrivili opoziciju koja je "nametala druge teme" dok se gradilo najnu�nije.

�injenica da su "sopstvene snage" zasad dosegle oko 50 miliona dolara dosta govori o njihovoj izda�nosti. Okolnost da je obnovu i izgradnju pratila daleko ve�a erozija standarda stanovni�tva - govori samo jedno: Srbiju vi�e ko�taju ovaj sistem i me�unarodna izolacija nego obnova i izgradnja.

Rezultati