Intervju: Vladan Batić, koordinator Saveza za promene
Baj-pas za Srbiju
U Niš, Pirot, Užice i Čačak već je počeo da stiže mazut, a isporučuju se i lekovi i hrana. Prema tome, ljudi će na licu mesta osetiti boljitak od podrške međunarodne zajednice demokratskoj opoziciji
Zoran Đinđić, Vladan Batić,
Dragoslav Avramović i drugi čelnici Saveza za promene boravili su početkom novembra u
SAD i razgovarali sa visokim činovnicima Administracije, počev od državnog sekretara
Medlin Olbrajt. O rezultatima posete za "Vreme" govori predsednik
Demohrišćanske stranke Srbije i koordinator SZP Vladan Batić.
"VREME": Šta će poseta SAD učiniti za popularnost SZP-a u Srbiji?
BATIĆ: Očekujemo pozitivne efekte više posrednog nego neposrednog značaja - posrednog, jer sve ipak treba da se dogodi ovde u Srbiji. Počeli smo da otkravljujemo klimu potpune blokade, ne samo fizičke nego i u pogledu svesti da postoji neka druga Srbija, ljudi koji nešto drugo pokušavaju, koji su demokratski nastrojeni, koji hoće promene i uspostavljanje sistema realnih vrednosti. Čini mi se da je to najznačajniji pomak, mada se to ne vidi dovoljno u opipljivom smislu. Dosad nam je svima pripisivan deo kolektivne krivice. Mi smo na sva usta govorili - pa nije čitav narod Slobodan Milošević, Mira Marković, Šešelj. Ne možemo zbog odgovornosti, odnosno neodgovornosti pojedinaca svi snositi posledice.
Priča o Paktu o stabilnosti Jugoistočne Evrope nema nikakvog smisla bez stabilne Srbije, koja je - kako su oni sami rekli - srce Balkana. Ako srce nije u redu, onda nema ništa ni od organizma, pa su rešili da naprave neki baj-pas da bi to srce počelo normalno da funkcioniše i da bi balkanski organizam počeo da živi sa demokratskim vrednostima.
Američki zvaničnici su više puta rekli da žele da naprave jasnu razliku između građana Srbije i nedemokratske vlasti Slobodana Miloševića. Hoće da u stvarnosti pokažu da postoji kredibilna demokratska alternativa koja ima podršku međunarodne zajednice, što će se manifestovati u višem standardu građana, dok s druge strane stavljaju do znanja da ako ostaje Milošević - ostaju izolacija i sankcije, težak život.
SAD odsad više neće biti kočnica humanitarnog projekta "energija za demokratiju", dali su legitimitet i publicitet nekoj vrsti kriznog štaba profesora Avramovića, formiraće se trilateralna komisija predstavnika EU-a, SAD i demokratske opozicije koja će raditi na projektima obnove i pomoći slobodnim gradovima, i najzad - sankcije će biti ukinute nakon demokratskih izbora.
Imate li utisak da birači veruju da će bolje živeti ako na izborima pobedi demokratska opozicija?
Mislim da polako stiču svest o tome. U opozicione gradove već je počeo da stiže mazut - u Niš, Pirot - a dobili smo informaciju da u Užice i Čačak stiže u velikim količinama. U gradove gde je na vlasti demokratska opozicija dolazi pomoć u hrani, u lekovima, u davanju stipendija deci bez roditelja. Iz nekih zemalja EU-a stižu oprema za TV stanice. Prema tome, ljudi će na licu mesta osetiti boljitak od podrške međunarodne zajednice demokratskoj opoziciji. I to će se širiti. Uostalom, čuli smo Klintonovu izjavu da je demokratska tranzicija Srbije jedan od prioriteta SAD. U Vašingtonu se već održava sastanak predstavnika američke administracije i EU-a o Srbiji, a mi ćemo imati takav sastanak 15. novembra.
Ne može niko obećati da će to biti nešto senzacionalno i preko noći, ali je potpuno evidentno da će pomaka biti.
U kojoj meri će vlast sprečavati pristizanje pomoći opozicionim gradovima?
Dosad je pomoć stizala preko Republike Srpske. Nisam siguran da će vlast ići do kraja na blokade, jer bi to bio apsolutni auto-gol. Mislim da će nastojati da pomoć prećutkuju ili da polako svojataju te uspehe. Već smo u režimskoj štampi videli da sebi pripisuju pomake u ukidanju sankcija. Međutim, nama sigurno nije stalo da na patnjama građana stičemo političke poene. Bitno je da ljudi mogu da žive životom dostojnim čoveka. Ipak, mislim da građani savršeno dobro znaju ko je ko.
Mislite li da je antizapadno raspoloženje dovoljno splaslo da bi javnost poverovala u volju tih država da pomognu Srbiji, kao i u to da će baš SZP dobru volju pretvoriti u konkretnu dobrobit za građane?
Naravno da je stvoren animozitet prema zemljama NATO intervencije, i to s pravom. Međutim, ispitivanja javnog mnenja pokazuju šta sada zaokuplja pažnju javnosti: ljudima je dosta priča o teritorijama, etničkim sukobima, ratovima, nacionalnim pitanjima. Prva tema koja ih zaokuplja je siromaštvo, odnosno standard; druga je kriminal, odnosno korupcija; treća - ljudska prava i demokratija; četvrta - vraćanje u međunarodne organizacije i integracije; peta - povratak mladih koji su otišli u svet da traže budućnost. Tek onda dolazi na red Kosovo.
Smatrate li značajnim uspehom pristanak SAD da ukinu sankcije u oblasti avio-saobraćaja i nafte ukoliko budu održani demokratski izbori? Evropska unija je pominjala skidanje ta dva embarga i nezavisno od izbora.
Nije tačno da je reč samo o naftnom embargu i avio-sankcijama.To će biti samo prvo na redu nakon slobodnih izbora. A uspeh je u tome što je Amerika dosad bila potpuno protiv ukidanja sankcija. Njihov rezon je dosad bio da će ukidanje sankcija pomoći Miloševiću, jer će koristiti finansijske olakšice da plaća socijalni mir, pa će opstajati duže. Mi smo, međutim, rekli - čekajte, pa ne možemo svi biti taoci takvog vašeg mišljenja.
Kad smo predložili vezivanje ukidanja sankcija za izbore, motiv je bio da ljudima u Srbiji stavimo do znanja da godinama teško žive u izolaciji jer Milošević neće da raspiše fer izbore. I Amerika je sad rekla - ukinućemo ih kad budu pošteni izbori. U odnosu na njihovu dosadašnju rigidnost, to je značajan pomak. Zna se da su evropski partneri bili fleksibilniji, ali da je Amerika uvek stavljala veto.
Na vrlo visokom nivou sastaju se predstavnici SAD i EU-a da razgovaraju o Srbiji. U Srbiji se na sličan način ni međusobno - a kamoli sa njima - nisu sastali predstavnici opozicije. Vidite li šansu da se tako nešto uskoro dogodi, tim pre što i svet i domaća javnost to neprestano traže?
Za razliku od ranijih insistiranja na udruživanju čitave demokratske opozicije, tokom ove posete nije ultimativno zahtevano da se opozicija ujedini pa će dobiti ovo ili ono. Nije bilo duboke rasprave o tome, ali čini mi se da je za njih u ovom momentu prihvatljivo da opozicija deluje po principu miroljubive koegzistencije, da mogu postojati dva ili tri bloka koji će u više kolona ići ka istom cilju. I u Kongresu i u Senatu i Stejt departmentu bilo je samo te želje da se ne svađamo. Džejms Dobins, američki izaslanik za Balkan, prednjačio je u stavu da bi opozicija zajednički brže i lakše stigla do cilja. I ja mislim da bismo davno ovu priču završili da se u tome uspelo.
Međutim, sad više nije sve ni samo do opozicije, do hipoteka iz prošlosti i ličnih afiniteta ili animoziteta. Mislim da će režim biti taj koji će isprovocirati opoziciju da nađe konsenzus u pogledu zajedničkog delovanja.
Kakav može biti utisak o zrelosti opozicije ako treba sačekati da režim objedini njen nastup?
Ne mislim da treba bukvalno da je objedini, niti da će to voljno učiniti, ali kad ljudi izvan SZP-a shvate da pokušaj artikulisanog parlamentarnog pristupa ne daje nikakav rezultat, onda će shvatiti i da se nema kud nego izvršiti pritisak na režim. Ako vlast pristane da raspiše samo lokalne izbore, ignorišući volju građana u gradovima gde je na vlasti opozicija, onda to može biti varnica koja će sve ubediti da moraju da stanu pod isti barjak protiv režima. Ali nema čarobnog štapića. Nije dovoljno da ja mislim da opozicija treba da se objedini.
Kad vi očekujete izbore i mislite li da će bit fer?
Izbore očekujem za dva-tri meseca. Na to će najviše uticati okolnosti i potrošenost same vlasti. Da bi izbori bili fer potrebno je samo da opozicija ostane dosledna onom što je potpisala na okruglom stolu. Dakle - ako izbori nisu pod dogovorenim uslovima, mi na njih ne idemo. Izbori na kojima ne učestvuje demokratska opozicija ne bi imali nikakvu vrednost, niti bi institucije koje bi proizašle iz tih izbora, Skupština i Vlada bile međunarodno priznate.Takve izbore režim može da organizuje svake srede i petka. Čak i da učestvuje sijaset nekih nepostojećih stranaka i Šešelj, koji je vlast - izbori neće vredeti ako ne izađu SZP i SPO.
Roksanda Ninčić
