Klonirani striček

Taman smo počeli da razlikujemo Dragane Tomiće i njihove mnogobrojne funkcije, kad eto ti dva Jove Todorovića: na mesto smenjenog ministra prosvete Jove Todorovića postavljen je njegov imenjak i prezimenjak Jovo II Todorović.

Da bi zbrka bila veća, novonaimenovani Jovo Todorović pljunuti je Jovo Todorović koji se Srpčadi onako čikajovinski obratio na početku školske godine. I bivši i sadašnji ministar su iz SPS-a, iste su godine bili rođeni, isto su im tekli školski dani, na iste svečanosti zajedno su vođeni, i oba slikana u istom danu: isti razdeljak, isti pogled okamenjenog neshvatanja i istrajnog, dirljivog upinjanja da se gradivo razume; biograf novog ministra Todorovića kao da je prepisivao životopis ministrovog prethodnika - rođen 1937. godine, diplomirani mašinski inženjer, profesor Univerziteta u Beogradu! Imali smo braću Čebinac, ali smo svi znali koji je Zvezdan a koji Srđan, razlikovali smo braću Petrič (kasnije se otcepili od nas), Slobodana i Tadiju Kačara takođe, ali se u slučaju Todorović ne zna je li uopšte reč o braći. Deluju blizanački, a opet, nepotizma u političkom životu nema, Ustav ne predviđa mogućnost nasleđivanja ministarskog položaja po muškoj i bratovskoj liniji, mora biti da je u pitanju čista koincidencija.

Sa Draganima Tomićima nekako se ipak moglo, jedan brkat, drugi pak ćosav (mada je lepše reći: izbrijan), jedan je imao valovitu kosu, drugi ne, naprotiv; pošto su obojica bili direktori i predsednici, jednome je data Skupština, drugi je bio samo u Vladi, i sad, pošto je jedan od njih, onaj neukovrdžani, bio direktor "Simpa", veoma se pazilo da njegov imenjak i prezimenjak kraj mnoštva funkcija koje je svakim danom primao na svoja ne tako već ni mlada pleća ne postane i direktor "Simpa", tako da se uvek moglo reći "je l' onaj iz 'Simpa'?". Sa svoje strane, dobroćudni brkajlija (koji bi u odgovarajućem jeleku mogao na etiketu šljivovice) nikad nije stao na čelo "Jugopetrola", nije postao ni rukovodilac gradske podružnice SPS-a, ljudi su svoje karijere umerili, pa i možda unekoliko i osiromašili da bi ih javnost mogla razlikovati. Kasnije je predsednik Skupštine mogao da se pojavljuje i nekolmovan, ipak se znalo da on nije onaj iz "Simpa": nije imao brkove!

*

Ne zato što je svako juče bilo bolje, nego istine radi mora se reći da je prethodni ministar prosvete Jovo Todorović bio pravi zmaj (i pre nego što se na kraju poslanice srpskoj deci potpisao kao čika Jova): bio je u stanju da istovremeno razgovara sa mnoštvom novinara, sećam se, predstavnici sedme sile ga skole, šta misli o protestu na Pravnom, nije upoznat, sledeći novinar mu potura mikrofon i provocira ga da kaže koju o buntu na Filološkom, očito ne zna da kod ministra nema sad ovako sad onako, ministar samo okrene ono stameno lice dva zupca ulevo i kaže istim uzravnjenim glasom: "Nisam upoznat." Još nije dovršio reč i misao, eto ti novog, odmornog žurnaliste, šta ministar misli o pobuni na Elektrotehničkom; novinar je uveren da će kanonada pitanja izbaciti ministra iz ravnoteže onako kao što nastavnici izbacuju đake kad ih pitaju koliko je sedam puta osam, pa ih onda odmah zaskoče: "A osam puta sedam?!", samo to ovde ne pali, ministar zna da je pedeset šest uvek pedeset šest, rotira lice dvadeset stepeni u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu i izbacuje tačan odgovor: "Nisam upoznat."

Kasnije se ministar upoznao sa opasnostima kojima bi se prilikom odlaska u inostranstvo izložili naši srednjoškolci, ekskurzije je zabranio, deci je dao primer time što se ni sam nije makao nigde izvan Srbije. Shvativši da je ministar gotov da dâ ostavku ako ma i jedno odeljenje otputuje u međunarodnu zajednicu, đaci su kumili nastavnike i da ih svake godine vode na Đerdap i na Palić, turističke agencije koje su ranije opsedale škole i obasipale nesrećne nastavnike i upravitelje "aranžmanima" sada su ćutke oborile koplja naopako, bolje je i bankrotirati nego prkositi ministru prosvete i voditi decu mečki na rupu, i zaista, deca su nam u punom brojnom sastavu doživela novu školsku godinu, mnoga se upisala na fakultet.

Juče su dobila i prve batine od narodne milicije, a bivši ministar prosvete Jovo Todorović je kazao: "Uvek sam štitio studente i učenike do trenutka kad počnu da remete javni red i mir. Kad dođe do toga, više nisam u stanju da ih štitim." U reč mu je upao novi ministar prosvete Jovo Todorović: "Neko je sad zadužen za deo posla koji se odnosi na studente. Ja sam za rad studenata na fakultetima bio zadužen do sada, a od sada ću i dalje pratiti rad studenata i boriti se za njihove interese." Sve u svemu, ministri Todorovići će o studentima brinuti volonterski, nijedan od njih dvojice nije zapravo zadužen za to, studente će štititi i braniti u slobodno vreme, kad im njihove obaveze dopuste, pod uslovom, naravno, da studenti ne remete javni red i mir.

Ali ne, studenti su našli da dobijaju batine baš kad je drug Jevrem iz JUL-a polagao svečanu zakletvu. Usled čega ministar za više i najviše obrazovanje nije ni dao bilo kakvu izjavu. Ne bih ni ja dao kad bi me na samom početku moga mandata iz jedne ulice spopadao Batić sa nekakvom peticijom, a sa druge mlađarija koju tog trena svečano se zaklinjući primam kao svoj sektor!

Zato se oglasio Jovo Todorović, striček sa kojim se familija malo našalila: dosad si bio ministar prosvete, to znaš, odsad ćeš biti - šta? ministar prosvete, tako je, samo ćeš jedan segmentčić, univerzitet, tobože ustupiti jednome julovcu, koji će ti biti desna ruka, koji će odužiti ono što ti nisi odužio i koji će produžiti tamo gde si ti upravo danas malko zastao; o tome te neće niko ništa pitati, a ako se neko baš bude navrzao - nisi upoznat i zdravo.