Bermanov dosije (3)
Ni Hitler ga nije svario
Objektivnost Bajtovog pisanja svakako uve�ava i njegova preciznost kada opisuje najgnusnije �etni�ke zlo�ine protiv partizana i usta�a, i pre svega civilnog stanovni�tva
Duga i iscrpna analiza brojnih
okr�aja i �arki izme�u partizana i �etnika uverila je Bajta da nema druge istine -
partizani su bili napada�i; partizani su izazvali i skrivili bratoubila�ki rat na ovim
prostorima.
"Na kraju nas �eka neizbe�an zaklju�ak; u "izdajni�koj trci" izme�u Tita i Mihailovi�a, Dra�i je pripalo tek neugledno �etvrto, poslednje mesto. Tito se popeo na prvo mesto zbog opoziva partizana od prethodno dogovorene zajedni�ke opsade Kraljeva; Titu pripada i drugo mesto, zbog otkaza zajedni�ke opsade Valjeva; tre�e mesto odlazi ponovo Titu, zbog opoziva partizana od zajedni�kog napada na Novi Pazar. Da su posle opisanog nadmetanja slavili pobednika, dakle onoga ko se popeo na prvu stepenicu, da su podigli njegovu zastavu i odsvirali njegovu himnu, na jarbolu bi se zavijorila crvena zastava sa srpom i �eki�em a ne plavo-belo-crveni barjak, uz intoniranje Internacionale, a ne Bo�e pravde. Tito je nesporno osvojio prvo mesto zbog mu�kih ataka na �etnike, ali to nije sve; Titu je u toj utakmici i u dve preostale discipline pripao lovorov venac apsolutnog pobednika u narodnom izdajstvu..."
CILJ KOMUNISTA - DIKTATURA: �ak i bez predo�ene empirijske provere �injenica na temu "Ko je prvi po�eo?", za Bajta je presudan momenat za po�etak bratoubila�kog rata (pre svega izme�u srpskih partizana i �etnika) bila dublja logika komunisti�kog pokreta: "S obzirom na predratni strate�ki cilj komunista da sprovedu i izvedu revoluciju... sasvim je svejedno ko je prvi napao, u U�icu ili bilo kom drugom mestu. Po�etak otvorenog bratoubila�kog rata bilo je samo pitanje taktike onoga koji je morao napasti, a to su bili partizani."
Zna�aj Mihailovi�a je u ono vreme, smatra Bajt, bio mnogo, mnogo ve�i nego �to se to �inilo kasnije, iz perspektive posleratne, komunisti�ke istoriografije. Karikiraju�i tu i tamo Dedijera i druge poznate jugoslovenske istori�are, Bajt navodi da je u onovremenoj anketi revije "Tajm" �eneral Dra�a Mihailovi� bio druga najpopularnija li�nost, odmah iza generala Mekartura. A to je bilo u vreme kada iz cele Evrope, a posebno iz Jugoslavije, nije bilo ohrabruju�ih vesti.
"Ruzvelt se ve� nosio mi�lju o samostalnosti Srbije; kada mu je ambasador Foti� 21. decembra 1941. godine podneo izve�taj o usta�kim pokoljima Srba, Ruzvelt ga je upitao: "Kako posle takvih zlo�ina mo�emo uop�te jo� da ra�unamo na zajedni�ki �ivot sa Hrvatima?" Krajem rata �inila mu se mnogo realisti�nija konfederacija samostalnih dr�ava Slovenije, Srbije i Hrvatske, po mogu�stvu i sa Bugarskom." Bajt dodaje i fragment iz izve�taja majora Hadsona, izve�taj do koga je prvi do�ao u londonskim arhivima: "Tito i Comp. su me proganjali. Dobio sam utisak tako sveop�te demoralizacije i sloma autoriteta vo�a da sam zaklju�io kako bi bilo jo� i najbolje kada bismo pomo� preusmerili Mihailovi�u, ukoliko ostane nezavisan u odnosu na Nedi�a."
Bajt, koji je iskopao i originalne dokumente o usta�ko - partizanskoj saradnji komentari�e i ovaj, do sada pre�utani period NOV i POJ. "Oblici saradnje su bili razli�iti. Druga proleterska brigada je po�etkom marta napala i razbila �tab Roga�kih �etni�kih odreda na Boriku, u momentu kada su se glavne �etni�ke snage tukle sa usta�ama za Han Pijesak. Usred marta su partizani osvojili Vlasenicu, Srebrenicu, Bratunac i druga mesta. Kada su usta�e navalile na njih, partizani su osvojeno ispraznili bez borbe, tako da je sva usta�ka sila pala po �etnicima. Jev�evi� je kao nepobitnu �injenicu registrovao da hrvatska vojska i muslimanske usta�e redovno snabdevaju proleterske odrede municijom, a Trifunovi� dodaje da su usta�e obavljale i izvi�a�ke letove za partizane i propu�tale ih kroz svoje polo�aje kako bi napadali zajedni�ke najlju�e neprijatelje - �etnike. Nismo ni slutili koliko su tesne bile te veze; u nema�kim vojnim arhivima je mogu�e prona�i brojne dokumente koji ne dokazuju samo �injenicu da se partizani sporazumno nisu borili sa usta�ama, nego da su u borbi protiv �etnika sa njima �ak sara�ivali," tvrdi Aleksander Bajt.
U potpuno druga�ijem svetlu Bajt ocenjuje i Titovu istorijsku bitku na Sutjesci. Iako odaje Titu priznanje zbog takti�kog ume�a, Bajt ne misli da su tolike �rtve zaista bile neophodne. �tavi�e, Bajt je uveren da je bitka okon�ana me�usobnim dogovorom a ne "jednostranom pobedom partizana" koji su - utekli iz obru�a. "Smatram da su Nemci uistinu omogu�ili Titov beg", ocenjuje Bajt. Za uzvrat, Tito je Nemcima ponudio povla�enje u italijansku zonu u Sand�aku i "pasivizaciju partizanskog pokreta". Zato su bila "izdata nare�enja da se vi�e ne napada pruga Beograd-Zagreb, koja je bila va�na za vojne transporte do Gr�ke i Afrike", zaklju�uje Bajt, navode�i i rezime istori�ara Klisolda da su kontakti izme�u Nemaca i partizana odr�avani preko izvesnog pukovnika Ota, �lana komunisti�ke partije Nema�ke i komandanta Todta.
DRA�A JE BIO BOLJI?: Bajt podvla�i i ogromnu razliku izme�u Titove i Dra�ine li�nosti: "U tim razgovorima je dogovorena �ak i razmena zarobljenika, kako za Titovu biv�u �enu Hertu Has, tako i za Velebitovu �enu, koju su partizani jo� ranije zamenili za nema�ke ratne zarobljenike. Mihailovi�, naprotiv, nije u�inio ni�ta ni sli�no za osloba�anje svoje �ene, zatvorene u logoru na Banjici! Dok je kod partizana takva rabota bila nuz-proizvod."
Takvi dogovori su, prema Bajtu, imali i dugoro�ne, strate�ke posledice: "Zbog Titove �elje da ��epa u svoje ruke Srbiju i o�isti je od �etnika, nema�ka utvr�enja su jo� 1944. godine opstala u najudaljenijoj, isto�noj ta�ki Evrope."
Naravno, tu su i pri�e o "uskoj saradnji" �etnika i Nemaca, koje Bajt pobija mno�tvom dokumenata. Istina je da je saradnje bilo, ali Bajt misli da to nije bilo va�no; razlika je, smatra, ogromna: "Mihailovi� je za Nemce bio neprijatelj broj jedan. Hitler prosto nije mogao da ga svari. To je povezano sa nema�ko-srpskim antagonizmom u Prvom svetskom ratu; na Ceru je vojvoda Putnik slistio nema�ke �ete. A Mihailovi� je predstavljao srpsku kraljevsku vojsku. Zato nikada nije do�lo do pregovora izme�u �etnika i Nemaca. Jedan jedini put je Mihailovi� sedeo za istim stolom sa Nemcima - novembra "41, u nekoj kafani u Divci na Kolubari, kada ih je molio za oru�je; tada je bilo blizu da ga partizani potpuno opkole na Ravnoj Gori i proteraju. Radi se o Dra�inom susretu sa agentima Abvera, koji su imali druga�iju politiku od Gestapoa; ali, Gestapo je saznao o �emu se radi i zato je nema�ki sagovornik rekao Mihailovi�u da mu nudi samo bezuslovnu predaju. Mihailovi� je ustao i odbrusio da onda nije ni trebalo organizovati sastanak na tako visokom nivou, okrenuo se i oti�ao."
Bajt smatra da mu uvid u novu gra�u nala�e i da deplasira "predo�bu o krvolo�nim �etnicima": "Sigurno je bilo klanja na ni�im nivoima, ali ono �to je va�no jeste da ih njihove vo�e nisu odgajale u sistemati�no krvolo�nom duhu. U suprotnosti s tim Kidri� je zapisao da komunista koji bez milosti puca u protivnika - nije surov, jer ga vode plemeniti instinkti", sarkasti�an je Bajt, nabrajaju�i primere brutalnih egzekucija u Kola�inu, gde je u iste jame sa oko sto do dvesta �etnika zatrpano i na desetine pasa lutalica. U �emu je, navodno, sara�ivao i Milovan �ilas.
Kona�no, Bajt ula�e i poslednji napor da rehabilituje izraz "�etnik", pojam koji je u njegovoj mladosti podrazumevao same plemenite i dobre vibracije: "U suprotnosti sa dana�njim vremenom, u Sloveniji je izraz "�etnik" bio potpuno neutralan. Kada su na�e novine pisale o palestinskim pobunjenicima protiv britanske vlasti, opisivale su ih kao �etnike", se�a se Bajt.
PARTIJA SE DI�ILA MRTVIMA: Objektivnost Bajtovog pisanja svakako uve�ava i njegova preciznost kada opisuje najgnusnije �etni�ke zlo�ine protiv partizana i usta�a, i pre svega civilnog stanovni�tva.
Bajtovo vi�enje istorije je, na kraju, sumorno. "Ne mo�e se negirati �injenica da je Partija organizovala opse�nu borbu protiv okupatora... Ra�ireno je (i na prvi pogled prihvatljivo) mi�ljenje da je svejedno kakve su joj bile prave namere; va�no je da nas je uvrstila me�u one dr�ave na svetu koje su pobedile demonske sile Osovine. Moja istorija, me�utim, otkriva da nas je u demokratske dr�ave uvrstio Simovi�ev udar protiv Cvetkovi�eve vlade... Hitler je zbog Simovi�evog prevrata na dvoru gotovo �est nedelja kasnio sa napadom na Sovjetski Savez... �ist i nesporan rezultat otpora koji je organizovala Partija jesu samo �rtve, teror koji je zbog toga pretrpelo stanovni�tvo, onih 1.700.000 poginulih Jugoslovena, kojima se toliko di�io mar�al Tito. Takav otpor je bio potpuno nepotreban. Potreban i logi�an je bio samo ako se iza njega krio drugi cilj - izvo�enje revolucije i uvo�enje totalitarne komunisti�ke vladavine!"
Uporan muk stru�ne javnosti u Sloveniji te�ko da se mo�e tuma�iti pijetetom prema starom te�ko obolelom profesoru, koga visoko po�tuju i najokoreliji protivnici. Pre bi se reklo da je to najbolji dokaz da je za ovda�nju, na stereotipe naviklu javnost Bajtov nekonvencionalan pogled na istoriju - veoma te�ak zalogaj.
Svetlana Vasovi�-Mekina
(Kraj)
