Kanbera

Monarhija

Australijanci su se na referendumu izjasnili protiv ustavnih promena i sa 55 odsto glasova protiv odbacili predlog da se Australija konstituiše kao republika. Na taj način su građani potvrdili lojalnost vladaru, kraljici Elizabeti II. Pre samo nekoliko meseci izgledalo je da će referendum dati potpuno drugačiji rezultat, jer su ispitivanja javnog mnjenja ukazivala da je podrška monarhiji u ozbiljnom opadanju. Gotovo svi australijski mediji, a naročito oni u vlasništvu medijskog mogula Ruperta Merdoka, nisu skrivali svoje prorepublikanske stavove u propagiranju ustavnih promena. Mnoge slavne ličnosti uključile su se u republikansku kampanju, od umetnika do sportista. Ipak, ispostavilo se da je podrška monarhiji veoma jaka u unutrašnjosti, naročito kada se shvatilo da predsednika ne bi birali neposrednim glasanjem već bi ga imenovao premijer, a imenovanje bi trebalo da usvoji i opozicija i dvotrećinska većina parlamenta.

Za Australiju-republiku zalažu se vladajući liberali, umetnici i intelektualci, viša srednja klasa i nova generacija emigranata iz Evrope i Azije. Monarhiju podržava stanovništvo u ruralnim krajevima, mlađi od dvadeset pet i stariji od šezdeset godina, radnici i Aboridžini. Analitičari procenjuju da je upravo uključenje elite u zagovaranje ustavnih promena proizvelo neočekivani rezultat, naročito ako se ima u vidu činjenica da je australijsko društvo veoma privrženo idejama egalitarizma. Kampanja koju su vodili intelektualci, bogataši i slavni protiv monarhije, a naročito kampanja na Merdokovim medijima, mnogi su doživeli kao arogantnu. Interesantno je da su rezultati referenduma u Velikoj Britaniji dočekani sa pomešanim osećanjima. Jedan Britanac cinično je prokomentarisao volju Australijanaca: "Ako im je kraljica toliko mila, što se ne bi ona sa celom porodicom preselila u Australiju, pa da mi u Velikoj Britaniji možemo da odahnemo?"

Tbilisi

Misa

Papa Jovan Pavle II je u okviru svoje misije po Istoku posetio i pretežno pravoslavnu Gruziju. Ovo je prva papina poseta jednoj od bivših sovjetskih država. Uprkos pozivima na bolju saradnju između dveju crkava, gruzijsko sveštenstvo nije prisustvovalo misi. Papu, koji je u Tbilisi doputovao iz Indije, dočekao je patrijarh Ilja II, ali se njihovo zajedničko saopštenje odnosilo jedino na sukobe u bivšem Sovjetskom Savezu. U saopštenju se apeluje na obustavu rata u Čečeniji, Nagorno-Karabahu i Abhaziji. Službi je, međutim, prisustvovao predsednik Eduard Ševarnadze, sa kojim se Papa sastao i privatno. Moglo bi se reći da je susret Pape i Ševarnadzea svojevrsno obeležavanje decenije od pada Berlinskog zida, jer su obojica zaslužni za pad komunizma, a i dalje su prisutni na svetskoj političkoj sceni. Papa je delovao dosta umorno na misi na kojoj se okupilo oko deset hiljada građana, jer je i trodnevni boravak u Indiji bio dosta naporan za sedamdsetdevetogodišnjeg vrhovnog poglavara Katoličke crkve.

Okupljenima je preneo poruku da Gruzija po svojoj tradiciji i istoriji pripada Zapadu. Naglasio je i da Gruzija može poslužiti kao primer verske tolerancije, jer se u Tbilisiju jedni pored drugih nalaze hramovi judaizma, hrišćanstva i islama.

Gvatemala Siti

Ubica-predsednik

Najpopularniji predsednički kandidat na predstojećim izborima u Gvatemali, prvim slobodnim izborima nakon okončanja rata, jeste populistički lider Alfonso Portiljo, koji je nedavno priznao da je ubio dvojicu ljudi. Portiljo tvrdi da ih je ubio pre sedamnaest godina na jednoj zabavi u samoodbrani, i tu činjenicu sada koristi kao izborni adut: "Neko ko je toliko hrabar i odlučan da odbrani sopstveni život, boriće se još žešće za opstanak Gvatemale." Istraživanja javnog mnjenja svedoče da Portiljo, iz desničarskog Republikanskog fronta, ima podršku čak skoro pedeset odsto ispitanika. Svi su izgledi da će ubica zameniti dosadašnjeg predsednika Alvaroa Arzua čija popularnost opada, jer su stanovnici nezadovoljni slabim rezultatima obećanih reformi. Rezultati glasanja će biti obrađeni kasnije nego što je planirano zbog velikih kiša i nevremena koji su zahvatili zabačene krajeve Gvatemale, gde Portiljo i uživa najveću podršku.

* Ispravka

U prošlom broju "Vremena" u rubrici Meridijani potkrala se greška. U tekstu Propadanje, o obnovi sedišta Ujedinjenih nacija u Njujorku, kaže se da je "za elementarnu zaštitu zgrade od potpune propasti danas potrebno više od 800 američkih dolara". Trebalo je, dakako, da stoji, 800.000 američkih dolara. Izvinjavamo se čitaocima i Ujedinjenim nacijama.