Prosveta

Ko to tamo štrajkuje

Prema podacima sindikalnih prosvetnih organizacija, nešto manje od sto osnovnih i srednjih škola u Srbiji (od dve hiljade koliko ih zvanično ima) protestuje ili najavljuje protest skraćenjem časova na pola sata

Kao što i priliči svečanosti u povodu jubileja - 175 godina školstva u Negotinu i Timočkoj krajini - dr Jovo Todorović, ministar prosvete u Vladi Srbije, u utorak 8. novembra pohvalio je školstvo ovog kraja za odricanje, entuzijazam i rodoljublje u ratu i obnovi i, kako je rekao "stvaranje rodoljubivog a pre svega patriotski orijentisanog mladog naraštaja"... Krajinsko školstvo je ranigirao na "jedno od tri prva mesta u Republici" i obećao bolje zarade prosvetnim radnicima u novom veku.

Sticajem okolnosti besedu profesora Todorovića u Negotinu delio je samo dan od zasedanja Skupštine Srbije gde je republičko Ministarstvo prosvete podeljeno na univerzitetski i školski deo. Ako nema para biće ministara, pomoćnika i činovnika. U šturom obrazloženju Vlade Srbije kaže se da cepanje ministartva na dva dela potvrđuje opredeljenje Vlade za dalji razvoj univerziteta i poboljšanje uslova studiranja i života gotovo 200.000 studenata. Profesori se ne pominju. Šta im Vlada misli obelodanjeno je prošlogodišnjim represivnim zakonom o Univerzitetu i konkretnim akcijama smena dekana i otpuštanja s posla pedesetak nepodobnih profesora Beogradskog univerziteta.

BELI ŠTRAJK: U senci obnove i javnih optimističkih izjava resornog ministra o budućnosti školstva, prosveta tavori sa niskim platama i humanitarnim paketima, u prepunjenim i hladnim učionicama. Prema podacima sindikalnih prosvetnih organizacija, nešto manje od sto osnovnih i srednjih škola u Srbiji (od dve hiljade koliko ih zvanično ima) protestuje ili najavljuje protest skraćenjem časova na pola sata.

Pančevačka gimnazija "Uroš Predić" ušla je tako u treću godinu neprekidne skraćene nastave. U Pančevu se danas u dvanaest srednjih i osnovnih škola zvono za kraj časa oglašava posle pola sata nastave. Ministarstvo ćuti, i pravi se da ne vidi i ne čuje šta se događa u školama. Od 28 somborskih škola u zakonskom štrajku je 21 škola već četvrtu nedelju. Prema podacima Unije prosvetnih radnika Srbije, u štrajku su i pojedine škole u Čačku, Ivanjici, Kraljevu, Milanovcu, Beogradu, Pirotu, Šapcu, Nišu. U kompletu stupanje u zakonski štrajk najavljuju i zaposleni u kragujevačkim osnovnim i srednjim školama.

PROCEDURA: "Nikoga od nadležnih ovi naši protesti ne interesuju, a mi ne možemo više ovako da živimo. Sva obećanja ministra su pala u vodu. Krajem oktobra smo dobili polovinu avgustovske plate. Nema razloga da se uopšte radi. Prosečna profesorska plata je nešto viša od 1200 dinara", kaže za "Vreme" profesor Zdravko Kovač, čelnik sindikata somborskih prosvetara. Govori o poslednjoj anketi sprovedenoj među prosvetnim radnicima ove opštine: 93 odsto ih ne živi od plate. Pominje potrošačku korpu od 4100 dinara i potrebne 3,5 profesorske plate da bi se ta skromna korpa napunila. Posle nastave rade sve i svašta, od štemovanja zidova kao pomoćni radnici kod pojedinih majstora, do pijačne prodaje.

Kao i ostali, Somborci su ispoštovali proceduru za štrajk: prijaviš deset dana ranije, obavestiš direktora, školski odbor i Ministarstvo. Zdravko Kovač kaže da odgovora za sada nema: "Sve se svodi na pretnju direktora da će oni koji štrajkuju dobiti otkaz."

U većini škola u kojima smo našli sagovornike za višegodišnju priču o prosvetnom nezadovoljstvu rekli su nam da direktori u Ministarstvo šalju frizirane izveštaje o održanoj nastavi. U školama gde ne štrajkuju svi zaposleni zvono zvoni na 45 minuta. Deo koji štrajkuje prekida nastavu posle pola sata a drugi ostaju u učionicama svih 45 minuta. Kako su nam rekli, u složnijim školama oni koji ne žele da štrajkuju su izuzetak.

Profesor Zorica Blagojević, predsednik Foruma gimnazija, u razgovoru za "Vreme" ne negira evidentno nezadovoljstvo prosvetnih radnika bednim platama ali i dominantno razočarenje učitelja, profesora i nastavnika dosadašnjim neuspelim štrajkovima: "Ljudi su u beznadežnoj situaciji. Ne mogu da žive normalno, ne mogu da rade normalno. U pojedinim školama odlukama Ministarstva o proširenju kvote za upis ima i po pedeset učenika u jednom odeljenju. Kako raditi u takvom odeljenju, da to bude iole pristojno? Da ne pominjem potrebu nadoknade zaostalog gradiva iz prošle godine. U školama je na delu tihi bojkot a za vlasti je važno samo da ne izađemo na ulicu. Sve ostalo je dozvoljeno."

SLUČAJ PETE: Skraćenu nastavu, kao vid sopstvenog nezadovoljstva u Beogradu drže Peta i Filološka gimnazija, Elektrotehnička škola "Nikola Tesla" i Medicinska škola.

Prestižna Peta beogradska gimnazija od početka školske godine je u neprekidnom štrajku. Videvši da na to niko ne obraća pažnju od pre dve nedelje uveli su dodatne radikalnije protestne radnje: uveli su tzv. klizni dan. Jednom nedeljno nema nastave. Strogo se pridržavajući zakona profesori i tog dana dolaze i sede u školi puno radno vreme.

"Želimo da vidimo da li će to nekoga bar animirati ako ne i zabrinuti", kaže profesor Dragan Stevović, predsednik sindikata Pete gimnazije: "Ministar je obećao tri isplate u avgustu. Ali to se nije dogodilo. Tri puta po pola plate nismo dobili ni u septembru, da bi nam predstavnici školskog odbora saopštili da takva isplata zapravo nije zakonom ni moguća ni dozvoljena. Poslednje informacije su da će nam u novembru isplaćivati dva puta, ali po tri četvrtine. Još nismo dobili ni drugi deo plate za avgust. O obećanom i zakonom zagarantovanom regresu i toplom obroku da i ne govorim. Tražili smo preko Školskog odbora objašnjenje od ministra. Odgovor nije stigao. I mi štrajkujemo i dalje..."

Posleratna bolećivost ministra prosvete za neupisanu decu i naknadno saosećanje sa izbeglicama sa Kosova "koštala" je Petu beogradsku gimnaziju 12 odeljenja prvog razreda sa po 46 učenika i gotovo isto toliko učenika u drugom razredu - jer, prvi razred i ostale razrede, zbog rata, niko nije ponavljao. Profesori tvrde da je jako naporno raditi sa ovolikim brojem dece. U školi namenjenoj znatno manjem broju učenika gotovo je nemoguće održavati normalnu higijenu, a i krov prokišnjava.

Nedavno su zaposleni u Petoj beogradskoj gimnaziji počašćeni humanitarnom pomoći Crvenog krsta Palilule. Svako od zaposlenih dobio je 24 kg brašna, 2 kg šećera, 2 litra ulja, 2 kg pasulja i 9 kg pirinča. Pomoć su sami donosili iz Krnjače i delili je tri dana. A onda je za profesore i ostalo vannastavno osoblje usledio i higijenski paket od dva sapuna, paste za zube i tri kilograma praška za veš, koji se, kako u školi kažu, niko ne usuđuje da stavi u mašinu, jer ne znaju šta će biti sa vešom i dotrajalim strojem za pranje.

USTOLIČAVANJE: Predsednik sindikata Stevović objašnjava da plate nisu samo niske već ponižavajuće kao i pomenuti humanitarni paketi: "Naši sindikati vode pregovore za povećanje zarada od deset do dvadeset odsto. A za normalan život je potrebno bar četiri do pet mojih plata. Naše čistačice prime ukupno po 500 dinara. Samo se pitam dokle će da traje ovo što nam se događa. Mi jedino možemo da štrajkujemo, i to i radimo." Kaže da nema nikakvnih pritisaka. Od desetak roditelja, koji se povremeno jave u školu, većina podržava nastavnike, a tek dvoje-troje imaju drugačije mišljenje: nazivaju profesore lenštinama i neradnicima. Iz Ministarstva se i ne javljaju. I školski odbor komunicira sve manje.

Ministar Todorović je na proslavi u Negotinu ne samo zahvaljivao vladi na brizi za prosvetu, natčovečanskim naporima za nesmetano odvijanje vaspitno obrazovnog procesa, i sve "boljem materijalnom položaju školstva u celini i standardu prosvetnih radnika", nego je čak ustvrdio da je utvrđena dinamika isplate plata zaposlenima u prosveti realizovana i da ovih dana prosvetari primaju prvi deo novembarske plate.

Sutradan (utorak, 9. novembar), profesor Jovo Todorović je "preživeo" rekonstrukciju republičke vlade. Najpre je razrešen dužnosti ministra prosvete, a potom ponovo postavljen, ovog puta na čelo novog Ministarstva za srednje i osnovno obrazovanje.