Nova ratna proza

Duboko li�na pri�a

Veza izme�u ratnog stanja sveta i knji�evnosti sna�no se potvr�uje i ovih dana; o onome �to nam donese istorija neizostavno se pripoveda. �ta je poslednji rat doneo srpskoj knji�evnosti? Doneo joj je celu biblioteku naslova koje je vrlo te�ko sistematizovati

Dok traje, rat je naju�asniji vid sveta, a kada se zavr�i ili kada se, kao u na�em slu�aju, jo� ne zavr�i, on, izme�u ostalog, postaje knji�evna tema. �ta je tema tog i tog dela, pitao vas je u osnovnoj �koli profesor srpskog, a sada, pogodite za�to, treba videti kakva je i �ta je to tema rata u savremenoj ovda�njoj knji�evnosti.

Znamo, odavno, da tema, sama po sebi, ne odre�uje vrednost nekog knji�evnog dela; knji�evno delo vrednim ponajpre �ini jezi�ka obrada neke teme. Otuda posmatrano reklo bi se da je rat u knji�evnosti tema kao i svaka druga, neko opisuje Borodinsku bitku, a neko, sa ne manjom umetni�kom snagom i verodostojno��u, do�arava �itaocu izgled pepeljare koja po�iva na stolu. Ne bi, ipak, bilo mudro smetnuti sa uma �injenicu da postoji izvesni apriorizam, izvesna povla��enost pojedinih knji�evnih tema. Ne�to nas, jednostavno, ve� samo po sebi, zanima vi�e od ne�eg drugog. O slici pepeljare u knji�evnosti ne organizuju se simpozijumi i okrugli stolovi, dok su, nasuprot tome, razgovori o ratu u srpskoj prozi, ko zna zbog �ega, u poslednje vreme postali vrlo �esti. Rat je, dakle, jedna od takvih, apriorno privilegovanih tema.

NAVALA ISTORIJE: Srpska knji�evnost XX veka dobrim, ako ne i presudnim svojim delom u znaku je ratnog iskustva, kako u tematskom, tako i u saznajnom smislu. Rat nas, i u knji�evnosti i u svakodnevnom �ivotu, odre�uje vi�e nego �to bi se to na prvi pogled moglo re�i. �ak se i periodizacije srpske knji�evnosti naj�e��e vr�e po ratnom principu. Stalno se, i uporno, i sa razlogom i bez razloga, govori o predratnoj, me�uratnoj ili poratnoj knji�evnosti, kao da, uop�te uzev, bilo koja knji�evnost, bilo kog jezika, nije predratna, poratna ili me�uratna, naprosto zato �to se u istoriji uobi�ajilo ratno ra�unanje vremena. Da, to je zaista tako, ali je srpska knji�evnost hroni�no me�uratna knji�evnost. U njoj se rat vidi kao neprestana senka i ose�a kao konstantno deluju�i fon. Hajde da se malo igramo igre slobodnih asocijacija. Kada ka�emo Andri�, mi nikada ne pomislimo na "�enu na kamenu" ili na "Jelenu, �enu koje nema", nego na ratni haos Bosne, dug nekoliko stotina godina. Kada ka�emo Crnjanski, mo�da i pomislimo na "Mizeru" ili na "Stra�ilovo", ali se odmah setimo da fascinantna zbirka pesama "Lirika Itake" po�inje re�ima da je "povratak iz rata najtu�niji do�ivljaj �oveka" i brzo se zatim spomenemo da je Vuk Isakovi� u prvim "Seobama" oti�ao na vojnu. Pa dalje, redom, rat je ram knji�evne imaginacije Rastka Petrovi�a, Dragi�e Vasi�a, Mihaila Lali�a, Oskara Davi�a, Miodraga Bulatovi�a, Danila Ki�a, Miroslava Popovi�a... Nema, zapravo, zna�ajnijeg srpskog pisca kome rat nije nasilno naselio stranice. Bio je jedan takav, David Albahari, ali se pod navalom istorije, naprosto predao: i "Sne�ni �ovek", i "Mamac", i "Mrak", i "Gec i Majer" puni su ratne jeze. I tako redom, sve do dana�njeg dana, uklju�uju�i iskustvo poslednjeg balkanskog rata u XX veku.

NIJE U REDU: Veza izme�u ratnog stanja sveta i knji�evnosti sna�no se potvr�uje i ovih dana; o onome �to nam donese istorija neizostavno se pripoveda. Ve� sada se, na osnovu knjiga objavljenih tokom poslednjih desetak godina, nazire odgovor na pitanje: �ta je poslednji rat doneo srpskoj knji�evnosti? Doneo joj je celu biblioteku naslova koje je vrlo te�ko sistematizovati i ta je pote�ko�a razlog vi�e da kritika, racionalizuju�i produktivni nered enormne stvarala�ke produkcije (a enormnost tako�e ne�to govori), poku�a da poka�e kako je sve mogu�e pisati o ratu. Uostalom, o �emu bi to srpski pisci uop�te mogli pisati nego o ratu, rat je osnovno stanje neravnote�e ovda�nje stvarnosti, a tamo gde je neravnote�a, tamo je za�etak pri�e. Jer, tamo gde je sve u redu, nema se o �emu pri�ati. Ovde, me�utim, ve� godinama ni�ta nije u redu.

Rat je, reklo bi se, neminovno, neizbe�no, kao nekakav mutant osmog putnika, naselio imaginaciju brojnih, ako ne i svih savremenih srpskih pisaca, od Slobodana Seleni�a ("Ubistvo s predumi�ljajem") preko Gorana Petrovi�a ("Opsada crkve Svetog Spasa") do �ivojina Pavlovi�a (posthumno objavljena knjiga "Blato"). Staro "tolstojevsko" pravilo da su za knji�evni opis istorijskih zbivanja, pa i onih ratnih, posmatra�i va�niji od neposrednih u�esnika, potvrdilo se, na relativno nov na�in, i u delima savremenih srpskih pisaca, odnosno onih koji su po nevolji ljutoj postali pisci. U stvari, izgleda da su svi postali pisci. Ose�anje da vas iskustvo prevazilazi (a tako je u ratu) prvi je uzrok bavljenja knji�evno��u, jer vam se u takvom slu�aju umi�ljeno u�ini da je va�e sopstveno iskustvo va�no i za druge, va�nije od svih drugih pojedina�nih iskustava. Pa je u srpskoj knji�evnosti poslednje decenije ovog veselog veka, uprkos izgleda definitivnoj abdikaciji �itatetljstvuju��eg publikuma, do�lo do prave poplave literature i "literature" inspirisane ratom. Svako ko je patio (�ast ljudskoj patnji) pisao je knjige, ne obaziru�i se na �injenicu da vi�e niko ne �eli da �ita to �to je napisano. Danas malo ko pi�e uva�avaju�i �injenicu da autenti�nost �ivotne patnje ne garantuje autenti�nost knji�evnog dela. Ko zna, mo�da se zato i tako mnogo pi�e, svi su uobrazili da su njihove re�i va�nije od drugih, ta�tina je provalila sve eti�ke i kulturne barijere, u toku je sumanuta civilizacijska trka koja �e se na kraju zavr�iti kolektivnim skokom u ponor. Da ne bih zvu�ao kao crvcnuti prorok koji u njujor�kom metrou svakoga dana progla�ava smak sveta, dok ne do�ekam svoj novobeogradski metro (bi�e i to!), ispri�a�u vam jednu neduhovitu ali indikativnu anegdotu. Kada sam jednom novope�enom piscu od nevolje poku�ao da sasvim mirno obrazlo�im da herojsko ili kukavi�ko u�e��e u nekom ratu, sasvim svejedno, ne daje garancije da �e ba� svaki od u�esnika toga rata prekosutra napisati "Rat i mir", oterao me do�avola, uz re�i da ja pojma nemam kako je "tamo bilo" i da bih druk�ije pri�ao da sam "tamo bio" (verovatno bih!) i da ja ne znam kako to izgleda kada bombe svuda oko tebe padaju. Tada zaista nisam znao, bilo je to pre nego �to su NATO-an�eli, a mi nismo an�eli, rasturili kinesku ambasadu u mom neposrednom susedstvu. Teturao sam, te no�i, van sebe po stanu, ali mi�ljenje ipak nisam promenio, pisac od nevolje zaista nije postao Tolstoj, �to mu ina�e srda�no �elim.

NOVI DEFETIZAM: I tako su se poslednjih godina, kao da je ranije bilo druk�ije, u srpskoj knji�evnosti uobi�ajile knjige o ratu, od svake vrste: pri�e, romani, dnevnici, reporta�e, zbirke pesama, zbirke dokumenata, zbirke �lanaka, zbirke kopita i rogova. Osim knjiga u kojima se knji�evni izraz, ako je to knji�evni izraz, koristio za dokazivanje "svetih nacionalnih istina" - �to je univerzalna balkanska (srpska, hrvatska i muslimanska) pojava, te se tako i iz negativne perspektive dobro vidi da su ljudi i kulture na ovim geografskim �irinama prirodno upu�eni jedni na druge, makar se mrzeli i makar jedan jezik kojim govore zvali razli�itim, svojim imenima - pojavilo se, na sre�u, i ne�to knjiga koje �e jednom, kada sve ovo pro�e, mo�da i ostati kao knji�evno svedo�anstvo jo� nesmirenih smutnih vremena. Zasad se ni�ta ne zna. Me�u tim knjigama jasno se razaznaju dve struje. Jednu od njih mogu�e je prepoznati po neimaginiranom, dakle faktografski verodostojnom opisu neposrednog, ratnog iskustva (Stevan Tonti�, Radovan Vu�kovi�, Zdravko Krstanovi�, Neboj�a Jevri�, Nenad Veli�kovi�, Neboj�a Devetak), dok se druga zasniva na manje ili vi�e fikcionalizovanom, i naro�itim tonom obojenom kazivanju o �ivotu autsajderskih "junaka" u ratu. Pri�e i romani gotovo cele generacije srpskih proznih pisaca 90-ih godina, koja je saznavala svet i duhovno se formirala u novom, predratnom, ratnom i poratnom duhovnom okru�enju, obele�eni su pripovedanjem o suludim ratnim vremenima ali, �to im je tako�e op�te svojstvo, na posredan i tematski netransparentan na�in, po pravilu iz pozicije pripoveda�a-marginalca koji trpi a ne indukuje suluda istorijska zbivanja, prenose�i kroz pri�u o�ajno i bezizgledno iskustvo ba�enosti u ratnu egzistenciju na koju se nikako, li�nim gestom, ne mo�e uticati. Ova osobina, i na to treba podsetiti, jeste korensko svojstvo srpskog pripovedanja tre�e decenije XX veka (Andri�, Crnjanski, Rastko Petrovi�), s tim da sada�nje pripovedanje nema vi�e socijalno apelativnih, to jest eti�kih i svakih drugih pretenzija, ve� se objavljuje kao krajnje individualno izve�tavanje o ne�emu �to nam se zbilo, sa naglaskom na pitanjima i na stanjima, a ne na odgovorima i na predlozima. U pri�ama i romanima Vuleta �uri�a, Vladimira Jokanovi�a, Sr�ana Valjarevi�a, Vladimira Arsenijevi�a, Gorana Petrovi�a i jo� ponekih novih pisaca uobli�ava se najnovije iskustvo sveta srpskoga jezika i srpskog podneblja, odnosno formira se novo poeti�ko i tematsko krilo koje nazivam ratnom prozom u novom klju�u. Rat je, u knjigama pomenutih pisaca, pre svega fon, fatumski fon neke duboko li�ne pri�e. Nema vi�e, u prozi pisanoj na takav na�in, ni traga od nekada�nje herojske perspektive koja je upisana u horizont o�ekivanja uvek kada se govori i pi�e o ratu. Ali, zato ima urbane vizije sveta (rat je antiurbana pojava, nije slu�ajno ovaj rat obele�ilo ubijanje gradova), ima svedo�enja o marginalnoj poziciji svakoga ko odbija da bude neposredni u�esnik jer razume ili ose�a da je svaki rat, a naro�ito ovaj, pomahnitala besmislenost, i ima, gle �uda, ironizacije ili, �ak, poetizacije toga iskustva, �to za rezultat, u krajnjem zbiru utisaka, pora�a ne samo novi defetizam nego i posredno, knji�evno, ali utoliko vrednije i dublje saznanje o tome kakav je minuli rat zapravo bio - prljav, sulud, nizak, nepotreban, nikakav. Lepi pridevi, nema �ta. Posle svega, ostala je gomila prideva, i ne�to knjiga. Malo li je? Krajem veka, sli�no njegovom po�etku, u srpskoj knji�evnosti - o, usuda! - ponovo se pri�a katarzi�na, estetski produktivna, a postupkom inovativna stara pri�a o �oveku u ratu. Tako nam je, izgleda, pisano.