Mozaik |
Vreme broj 462, 13. novembar 1999. |
Amerika protiv "Majkrosofta" Raspada li se imperija Bila Gejtsa Prvu rundu u suđenju protiv monopolističkog ponašanja dobila je država toliko čisto da malo ko veruje da softverski gigant može da se vrati u meč Imamo jednu dobru i jednu lošu vest. Dobra je da je američko Ministarstvo pravde konačno odlučilo da posluša mnogobrojne glasove širom sveta i obračuna se sa Novim svetskim poretkom. Loša vest je da nisu slušali Remzija Klarka i slične, već su se okomili na najmoćnijeg svetskog proizvođača softvera, firmu Majkrosoft iz Redmonda, država Vašington. UNIŠTITI KONKURENCIJU: U petak 8. novembra federalni sudija Tomas Penfild Džekson izneo je u javnost rezultate svoje istrage o monopolskom ponašanju Majkrosofta na tržištu. Zaključak je da je firma kriva po svim tačkama optužbe. Američka država i Majkrosoft nalaze se u ozbiljnom sporu od oktobra 1998, a sumnje u ispravnost poslovanja ove kompanije sežu u 1990. godinu. Protiv softverskog giganta čije operativne sisteme koristi devedeset odsto računara u svetu ustalo je 19 saveznih država optužujući ga za monopolsko ponašanje i gušenje konkurencije, što je u Americi kažnjivo još od 1890. godine. Kap koja je prelila čašu (i inače poveliku) bila je odluka Majkrosofta da svoj program za pregledanje Interneta, Internet Eksplorer, deli gratis uz svaku novu kopiju operativnog sistema Windows 98, iako je u razvoj i marketing samo tog programa uloženo 130 miliona dolara. Niko nije poverovao u altruističke pobude predsednika Majkrosofta i najbogatijeg čoveka na svetu Vilijema H. Gejtsa Drugog (koga u Jugoslaviji svi prisno zovu Bil Gejts ili samo Gejts), već su u njegovom potezu videli pre svega pokušaj da uništi svog glavnog konkurenta po pitanju softvera za Internet, firmu Netskejp, koja je do tog trenutka suvereno vladala na polju programa za pregledanje Interneta. Tadašnji predsednik Netskejpa Džim Barksdejl izjavio je da je Majkrosoft ponudio Netskejpu "specijalne odnose", čitaj podelu tržišta, tako što bi Majkrosoft prigrabio za sebe veći deo kolača, PC računare, dok bi Netskejpu bilo prepušteno tržište Epl računara, mreža i džepnih organajzera, što čini tek nekih deset odsto od ukupnog tržišta. U tom trenutku Netskejpov softver je koristilo preko šezdeset odsto korisnika Interneta, i rukovodstvo firme nije bilo spremno na takve ustupke. Odluka da se Majkrosoftov proizvod deli džabe, kao i da se Windows operativni sistem napravi takvim da se u njega Netskejp vrlo teško uklopi učinili su da se odnos na tržištu znatno promeni u korist Majkrosofta. "Majkrosoft je pokazao spremnost da upotrebi svoju ogromnu snagu i profit kako bi onesposobio i oštetio svaku kompaniju koja se zalaže za inovacije i preti da ugrozi neki od Majkrosoftovih proizvoda", jedna je od tvrdnji iz izveštaja sudije Džeksona. "Mi se ne slažemo sa zaključcima sudije", odgovorio je Vilijem Gejts neposredno nakon što su rezultati istrage objavljeni. "Majkrosoft se takmiči aktivno, ali fer. Mi smo spremni da ovaj problem razrešimo na zakonit i obostrano zadovoljavajući način", dodao je rekavši još i da njegova firma posluje pošteno i sa ciljem da maksimalno zadovolji krajnje korisnike. KAKO DALJE: Analitičari su pokušali da anticipiraju konačnu odluku sudije i nametnula su se dva moguća ishoda. Jedan je da Majkrosoft nastavi borbu (za koju svi misle da je već izgubljena) i da se sve okonča odlukom da se firma razbije na tri manje, jednu koja bi proizvodila operativni sistem Windows, drugu koja bi pravila kancelarijski softver poput Ofisa i treću koja bi pravila programe za Internet i elektronske džidža-bidže. Time bi se okončala era apsolutne globalne vladavine Majkrosofta na polju softvera, odnosno ukinuo monopol, što i jeste krajnji cilj cele ove priče. Stručnjaci su procenili da to ne bi bilo tako loše rešenje ni po Majkrosoft, odnosno pod određenim okolnostima bi vrednost tri firme mogla biti i veća od vrednosti sadašnje jedne kompanije. Druga varijanta je da Majkrosoft očuva svoju celovitost (verovatno i suverenitet) vansudskom nagodbom sa državom. Majkrosoft bi nešto morao da plati (inicijalno je traženo milion dolara dnevno dok ne izvade Eksplorer iz Windows-a) i da se obaveže da neće praviti slične monopolističke korake u budućnosti. Ovu mogućnost nagovestili su Gejts i njegov advokat Tomas Bart, koji je ipak naglasio da ni u tom slučaju firma neće biti spremna da ide ispod nekih granica, to jest da "ugrozi svoje osnovne vrednosti, dušu kompanije, a to je da proizvodi i unapređuje proizvode koje oni smatraju kvalitetnim." Konačno, berza je na celu ovu priču reagovala sa neočekivanom elastičnošću. Iako su akcije Majkrosofta u petak i ponedeljak pale za gotovo deset posto, to se nije nimalo odrazilo na Nasdak indeks koji prati kretanje na berzi akcija proizvođača visokih tehnologija. Ono što je izgubio Majkrosoft prelilo se konkurenciji, tako da su akcije Sana u petak dostigle najviši nivo od kada firma postoji. Brokeri, međutim, nisu izgubili poverenje u firmu čije su akcije doskora rasle kao marka na našem crnom tržištu. "Firma je zdrava i njeni temelji nisu uzdrmani ovom odlukom", rekao je jedan od brokera. Zoran Stanojević |