Kanbera

Monarhija

Australijanci su se na referendumu izjasnili protiv ustavnih promena i sa 55 odsto glasova protiv odbacili predlog da se Australija konstitui�e kao republika. Na taj na�in su gra�ani potvrdili lojalnost vladaru, kraljici Elizabeti II. Pre samo nekoliko meseci izgledalo je da �e referendum dati potpuno druga�iji rezultat, jer su ispitivanja javnog mnjenja ukazivala da je podr�ka monarhiji u ozbiljnom opadanju. Gotovo svi australijski mediji, a naro�ito oni u vlasni�tvu medijskog mogula Ruperta Merdoka, nisu skrivali svoje prorepublikanske stavove u propagiranju ustavnih promena. Mnoge slavne li�nosti uklju�ile su se u republikansku kampanju, od umetnika do sportista. Ipak, ispostavilo se da je podr�ka monarhiji veoma jaka u unutra�njosti, naro�ito kada se shvatilo da predsednika ne bi birali neposrednim glasanjem ve� bi ga imenovao premijer, a imenovanje bi trebalo da usvoji i opozicija i dvotre�inska ve�ina parlamenta.

Za Australiju-republiku zala�u se vladaju�i liberali, umetnici i intelektualci, vi�a srednja klasa i nova generacija emigranata iz Evrope i Azije. Monarhiju podr�ava stanovni�tvo u ruralnim krajevima, mla�i od dvadeset pet i stariji od �ezdeset godina, radnici i Aborid�ini. Analiti�ari procenjuju da je upravo uklju�enje elite u zagovaranje ustavnih promena proizvelo neo�ekivani rezultat, naro�ito ako se ima u vidu �injenica da je australijsko dru�tvo veoma privr�eno idejama egalitarizma. Kampanja koju su vodili intelektualci, bogata�i i slavni protiv monarhije, a naro�ito kampanja na Merdokovim medijima, mnogi su do�iveli kao arogantnu. Interesantno je da su rezultati referenduma u Velikoj Britaniji do�ekani sa pome�anim ose�anjima. Jedan Britanac cini�no je prokomentarisao volju Australijanaca: "Ako im je kraljica toliko mila, �to se ne bi ona sa celom porodicom preselila u Australiju, pa da mi u Velikoj Britaniji mo�emo da odahnemo?"

Tbilisi

Misa

Papa Jovan Pavle II je u okviru svoje misije po Istoku posetio i prete�no pravoslavnu Gruziju. Ovo je prva papina poseta jednoj od biv�ih sovjetskih dr�ava. Uprkos pozivima na bolju saradnju izme�u dveju crkava, gruzijsko sve�tenstvo nije prisustvovalo misi. Papu, koji je u Tbilisi doputovao iz Indije, do�ekao je patrijarh Ilja II, ali se njihovo zajedni�ko saop�tenje odnosilo jedino na sukobe u biv�em Sovjetskom Savezu. U saop�tenju se apeluje na obustavu rata u �e�eniji, Nagorno-Karabahu i Abhaziji. Slu�bi je, me�utim, prisustvovao predsednik Eduard �evarnadze, sa kojim se Papa sastao i privatno. Moglo bi se re�i da je susret Pape i �evarnadzea svojevrsno obele�avanje decenije od pada Berlinskog zida, jer su obojica zaslu�ni za pad komunizma, a i dalje su prisutni na svetskoj politi�koj sceni. Papa je delovao dosta umorno na misi na kojoj se okupilo oko deset hiljada gra�ana, jer je i trodnevni boravak u Indiji bio dosta naporan za sedamdsetdevetogodi�njeg vrhovnog poglavara Katoli�ke crkve.

Okupljenima je preneo poruku da Gruzija po svojoj tradiciji i istoriji pripada Zapadu. Naglasio je i da Gruzija mo�e poslu�iti kao primer verske tolerancije, jer se u Tbilisiju jedni pored drugih nalaze hramovi judaizma, hri��anstva i islama.

Gvatemala Siti

Ubica-predsednik

Najpopularniji predsedni�ki kandidat na predstoje�im izborima u Gvatemali, prvim slobodnim izborima nakon okon�anja rata, jeste populisti�ki lider Alfonso Portiljo, koji je nedavno priznao da je ubio dvojicu ljudi. Portiljo tvrdi da ih je ubio pre sedamnaest godina na jednoj zabavi u samoodbrani, i tu �injenicu sada koristi kao izborni adut: "Neko ko je toliko hrabar i odlu�an da odbrani sopstveni �ivot, bori�e se jo� �e��e za opstanak Gvatemale." Istra�ivanja javnog mnjenja svedo�e da Portiljo, iz desni�arskog Republikanskog fronta, ima podr�ku �ak skoro pedeset odsto ispitanika. Svi su izgledi da �e ubica zameniti dosada�njeg predsednika Alvaroa Arzua �ija popularnost opada, jer su stanovnici nezadovoljni slabim rezultatima obe�anih reformi. Rezultati glasanja �e biti obra�eni kasnije nego �to je planirano zbog velikih ki�a i nevremena koji su zahvatili zaba�ene krajeve Gvatemale, gde Portiljo i u�iva najve�u podr�ku.

* Ispravka

U pro�lom broju "Vremena" u rubrici Meridijani potkrala se gre�ka. U tekstu Propadanje, o obnovi sedi�ta Ujedinjenih nacija u Njujorku, ka�e se da je "za elementarnu za�titu zgrade od potpune propasti danas potrebno vi�e od 800 ameri�kih dolara". Trebalo je, dakako, da stoji, 800.000 ameri�kih dolara. Izvinjavamo se �itaocima i Ujedinjenim nacijama.