Izjava nedelje

potpredsednik Vlade, rukovodilac, profesor, rodoljub i doktor, pustio je u javni saobraćaj obnovljeni most u Čehovcu: "Sada se čude brzini kojom obnavljamo zemlju. Tu brzinu i uspešnu obnovu ne vide samo oni koji gledaju kroz američke crne naočare." ("Borba")

Doktor Bojić se prilikom otvaranja mosta upravo lenjinski obračunao i sa grupicom izroda: "Ima sitnih duša i plaćenih mangupa zaposlenih kod NATO gazda, svrstanih u takozvani Savez za promene, koji sve vide kroz crne naočari. Njima ništa nije sveto: ni otadžbina, ni odbrana, ni obnova. Jugoslovenska levica i leve patriotske snage poručju toj grupici izroda: sklonite se sa ulica i naših trgova gde se branila sloboda dok ste vi kukavički bežali u svet!" ("Ekspres")

članica savezne vlade i predsednica Beogradske banke, dala je besplatan i unekoliko zakasneo savet crnogorskoj vrhuški: "Utvrđeni kurs u Crnoj Gori [1 DM za 17 dinara] nije realan, već to treba da bude zvaničan kurs [šest dinara za jednu marku, ako neko ne zna, up. ur.]." (Tanjug)

kolumnista "Borbe": "Stoga, nakon svega viđenog u poslednjoj deceniji ovog veka, u kojoj Novi svetski poredak ne birajući sredstva nameće čovečanstvu svoju viziju globalizacije, bombardujući male i vojno nemoćne države i narode, a one veće, kao pod vodeničnim kamenom, iznutra drobi ["drobeći" bi možda bilo bolje, up. ur.] virusom korupcije i potkupljivanjem njihovih vođa - ipak se moramo zapitati: ko je, zapravo, na vrhu te piramide zla danas u svetu?

Da li je to samo onaj nečovek, čečenski ili šiptarski terorista, kasapin što muči taoca, a zatim mu odseca glavu - ili će to pre biti njegovi moćni, nevidljivi sponzori, projektanti turobne budućnosti, antiutopije 21. veka?"

menadžerka hotela "Palas": "Prihvatili smo ideju Merime Njegomir da obogatimo kulturno-zabavni sadržaj u hotelu koji je svojevremeno bio poznat po kvalitetnim priredbama te vrste u glavnom gradu. U prvi četvrtak organizovaćemo veče Škorpije za osobe rođene u tom znaku, narednog meseca će to biti za rođene u znaku Strelca, pa Jarca, potom Vodolije i tako redom. Biće tu i poznatog sveta (najavili su dolazak Minimaks, Minja Subota, Suzana Mančić i drugi)." ("Večernje novosti")

pevač popularne glazbe i posmatrač života, rubljovski je ćutao sedam godina da bi se tek ovih dana, pošto je zemlja preporođena, vratio pevanju: "Kad je počeo sav onaj haos, odlučio sam da prestanem sa pevanjem, da samo budem posmatrač života. Ja ne mogu da posmatram nešto ružno oko sebe i da se bavim pevanjem, to mi je bila velika kočnica. Jednostavno nisam mogao da se postavim lepršavo kad je svuda oko nas bilo problema.

U pesmama ima nešto iz mog života. U njima postoji deo mene i to mi se dopada." ("Ekspres")

Drugi nastavak ispovesti Hilari Klinton u "Politici Ekspres" prikazuje verolomnog muža i našeg dušmanina kao zlostavljanog malog batu: "Imao je samo četiri godine kada je bio uplašen zlostavljanjem. Njegova majka i baka su se toliko posvađale da ga je svaka vukla na svoju stranu. Psiholog mi je jednom rekao da nema gore situacije za dečaka nego da se nađe u sredini između dve žene. On, tada, jednostavno mora da zadovolji obe."

vojni komentator, autor "Jutarnje patrole": "Ovo bi se moglo nazvati tehničko-političkim romanom. Ideja za ovaj roman je dugo sazrevala u meni, a kristalizovala se pred ovo leto. Hronološkim redom, uz veliki broj preciznih podataka, obuhvaćen je period od 7. septembra 1998. do 12. juna ove godine. Imena likova političara i vojnih generala [nisu li generali mahom vojni? osim možda gen. Bakočevića; up. ur.] su istinita, dok sam ja u knjizi lik pod imenom Saša.

Tokom rada sebi sam dozvolio jezičku slobodu, možda će čitaoci-čistunci pripisati ovom delu epitet "polupornografsko", ali devet svetskih kapitalnih dela je u vreme svog nastanka bilo isto okarakterisano." ("Svet")

predratna, ratna i posleratna izveštačica, na pitanje šta očekuje od "Jutarnje patrole" Miroslava Saše Lazanskog: "Što on proživi za jedan dan, retko ko proživi do kraja života. Ova knjiga je dokaz njegove neverovatne moći da, vojničkom upornošću, završi nešto što bi retko ko i započeo u ovim vremenima. Istovremeno uspeva da bude uspešan i kao vojni komentator, i kao otac i muž, i na taj način čuva mit o muškarcu sa naših prostora. U ovom trenutku to je ženskom svetu veoma bitno."

Inspirisana najnovijim delom druga Saše, građanka Jugović iznedrila je krasan epigram: "Ono što Lazanski zaboravi, retko ko upamti." ("Svet)

pevačica: "Milion puta sam videla kako muževi nekih mojih poznatih koleginica muvaju svaku po redu. Blamiraju svoje žene, a neki čak pokušavaju da odvoje ribu tako što im kažu čiji su muževi. To im, kao podiže nivo! Prevaru bih mogla da podnesem, ali ne i takvu sramotu. Kad bi moj izabranik bio pijan, to bi mu bilo pokriće. Mada, moram da kažem da sam se uglavnom zabavljala sa sportistima, da ne pomislite da sam bila sa alkoholičarima." ("Sabor")

bivši direktor Duvanske industrije Niš, u završnoj reči na suđenju: "Okružno javno tužilaštvo, bez izuzetka, i svi oni koji su učestvovali u mom progonu, sprečili su Fabriku duvana Niš da bude najmodernija fabrika u svetu. Jer, bio je obezbeđen zajam od 282 miliona maraka i trebalo je još samo da predsednik Milutinović stavi svoj potpis.

Bio bi to prvi zajam po metodu takve vrste za istok i po tom metodu bi išle sve investicije u ovoj zemlji. Izučavan je dve godine, a ja sam dao svoju mladost za taj model." ("Svedok")

ministarka zdravlja: "Jugoslovenska levica zna put iz košmara u koji su nas gurnuli svetski moćnici i odmaći izdajnici.

Zoran Đinđić, nekakav Dinkić i drugi izdajnici osmelili su se da nastupaju u ime Srbije i da pregovaraju u ime naroda. Ko im je, osim Olbrajtove, za to dao pravo? Vitlajući i urličući po gradovima Srbije, uspeli su da okupe grupicu izdajnika. A dilujući za njih drogu i kupujući njihovu volju, uspeli su da zavedu i nevelik broj građana."

("Danas")

predsednik Skupštine i visoki dužnosnik SPS-a, ovako je govorio partijskim drugovima okupljenim u Ekonomskom savetu Gradskog odbora SPS-a: "Kao što znate, naša zemlja nije okupirana, u njoj vlast vrše oni koji su dobili poverenje naših građana na regularnim izborima, u Srbiji nema gladi, ima i struje i goriva i gasa, saobraćaj se odvija normalno."

Malo kasnije ispostaviće se da ima elemenata koji u kotače našeg javnog saobraćaja ubacuju klipove tek obranog kukuruza: "Danas, GSP realno ne postoji, na ulicama je par stotina autobusa, saznali smo da su čitavi autobusi ukradeni, da se pronevere mere milionima dinara. Beograđani su dovedeni u težak i ponižavajuć položaj."

G. Tomić pozvao je na ustanak protiv opasnih pojava i ljudi čije su namere opasne: "Ono protiv čega moramo da ustanem su opasne pojave koje smišljaju i vode ljudi sa opasnim namerama i zadacima. U maniru falangi iz južnoameričkih diktatura, grupe, kako sebe nazivaju mirnim šetačima, odlaze ispred kuća vojnih, državnih i partijskih funkcionera [pa i to ne svih; prim. ur.], izvikujući pogrde i pozivajući na njihov linč. [...] Poznatom strategijom koja je formulisana kao 'što gore po narod, to bolje za Đinđića', čine poslednji pokušaj da se nekako domognu vlasti. [...] Slepi od mržnje i gladni vlasti, ne vide čak ni obnovljene mostove po kojima hodaju, ni obnovljene zgrade pored kojih prolaze. Na sreću, zanemarljivo je malo onih koji im veruju. Ponekad je zaprepašćujuće kako tako malo ljudi na ulici može da pravi toliku buku i kako tako malo ljudi može da pravi toliku štetu."