Li�no se�anje:

�ampanjcem na trabante

Potpisnik ovog teksta, u to vreme specijalni izve�ta� iz Isto�nog Berlina, �esto je tih dana "�tipao" sebe pitaju�i se da li da veruje sopstvenim o�ima dok je gledao kako se raspada jedna, naizgled armirana ideolo�ka konstrukcija

Naviknuta da ne veruje onome �to vidi svojim o�ima i �uje svojim u�ima ve� samo onome �to svemogu�a partija odbori i prizna, ve�ina stanovnika Isto�nog Berlina je sa ogromnom nevericom primila spektakularnu vest koju je uve�e 9. novembra 1989. na konferenciji za �tampu za strane novinare pro�itao visoki partijski funkcioner Ginter �abovski - da gra�ani Nema�ke DR mogu ubudu�e slobodno (samo sa li�nom kartom) da putuju u SR Nema�ku, a oni koji �ele da se trajno isele mogu to da u�ine po skra�enom postupku i bez pani�nog be�anja preko teritorije tre�ih zemalja.

U prvih sat vremena po objavljivanju vesti koju je �abovski saop�tio prili�no zbunjeno i nemu�to (ni sam izgleda nije verovao svojim o�ima jer mu je pred kraj konferencije za �tampu neko doturio papir na kome je pisalo da je Berlinski zid "probu�en"), malo ko se sa isto�nonema�ke strane uputio prema zidu i Zapadnom Berlinu. Razloga za nevericu bilo je na pretek. Beton kojim je svojevremeno Staljin zalio Isto�nu Evropu naj�vr��e se stegao upravo u tada�njoj DR Nema�koj, �ije je rukovodstvo na �elu sa Honekerom propustilo sve reformske vozove i najupornije insistiralo na izvornim principima dogmatizma. Nepunih mesec dana pre bu�enja zida, Honeker se dodu�e povukao "iz zdravstvenih razloga", ali je iza njega ostala poruka kako �e Berlinski zid �iveti "bar sto narednih godina". Iza njega je ostalo i rukovodstvo malih reformskih kapaciteta koje je lomilo jezik izgovaraju�i re� die wende, �to se �italo kao "zaokret", ili "reforma". Tako�e i mu�ne slike izbeglica koje okre�u le�a svojoj zemlji i iz "stabilnog i uspe�nog socijalisti�kog dru�tva" be�e bilo gde - pre svega tamo gde in�enjer ili doktor mo�e sebi da priu�ti kupovinu videorekordera, ili tamo gde u robnim ku�ima ne postoje posebna odeljenja na koja se ulazi isklju�ivo na zadnja vrata, namenjena samo onima iz vrhu�ke vlasti.

NEVERICA: Jedan od razloga za nevericu le�ao je i u tome �to je vest o tome da zid popu�ta saop�tio "reformator" Ginter �abovski, �ovek koji je me�u prvima kritikovao "kult li�nosti" Honekera, iako je pre toga kao glavni urednik Nojes Doj�landa potpisao novine u kojima je u samo jednom danu bilo objavljeno (ni manje ni vi�e) 29 Honekerovih slika. Naposletku, samo koji dan pre tog istorijskog 9. novembra jedan od Berlinaca koji je strahovao kako Honekerova prognoza o sto godina zida mo�e biti prili�no ta�na ispri�ao je potpisniku ovog teksta slede�i vic: "Pred pove�om grupom omladinaca uva�eni isto�nonema�ki profesor zavr�io je dugo predavanje o ogromnim rezultatima koje je zemlja u izgradnji socijalizma postigla pod rukovodstvom partije, ushi�enim zaklju�kom kako nije daleko dan kada �e gra�ani NDR mo�i da putuju na Mesec ili Mars; dok se aplauz za ove re�i jo� nije sti�ao, iz zadnjih redova jedan neoprezni omladinac upu�uje profesoru jednostavno pitanje: 'A da li mo�da znate kada �emo mo�i da putujemo u susednu SR Nema�ku ili neku drugu zemlju na na�oj planeti?'"

Posle po�etne neverice i dodatnih uverevanja preko TV da "zid bez vrata i prozora" ipak dobija otvore i da Zapadni Berlin postaje bli�i od Meseca i Marsa, kolone Berlinaca krenule su ka grani�nim prelazima da se i li�no uvere da li je upravo objavljena vest ta�na. Tamo, kraj zida, �ekalo ih je jo� ve�e iznena�enje. Poslovi�no strogi policajci na grani�nim prelazima, koji su do tada strogost gotovo nosili na licima kao deo uniforme, sa osmehom su pu�tali u Zapadni Berlin svakog gra�anina. Bilo je dovoljno pokazati li�nu kartu u koju su policajci udarali pe�at umesto viza. Za samo nekoliko �asova kolone vartburga i trabanata zakr�ile su i zadimile ulice Zapadnog Berlina, gde su ih sunarodnici zalivali �ampanjcem i obasipali cve�em. Te no�i Nemci sa obe strane zida li�ili su na magnete koji su se neodoljivo privla�ili pokazuju�i da ideolo�ke konstrukcije o zidu koji je podelio Nema�ku na "socijalisti�ku i kapitalisti�ku naciju" definitivno padaju u vodu. Izme�ani trabanti i mercedesi pokazali su te no�i koliko je bio u pravu nema�ki pisac Hajnrih Bel kada je mnogo godina pre pada Berlinskog zida tvrdio da me�u Nemcima postoji "poseban istorijski naboj". Zbog toga, po njemu, Zapadni Nemci nikada nisu smatrali one Isto�ne manje nema�kim od sebe, niti su oni komunisti�ki Nemci ikada SR Nema�ku smatrali vi�e nema�kom. Te prve no�i zabele�en je i jedan jedini incident - na one koji su se toliko okura�ili da �eki�ima odvaljuju par�e po par�e zida policija je isukala vodene �mrkove.

POMO� ZA HITNU POMO�: Ve� sutradan je u Isto�nom Berlinu bilo ostvareno toliko �eljeno puno jedinstvo vojske i naroda: vojni buldo�eri su na pojedinim mestima probijali zid prave�i nove grani�ne prelaze, a pomagalo im je na hiljade gra�ana �eki�ima i raznim priru�nim alatkama kako bi posao bio �to pre okon�an. Istovremeno, na ulicama Isto�nog Berlina neprekidno je rastao novi, kilometarski �ivi ljudski u kome su ljudi danono�no strpljivo �ekali da pre�u na zapadnu stranu. Isto�noberlinska hitna pomo� imala je u to vreme oko 300 poziva na sat - ljudi iz redova padali su od malaksalosti zbog dugog �ekanja, ili se obra�ali lekaru zbog preterane uzbu�enosti. I samoj hitnoj pomo�i bila je, me�utim, potrebna velika pomo� jer je Isto�nom Berlinu nedostajalo oko 40 odsto medicinskog osoblja, uglavnom prebeglog na drugu stranu.

Za samo tri dana od otvaranja granice, onda�nje vlasti u NDR udarile su �ak tri miliona pe�ata kojima su overeni prelasci u SRN. Svi oni koji su prelazili granicu imali su pravo da u zapadnonema�kim bankama podignu 100 DM za "dobrodo�licu", �to je za mnoge od njih, vrednovano tada�njim crnim kursom, bila solidna isto�nonema�ka plata. Navala na banke na zapadnoj strani bila je tolika da je u pojedinim gradovima ponestalo novca. Ve�ina tog novca ostajala je naravno, u SR Nema�koj jer su gra�ani NDR suo�eni sa ble�atvim izlozima i raznim mamiparama, po sopstvenom priznanju, do�ivela istinski "potro�a�ki �ok". U ve�ernjim satima sa svih strana ka Isto�nom Berlinu navirale su reke ljudi povijene pod teretom kesa zapadnoberlinskih robnih ku�a. Svaki drugi imao je na nogama "najke", na u�ima slu�alice tek kupljenog vokmena, u rukama "milku" i u o�ima sjaj kakav su obi�no imali uro�enici pred koje je neko upravo prosuo �arene stakli�e, �in�uve i klikere.

Potpisnik ovog teksta, u to vreme specijalni izve�ta� "Borbine" ku�e iz Isto�nog Berlina, �esto je tih dana "�tipao" sebe pitaju�i se da li da veruje sopstvenim o�ima dok je gledao kako se raspada jedna, naizgled armirana ideolo�ka konstrukcija. Ono u �ta tada nikako nije mogao da veruje jeste da �e deset godina kasnije i sam �iveti u dr�avi u kojoj mnogi politi�ari jo� nisu ni �uli da Berlinski zid odavno vi�e ne postoji, u kojoj je i dalje va�nije ono �to ti ka�u na TV dnevniku nego ono �to vidi� svojim o�ima, u kojoj pojedini glavni urednici (kad su u formi) potpisuju novine sa tridesetak Milo�evi�evih slika, u kojoj se �eka u redovima za mleko, �e�er i ulje, u dr�avi opasanoj zidom sankcija na kome je sve manje vrata i prozora, u dr�avi bez toliko kumova i prijatelja koji sada �ive na nekim dalekim adresama...