Intervju: Predrag Palavestra, akademik
Ne prihvatam op�tu krivicu
"Bez obzira na svoju kulturnu tradiciju i na svoje istorijsko nasle�e, Srbi su danas jedan poni�en, siroma�an, istro�en, u svakom slu�aju zapu�ten narod"
U Predragu Palavestri (1930) -
knji�evnom kriti�aru i istori�aru, predsedniku Srpskog PEN-a i redovnom �lanu SANU-a,
nekada�njem uredniku Mlade kulture, Knji�evnih novina, Savremenika i direktoru
Instituta za knji�evnost i umetnost u Beogradu, kriti�aru i antologi�aru, gostuju�em
predava�u na univerzitetima u svetu i autoru brojnih knjiga - sagovornik lako otkriva
vrsnog poznavaoca knji�evnosti. Ovo, me�utim, nije pri�a o Andri�u, koga Predrag
Palavestra uvek iznova �ita kao "svetu knjigu Balkana i balkanskog
prokletstva", Dimitriju Mitrinovi�u, "iskoraku u drugu dimenziju",
savremenoj knji�evnosti, planovima Srpskog PEN-a i svemu drugom �to nu�no budi
znati�elju, ve� pogled jednog savremenika u zrelom stvarala�kom i �ivotnom dobu na
okru�enje u kojem �ivimo.
"VREME": Zbog �ega je objavljena nova zbirka Dokumenata Srpskog PEN-centra? Sti�e se utisak da Srpski PEN uvek iznova ima potrebu da potvr�uje privr�enost demokratskim principima i Povelji PEN-a. Za�to to ne �ine i drugi centri u svetu?
PALAVESTRA: Ako vas dobro razumem, vi pitate i za�to se pravdamo ako nismo krivi. To pomalo li�i na logiku Kara�oza iz Andri�eve "Proklete avlije". Za njega nema nevinih ljudi, svako je za ne�to kriv sve dok se ne doka�e da je nevin. U na�em vremenu i na ovom prostoru odavno ne va�i pravilo da onaj ko nije optu�en ne treba da se brani. Toliki gra�anski komoditet nemaju danas vi�e �ak ni velike civilizacije, koje nisu pro�le iskustvo totalitarizma, gde je kao i u svakoj "prokletoj avliji" svako kriv dok ne doka�e svoju nevinost.
Danas u Evropi i deca u �kolama u�e da su Srbi izmislili "etni�ko �i��enje". Za zapadni svet Srbi su danas proka�en i nepo�eljan soj ljudi izvan zakona, bez gra�anskih i ljudskih prava kakva imaju drugi narodi: bez prava da putuju, da trguju, da se opuste i da u�ivaju u maloj ljudskoj sre�i. Za Srbe vi�e ne va�e gra�anska pravila ni standardi koji se primenjuju prema drugima. Dok smo nekada govorili da �ivimo pred vratima Evrope, sada, na kraju dvadesetog veka, na Srbe se gleda kao na potencijalne kandidate Suda za ratne zlo�ine u Hagu. Srbija je danas geto izvan granica civilizovanog sveta.
U takvoj situaciji jedna od prvih du�nosti ljudi koji su imali neke veze sa Zapadom i koji su sa dosta muke zadr�ali svoje mesto u jednoj velikoj i uglednoj me�unarodnoj organizaciji kakva je Me�unarodni PEN, bila je da poku�aju probiti taj tvrdi zid bojkota i nepoverenja, da iza�u iz gulaga i da se suprotstave svim predrasudama i la�ima kakve su se podjednako �irile i �ire se i spolja i iznutra. Hteli smo da poka�emo jedno druga�ije lice Srbije.
Dokumenti o kojima me pitate zapravo su na�a legitimacija za svet. Ulaznica koja Srpskom PEN-u daje pravo na mesto u porodici Me�unarodnog PEN-a. Budu�i da smo se ve� na�li u polo�aju da moramo dokazivati svoju istinu, odlu�ili smo da obavestimo me�unarodnu i doma�u javnost o delovanju srpskog PEN-a tokom poslednjih dvanaest meseci. Izneli smo na�e stavove i stavove na�ih �lanova u odnosu na op�te stanje u zemlji partijske diktature i gra�anskog otpora, po�ev od nakaradnih zakona o �tampi i univerzitetu pa do rata na Kosovu i NATO razaranja Srbije. Sli�ne dokumente objavili smo i 1993. godine uo�i kongresa u Santajgo de Komposteli, i oni su imali uticaja da se odr�i status Srpskog PEN-a u Me�unarodnom PEN-u. Danas su ovi dokumenti gra�a za istoriju.
Za�to je Srpski PEN-centar, zajedno sa �itavim narodom, optere�enim nezahvalnim i te�kim teretom kolektivne krivice (ili preciznije - kolektivne odgovornosti), uop�te doveden u ovakvu situaciju?
Kolektivna odgovornost na koju mislite ima potpuno druga�iju te�inu od kolektivne krivice. Odgovornost je stanje li�ne i gr�anske savesti, a krivica je pravna kategorija koja se utvr�uje na sudu i po zakonu. Ta merila su poreme�ena i u svetu, a pogotovu u situaciji u kojoj su �itav jedan narod, �itava jedna civlizacija i �itava jedna kultura u velikoj meri demonizovani. Srpski narod ve� sada ispa�ta za grehove i krivicu svojih politi�kih vo�a. Pred njim jo� uvek stoje velika i te�ka isku�enja samospoznanja i pune kriti�ke svesti, koju on treba da stekne o sebi samome. Iskupljenje i pokajanje nisu potrebni srpskoj istoriji, nego du�i i savesti srpskog naroda.
Nedavno sam �itao �lanak ameri�kog pesnika �arlsa Simi�a, objavljen u listu The New York Review, o kolektivnoj krivici Srba i o krivici drugih prema Srbima. To je po�ten i hrabar stav objektivnog posmatra�a koji, dodu�e, ne vidi i ne razume neke nijanse u srpskoj nesre�i. Otuda se ljudima iz onog dela sveta mo�e �initi da postoje o�tre razlike i da se jasno ocrtava podela izme�u dobra i zla, ali su stvari ovde �esto mnogo komplikovanije. Odlu�ivale su nijanse, i jo� uvek odlu�uju nijanse, odlu�uju polutonovi, prelazna, protivre�na stanja i raspolo�enja.
Va�e pitanje do�ivljavam i kao li�ni ispit savesti, tako da vam moram re�i da ne mogu i ne �elim da prihvatim nikakvu op�tu, retori�ku i neutvr�enu krivicu. Nikome se ne mislim pravdati i izvinjavati zato �to pripadam svome narodu, ili �to sam srpski pisac i intelektualac ili �ak srpski akademik. Duboko u sebi ose�am gor�inu i stid zbog mnogih stvari koje su Srbi �inili drugima, gadim se osvetni�kog juna�tva nad nejakom sirotinjom i Limonova koji je sa Trebevi�a pucao na Sarajevo. U�asavao sam se i javno sam protestovao kada su ru�ene crkve, biblioteke, d�amije i �kole, kada su paljene ku�e muslimanskih stanovnika u Bosni i kada su albanska deca terana u zbegove. Za to �to sam govorio i pisao dobio sam naziv lo�eg Srbina, telefonske no�ne pretnje i psovke i - ono �to se mo�e nazvati trajnom politi�kom nepodobno��u.
Ali, moram vam re�i da u ispit moje li�ne savesti ulazi i bol �to je, posle punih dve stotine godina, moja porodica iz Mostara sasvim o�i��ena: danas su Palavestre samo na srpskim grobljima. Ili �to, recimo, u Sarajevu, mom rodnom gradu, danas vi�e nema nijednog �lana moje porodice. Poslednji od njih, moj brat i snaha, sahranjeni su tamo za vreme opsade.
Upravo zato vam i ka�em da ne vidim nikakvog razloga da primam ili preuzimam na sebe krivicu za ono protiv �ega sam se od po�etka borio a jo� manje da se nekome drugome izvinjavam i kajem za patnje i nesre�u koju su oni meni naneli. Mo�da se iz Amerike, sa Jamajke, ili nekog drugog dela sveta bolje vide razlike izme�u kolektivne i li�ne krivice u ovoj na�oj op�toj oluji i nepravdi nasilja, ali se nama, koji taj �ivot ovde �ivimo kao svoj jedini �ivot, mora dozvoliti bar to da odgovornost na savesti nosimo druga�ije nego �to se nosi krivica dokazana na sudu ili su�enju.
Da li i to �to je jedan narod stavljen pred stub srama govori, na neki na�in, o stupnju njegove civlizacijske zrelosti?
Stepen na�e civlizacije ne odre�uje okolnost da smo isklju�eni iz svetske zajednice, ve� to odre�uje fakti�ko stanje kako na� narod �ivi u ovom trenutku u ovakvom evropskom getu. Bez obzira na svoju kulturnu tradiciju i na svoje istorijsko nasle�e, Srbi su danas jedan poni�en, siroma�an, istro�en, u svakom slu�aju, zapu�ten narod. Izolovani smo od sveta i od svog prirodnog evropskog i hri��anskog okru�enja, saterani u ugao i prepu�teni samovolji, zaostalosti, primitivizmu, ru�nim nagonima, bahatosti i naro�ito - trpljenju. Ukratko, narod koji je politi�ki pora�en, moralno uzdrman i rasut. Stepen na�e civlizacije danas odre�uje nizbrdica na kojoj se nalazimo, odre�uje ona pravna i gra�anska nesigurnost koju svako ose�a, stalno i svakodnevno poni�avanje i zapla�ivanje obi�nih ljudi, nadmo� �ljama nad zakonom, vladavina drskosti i samovolje, ogromna neprosve�enost, niske i sku�ene duhovne potrebe, odre�uje ona rastu�a beznade�nost me�u mladim ljudima koji �e, ako se domognu velikog sveta, po�eti da razmi�ljaju kako da promene svoje ime da ih susedi ne prepoznaju kao Srbe.
Mislite li da uop�te postoji neki aspekt u kome se mo�e govoriti o krivici intelektualnog sloja za bilo koji od dru�tveno-politi�kih procesa, naro�ito onih koji su se pokazali kao krajnje destruktivni?
Mislim da je nesumnjiva odgovornost jednog dela srpske inteligencije za ovakav razvoj politi�kih i dru�tvenih odnosa u biv�oj Jugoslaviji nakon smrti Josipa Broza Tita. Ta odgovornost nije ni manja ni ve�a od odgovornosti slovena�ke, hrvatske, pa i albanske inteligencije, koja je tako�e podsticala bujanje nacionalizama u svojoj sredini. Razlika je jedino u tome �to su njihovi nacionalizmi pobedili, dok je kod Srba nacionalna svest zloupotrebljena kao pokreta� pogre�ne politike koja je pora�ena. Ipak, nikada nisam prihvatio tvrdnju, i o tome sam pisao, da su srpski, hrvatski, slovena�ki ili albanski intelektualci glavni krivci i pokreta�i rata na tlu Jugoslavije.
Jugoslaviju su, po mome dubokom uverenju, sru�ile i razbile mo�ne partijske birokratije po republikama, naro�ito osna�ene i ohrabrene nacionalizmima u svojim sredinama kada je prestao Titov faraonski pritisak iz centra, i kada je svaki lokani mo�nik u vrhovima svoje partije krenuo da poja�ava svoju diktatorsku mo�. Intelektualci i pisci dolivali su dosta ulja na tu vatru, u�vrstili su vo�u u njegovoj svesti i nesumnjivo su razgoreli plamen nacionalizma ali, budimo po�teni, oni nisu pokrenuli ratnu ma�inu, oni nisu delili oru�je, oni nisu vodili naoru�ani narod na prve susede.
Doprinos srpske inteligencije ocenjuje se kao destruktivan valjda zato �to su srpski partijski kadar i politi�ka birokratija, pod zastavom srpskog nacionalizma, svoj narod gurnuli u nesre�u i sramotu i doveli ga do poraza. Tamo gde je postignuta pobeda doprinos inteligencije ne smatra se destruktivnim. Ovde se, me�utim, krivica za poraz sa obraza vlasti, koja je vodila rat, prebacuje na ra�un inteligencije, i to, moram priznati, uz vrlo izda�nu pomo� i podr�ku onih navodno liberalnih krugova koji bi trebalo da vide i raspoznaju razliku izme�u vladaju�ih snaga i grupa poslu�nika me�u intelektualcima, s jedne strane, i �itavog unesre�enog i oja�enog naroda sa druge. To jest, da ne amnestiraju prave vinovnike rata time �to �e moralnu krivicu preneti na inteligenciju i celi narod, koji je ve� kolektivno ka�njen za zlo�ine koji su �inili pojedinci.
�ini se da je bilo dosta zloupotreba pojedinih pisaca i segmenata kulture za propagandne svrhe? Da li su Vi�egradske staze posve�ene Ivi Andri�u tokom rata bile adekvatno mesto za politi�ke govore i proglase?
Svakako da je bilo ratnih i propagandnih zloupotreba knji�evnosti i kulture i u ovom ratu, i �ini se da ih je bilo uvek u svim ratovima i revolucijama. Bi�e ih mo�da dogod bude ljudskog roda i sukoba izme�u ljudi. Svako ho�e da njegova pravda bude starija i da njegovo pravo bude najpre�e. To vodi ka zloupotrebi. Postoji bezbroj primera instrumentalizacije knji�evnosti i kulture u ideolo�ke svrhe, postoji mno�tvo dokaza o politi�kim i moralnim zloupotrebama duhovnih i umetni�kih vrednosti u �itavome svetu, i mi u tome imamo znatan doprinos. Ne znam na �ta konkretno mislite kada pominjete Vi�egradske staze, ali mi se �ini da se Andri� i dalje uvla�i ili "u�itava" u ratne ideologije i na�e sukobe. Time su se doskora bavili neki ljudi u Hrvatskoj, i posebno u Bosni, gde je Andri� �ak cenzurisan u �kolskoj lektiri, ali je ipak uz Me�u Selimovi�a javno priznat kao pisac najbojih romana napisanih na tom prostoru. Zloupotreba ima svakojakih vrsta i sa razli�itim pobudama, koje se na kraju, meni se bar tako �ini, uvek izjalove. Zato zloupotrebe, u stvari, ne bi trebalo ozbiljno razmatrati kada je re� o ozbiljnim knji�evnim, kulturnim ili duhovnim dobrima.
Slobodan Kosti�
