Amerika protiv "Majkrosofta"

Raspada li se imperija Bila Gejtsa

Prvu rundu u su�enju protiv monopolisti�kog pona�anja dobila je dr�ava toliko �isto da malo ko veruje da softverski gigant mo�e da se vrati u me�

Imamo jednu dobru i jednu lo�u vest. Dobra je da je ameri�ko Ministarstvo pravde kona�no odlu�ilo da poslu�a mnogobrojne glasove �irom sveta i obra�una se sa Novim svetskim poretkom. Lo�a vest je da nisu slu�ali Remzija Klarka i sli�ne, ve� su se okomili na najmo�nijeg svetskog proizvo�a�a softvera, firmu Majkrosoft iz Redmonda, dr�ava Va�ington.

UNI�TITI KONKURENCIJU: U petak 8. novembra federalni sudija Tomas Penfild D�ekson izneo je u javnost rezultate svoje istrage o monopolskom pona�anju Majkrosofta na tr�i�tu. Zaklju�ak je da je firma kriva po svim ta�kama optu�be. Ameri�ka dr�ava i Majkrosoft nalaze se u ozbiljnom sporu od oktobra 1998, a sumnje u ispravnost poslovanja ove kompanije se�u u 1990. godinu. Protiv softverskog giganta �ije operativne sisteme koristi devedeset odsto ra�unara u svetu ustalo je 19 saveznih dr�ava optu�uju�i ga za monopolsko pona�anje i gu�enje konkurencije, �to je u Americi ka�njivo jo� od 1890. godine. Kap koja je prelila �a�u (i ina�e poveliku) bila je odluka Majkrosofta da svoj program za pregledanje Interneta, Internet Eksplorer, deli gratis uz svaku novu kopiju operativnog sistema Windows 98, iako je u razvoj i marketing samo tog programa ulo�eno 130 miliona dolara. Niko nije poverovao u altruisti�ke pobude predsednika Majkrosofta i najbogatijeg �oveka na svetu Vilijema H. Gejtsa Drugog (koga u Jugoslaviji svi prisno zovu Bil Gejts ili samo Gejts), ve� su u njegovom potezu videli pre svega poku�aj da uni�ti svog glavnog konkurenta po pitanju softvera za Internet, firmu Netskejp, koja je do tog trenutka suvereno vladala na polju programa za pregledanje Interneta.

Tada�nji predsednik Netskejpa D�im Barksdejl izjavio je da je Majkrosoft ponudio Netskejpu "specijalne odnose", �itaj podelu tr�i�ta, tako �to bi Majkrosoft prigrabio za sebe ve�i deo kola�a, PC ra�unare, dok bi Netskejpu bilo prepu�teno tr�i�te Epl ra�unara, mre�a i d�epnih organajzera, �to �ini tek nekih deset odsto od ukupnog tr�i�ta. U tom trenutku Netskejpov softver je koristilo preko �ezdeset odsto korisnika Interneta, i rukovodstvo firme nije bilo spremno na takve ustupke. Odluka da se Majkrosoftov proizvod deli d�abe, kao i da se Windows operativni sistem napravi takvim da se u njega Netskejp vrlo te�ko uklopi u�inili su da se odnos na tr�i�tu znatno promeni u korist Majkrosofta.

"Majkrosoft je pokazao spremnost da upotrebi svoju ogromnu snagu i profit kako bi onesposobio i o�tetio svaku kompaniju koja se zala�e za inovacije i preti da ugrozi neki od Majkrosoftovih proizvoda", jedna je od tvrdnji iz izve�taja sudije D�eksona.

"Mi se ne sla�emo sa zaklju�cima sudije", odgovorio je Vilijem Gejts neposredno nakon �to su rezultati istrage objavljeni. "Majkrosoft se takmi�i aktivno, ali fer. Mi smo spremni da ovaj problem razre�imo na zakonit i obostrano zadovoljavaju�i na�in", dodao je rekav�i jo� i da njegova firma posluje po�teno i sa ciljem da maksimalno zadovolji krajnje korisnike.

KAKO DALJE: Analiti�ari su poku�ali da anticipiraju kona�nu odluku sudije i nametnula su se dva mogu�a ishoda. Jedan je da Majkrosoft nastavi borbu (za koju svi misle da je ve� izgubljena) i da se sve okon�a odlukom da se firma razbije na tri manje, jednu koja bi proizvodila operativni sistem Windows, drugu koja bi pravila kancelarijski softver poput Ofisa i tre�u koja bi pravila programe za Internet i elektronske d�id�a-bid�e. Time bi se okon�ala era apsolutne globalne vladavine Majkrosofta na polju softvera, odnosno ukinuo monopol, �to i jeste krajnji cilj cele ove pri�e. Stru�njaci su procenili da to ne bi bilo tako lo�e re�enje ni po Majkrosoft, odnosno pod odre�enim okolnostima bi vrednost tri firme mogla biti i ve�a od vrednosti sada�nje jedne kompanije.

Druga varijanta je da Majkrosoft o�uva svoju celovitost (verovatno i suverenitet) vansudskom nagodbom sa dr�avom. Majkrosoft bi ne�to morao da plati (inicijalno je tra�eno milion dolara dnevno dok ne izvade Eksplorer iz Windows-a) i da se obave�e da ne�e praviti sli�ne monopolisti�ke korake u budu�nosti. Ovu mogu�nost nagovestili su Gejts i njegov advokat Tomas Bart, koji je ipak naglasio da ni u tom slu�aju firma ne�e biti spremna da ide ispod nekih granica, to jest da "ugrozi svoje osnovne vrednosti, du�u kompanije, a to je da proizvodi i unapre�uje proizvode koje oni smatraju kvalitetnim."

Kona�no, berza je na celu ovu pri�u reagovala sa neo�ekivanom elasti�no��u. Iako su akcije Majkrosofta u petak i ponedeljak pale za gotovo deset posto, to se nije nimalo odrazilo na Nasdak indeks koji prati kretanje na berzi akcija proizvo�a�a visokih tehnologija. Ono �to je izgubio Majkrosoft prelilo se konkurenciji, tako da su akcije Sana u petak dostigle najvi�i nivo od kada firma postoji. Brokeri, me�utim, nisu izgubili poverenje u firmu �ije su akcije doskora rasle kao marka na na�em crnom tr�i�tu.

"Firma je zdrava i njeni temelji nisu uzdrmani ovom odlukom", rekao je jedan od brokera.