Pratovi �etnici

Interesovanje za Huga Prata, slavnog italijanskog strip autora, najpoznatijeg po serijalu stripova o Kortu Maltezeu, ni �etiri godine posle njegove smrti ne jenjava. Od devedeset pete naovaomo objavljen je niz knjiga posve�enih njemu i �udesnom lavirintu njegovih stripova. Najinteresantnije izdanje sti�e nam upravo ovih dana. U pitanju je Pratov poslednji strip Morgan R. N. koji je zavr�io neposredno pred smrt i �ije izdavanje nije do�ekao.

Posle njegove smrti avgusta 1995, italijanska strip revija Comic art je u periodu od septembra 1995. do februara 1996. ovaj strip objavljivala u nastavcima, ali svetsku premijeru do�iveo je tek nedavno u izdanju belgijskog Castemana, ali i na stranicama pariskog dnevnika Le Mond, gde je izlazio u nastavcima.

Strip prati osnovne postulate Pratove estetike, u odnosu junaka, istorije i slobode, i gor�ine kojom je ovaj trougao natopljen. Junak je ovoga puta Morgan, poru�nik Britanske kraljevske mornarice, �iji je pitomac nakratko bio i Korto Malteze. Istorijski okvir drame su Drugi svetski rat i obale Jadranskog mora, od septembra 1943. do kraja rata. Kao u svim njegovim stripovima, junaci Prata i ovde su zarobljenici istorije, njenog la�nog morala i sumnjivih istina i interesa, �to od njih �ini empati�ne tragi�ke junake naro�itog tipa.

Ono �to je za nas posebno interesantno jeste �to se Prat u svom testamentarnom stripu jo� jednom dotakao na�e moderne istorije. Svog junaka, poru�nika Morgana, septembra 1943, Prat �alje u specijalnu misiju u Jugoslaviju, da bi pomogao savezni�kim trupama komandanta Tita, i narodnooslobodila�koj vojni naroda i narodnosti biv�e Jugoslavije. Do Tita Morgan ne�e sti�i, ve� njegov kolega Ficroj Maklin, ali �e se zato sresti sa ljutim bradatim �etnicima kojih se saveznici upravo odri�u. Koliko je Morganov izve�taj komandi uticao na kona�ni ishod Teheranske konferencije ne znamo, ali �e prevrtljivost istorijskih savezni�tava, koja kod naivnih indukuje istorijsku melanholiju, Morgana zate�i povodom Slovena, kako Prat u stripu naziva Jugoslovene, jo� jednom u slu�aju Tr��anske krize.

Izgleda da Balkan i njegova istorija, na na�u veliku �alost, polako definitivno postaje egzoti�ni rub civilizacije, poput nekad Divljeg zapada, koji je upotrebljiv jo� samo raznim umetnicima za kontekst u koji se odli�no mogu smestiti razne romanti�ne, tragi�ne, komi�ne, melodramati�ne i ine pri�e, sa naravou�enijem o nedosti�nosti apsolutne pravde, sa sve antropolo�kim pesimizmom i njegovim izvedenicama.

Najlep�a vest za ljubitelje i po�tovaoce Huga Prata, koji �ive u ovoj crnoj rupi od zemlje, jeste da se ovaj odli�an strip mo�e pro�itati i na internetu, na sajtu francuske strip revije A suivre - www.asuivre.com/bd/prepub/planche.html?id=1

N. Gruji�i�

Balet: Orfej u podzemlju

Nedavno je na kamernoj sceni Madlenianum u Zemunu premijerno izveden balet "Orfej u podzemlju", u koreografiji Krunislava Simi�a, po motivima poezije Branka Miljkovi�a, sa Konstantinom Kostjukovim u naslovnoj ulozi.

Krunislav Simi�, prvak baleta Narodnog pozori�ta, kao koreograf je prvi put privukao na sebe pa�nju baletske javnosti svojom kratkom koreografijom "Pijeta", za koju dobija Zlatnu plaketu na baletskom takmi�enju u Novom Sadu 1988, i ulazi u naju�i izbor za "Grand prix international video dance" u Francuskoj 1990. godine. Ne�to kasnije postavlja svoj prvi celove�ernji balet "Pokajnik" na sceni Narodnog pozorista.

Balet "Orfej u podzemlju", koji je dobio ime po jednoj od pesama Branka Miljkovi�a, nema velikih pretenzija, i to je ujedno njegova najve�a vrlina. Jer na sceni su preovladavali stereotipni pokreti i koreografske celine, samo za nijansu savremenije od onog �to smo videli pre desetak godina u radu ovog koreografa. Moglo bi se re�i da Simi�u, koji nesumnjivo poseduje zavidan senzibilitet i talenat, ipak vi�e le�e krace koreografske forme. Jer njegova predstava je skup raznih muzi�kih motiva, od Morikonea do narodnih tu�balica, simbolike mitskog i hri��anskog, poezije Branka Miljkovi�a (koju su glumci �itali toliko dramati�no da je izgubila na svojoj lepoti), i dve Euridike kao dve pesnikove ljubavi. Da bi se iz svega ovoga dobila neka dublja i smislenija sinteza, potrebno je imati rediteljske ve�tine i izbegavati direktne aluzije - recimo Had je, kao sinteza mitskog i hri�canskog, u kome se odvija dobar deo radnje, delovao nedovoljno upe�atljivo, a maske igra�a davale su predstavi dozu amaterizma. Ipak, najve�a zamerka ide na ra�un preterano nagla�enih hri��anskih simbola - uno�enje, pred kraj predstave, na scenu velikog krsta uz pojanje "O�e nas", koje upu�uje na spasenje u veri (mada znamo kako je Miljkovi� zavr�io svoj mladi �ivot), dalo je predstavi vi�e izgled prigodne priredbe nego savremene koreografske postavke.

Pesnikova "Golgota", �al za izgubljenom ljubavi, ne�nost i "prejake re�i", ritmika Miljkovi�evih stihova i tragika mita o Orfeju i Euridici bili su logi�na inspiracija za Simi�a, i naveli su ga da iskreira nekoliko estetski vrlo lepih i za oko prijatnih koreografskih fraza, ali generalna postavka u ekspresionisti�kom stilu, koji uveliko nestaje sa svih svetskih pozornica - dala je delo koje odi�e patetikom.

Konstantin Kostjukov, �armantan i siguran, lako je savladavao za njega ne ba� previ�e zahtevne zamisli koreografa. Na�alost, i njegovim lakim skokovima i izra�ajnom igrom provejavala je doza patetike, �to publici o�igledno nije smetalo jer je predstava nai�la na topao prijem. Gordana Simi�, kao prva Euridika, bila je tehni�ki sigurna, a njen lirski nadahnuti duet sa Orfejom verovatno je i najbolji deo predstave. Oksana Storo�uk, kao druga Euridika, nije imala dovoljno prostora da ostavi neki ja�i utisak, ali je kao i ceo ansambl korektano realizovala ideje koreografa.

Jelena Sredi�

Najbolji - Vels i �ijan

Tokom ove nedelje u tri beogradska bioskopa: Takvud sinepleksu, Dvorani Doma sindikata i Muzeju jugoslovenske kinoteke odr�ana je sedma Balantajns sinemanija, koja je prefiksom "milenijum" ozna�ila svoju osobenost. Naime, ljudi iz Taka, distributerske ku�e koja je glavni organizator �itave manifestacije, odlu�ili su da ove jeseni sinemaniju posvete isklju�ivo najboljim filmovima svih vremena. Do liste od sto najboljih filmova do�lo se fuzijom liste kritike i liste publike, a opse�na akcija sprovo�enja ankete trajala je mesec i po dana i rezultirala prikupljanjem 4000 glasa�kih listi�a publike i 108 lista ljudi koji se bave filmom. Za kritiku najbolji film je "Gra�anin Kejn" Orsona Velsa, a na prvom mestu liste publike je Kopolin "Kum". "Gra�anin Kejn" visoko se kotira na listi kritike, dobio je duplo vi�e poena od drugoplasiranih "Traga�a" D�ona Forda, koji je opet od strane publike dobio vrlo malo glasova. U vrhu liste su "Prohujalo sa vihorom", "Odiseja u svemiru", "Kazablanka", "Lovac na jelene", "Let iznad kukavi�jeg gnezda"... Kada su autori u pitanju primetno je da su neki reditelji (kao Orson Vels) dobili puno glasova zahvaljuju�i jednom filmu, dok je u slu�aju Ingmara Bergmana i Luisa Bunjuela disperzija glasova na vi�e od deset filmova dovela do toga da prvi nema nijedan film na listi, a drugi je tu sa samo jednim ("Veridijana"). Alfred Hi�kok je reditelj sa najvi�e filmova na listi - pet, nekolicina reditelja zastupljena je sa po �etiri filma (D�on Ford, Felini), a neka velika rediteljska imena, kao �to su Viskonti i De Sika, potpuno su zaboravljena.

�to se doma�eg filma ti�e, lista od 30 najboljih nije donela neka ve�a iznena�enja - na prvom mestu se, o�ekivano, na�ao �ijanov film "Ko to tamo peva". Na listi su jo� tri filma ovog reditelja; Kusturica i Dragojevi� imaju po tri, a sa dva ostvarenja na listi su se na�li �ivojin Pavlovi�, Aleksandar Sa�a Petrovi� i Mi�a Radivojevi�.

"Za mene je jako prijatno iznena�enje da filmska kritika (i to mlada filmska kritika) izuzetno ceni neke autore koje starija ne ceni, i u tom smislu mi je drago �to su 'Traga�i' D�ona Forda na drugom mestu liste kritike i �to su pretekli neke mnogo izvikanije filmove. S druge strane, �ao mi je �to neke filmove ni kritika ni publika ne poznaje dovoljno tako da su recimo neke stvari potpuno zapostavljene, izme�u ostalog, indijska kinematografija ili latinoameri�ka kinematografija", ka�e za "Vreme" Dragan Jeli�i�, koordinator ove akcije i prvi �ovek Taka.