Rajo Valjekano, lider španskog prvenstva

Munja iz predgrađa

Glavni hit ovogodišnje španske lige je klub iz madridskog predgrađa koji bi u beogradskim uslovima bio nešto kao OFK Beograd kad ne bi bio vlasništvo Ruiz Mateosa, jedinstvene ličnosti španske poslovno-političke scene, koji je za predsednika imenovao svoju ženu Terezu Rivero

Reč "rayo" (rajo) na španskom znači "munja", a Vallecas (Valjekas) je jedan radnički kvart Madrida. Od 1924. ima svoj fudbalski klub koji se zove "Rajo Valjekano" i u čijem se grbu nalazi munja, simbol kluba. Za 75 godina lepe istorije klub je, kao i svaki siromaško, išao gore-dole, od regionalnih liga do prvoligaške scene (osam sezona ukupno) ali sve do ove godine u Prvoj ligi nikada nije imao zapaženiju ulogu. Sada, posle 11 odigranih kola, još drži lidersku poziciju, iako je sva tri prvenstvena poraza doživeo na svom terenu. Poslednji je bio prošle subote od Real Madrida (2:3) iako je na poluvremenu Rajo vodio sa 2:0, a Velšanin Džon Tošak već bio otpušten sa klupe Reala. U nastavku je došlo do preokreta (a velikom komšiji je, kako već to biva, malo pripomogao i sudija) i Rajo je izgubio, ali je ostao lider, jer je Barselona neočekivano izgubila kod kuće od Malage.

"KLONFERI" IZ MADRIDA: Rajo Valjekano je, na neki način, madridski OFK Beograd: stalno u senci velikih gradskih rivala Reala i Atletika, klub sa gradske sirotinjske periferije, večito osuđen na borbu za opstanak i preživljavanje. Svaki iole bolji igrač odlazio je onog časa kada ga je neko hteo, a i u klubu se nikada nisu mnogo trudili da zadrže svoje najbolje fudbalere, jer su od njihove prodaje produžavali životarenje. Tako je bilo sve do pre šest godina kada je u život Raja ušao Ruiz Mateos. U času kada je klub bio pred likvidacijom, ovaj kontroverzni i ekscentrični multimilioner kupio je klub i stadion i počeo da ga stabilizuje. U poslednjih šest godina četiri je proveo u Prvoj ligi i dve u Drugoj, proletos se vratio u elitu sa jedinim ciljem da opstane, i to ostaje prioritet bez obzira na trenutnu lidersku poziciju. Sa budzetom od 13 miliona dolara ništa se ambicioznije i ne može planirati, ali primer Raja najbolje pokazuje da novac ne moža baš uvek da garantuje uspeh i rezultat. Real Madrid ima budžet od 130 miliona dolara, a trenutno ima sedam bodova manje od Raja, da je subotnji derbi završen pravednije, razlika bi bila još veća.

"SUPERMEN" PROTIV DRŽAVE: Istorija Raja je, međutim, u senci istorije njegovog vlasnika Ruiza Mateosa, prebogatog biznismena koji verovatno ni sam ne zna koliko ima para i koji je relativno lako podneo gubitak od oko dve milijarde dolara, koliko mu je konfiskovala država u prvim godinama vladavine socijalista Felipea Gonzalesa. Ruiz Mateos je poreklom iz Hereza (Andaluzija), od oca je nasledio posao sa vinom koji je ne samo nastavio već i višestruko nadgradio. Boce sa etiketom "Zoilo Ruis Mateos" bile su na visokoj ceni, a posle je posao proširio na La Riohu (čuveni vinarski kraj) i Kataloniju gde se bacio na proizvodnju šampanjca. Vremenom su ambicije rasle, delatnost je proširio na nekretnine, odatle je krenuo na bankarske poslove sve dok nije formirao holding "Rumasa" (Ruis Mateos Sociedad Anonimama) koji se pretvorio u jednu od najmoćnijih firmi u Španiji.

Njegovo bogatstvo i način poslovanja zasmetali su socijalistima koji su, valjda u želji da opravdaju poverenje birača koji su im 1982.

ukazali sa više od 10 miliona glasova, krenuli u špansku varijantu akcije "imaš kuću vrati stan", optuživši Mateosa za nezakonito poslovanje. Stvar nije bila nimalo naivna, otvoren je sudski postupak, a za "lajavim" Mateosom, koji je na sva usta grdio i proklinjao socijaliste, bila je raspisana policijska poternica. Niko nije znao gde je čitavih 18 meseci. Sumnjalo se da je bio u Londonu, ali dokaza nije bilo.

Mateusov "dželat" bio je Migel Bojer, tadašnji ministar finansija, koga je nestašni Ruiz jednom ismejao - pojavivši se maskiran na jednoj njegovoj konferenciji za štampu. Sa plavom perikom i šminkom prošao je neupadljivo, sve dok svim mogućim novinama nije poslao slike izvrgavajući ruglu Bojera. Druga anegdota vezana je za jednu od njegovih kćeri (Mateos, inače pripadnik Opus Dei, ima trinaestoro dece). Videvši u jednom restoranu Isabel Prajsler, bivšu ženu pevača Hulia Iglesiasa koja se kasnije udala za Migela Bojera, naručila je tortu i pljusnula je u lice gospođi Prajsler, inače omiljenoj ličnosti španske štampe "srca" koja neumorno tretira džet-set društvo.

Posle silnih sudskih procesa Ruiz Mateos je oslobođen svih optužbi i mogao je da se vrati u Španiju, mada najveći deo gubitka nikada nije povratio. Tada je sazvao konferenciju za štampu na ulici i pojavio se u odelu "Supermena" sa prenosnom porukom da je neuništiv, nesavladiv i da mu čak ni država (još uvek sa socijalistima na vlasti) ništa ne može.

Sa nepogrešivim instinktom biznismena kupio je budzašto Rajo Valjekano i za predsednika postavio svoju ženu, 64-godišnju Terezu Rivero. On sam, zbog nekih zakonskih zavrzlama, ne može biti predsednik. Gospođa Rivero je shvatila posao vrlo ambiciozno i ozbiljno, polako je počela da ulazi u svet fudbala, stekla je simpatije navijača, kojima se sviđa kad ustaje sa svog mesta u loži i psuje sudiju, i još više igrača, pošto sa njom nema nikakvih problema oko plaćanja. Igračima je obećala da će ih voditi u Majami ako pobede Real i Barselonu i, posle više nego časnog poraza od Reala, zadržala je obećanje. O njenoj popularnosti svedoči podatak da je stadion nedavno poneo njeno ime, na ulazu stoje ogromnna slova "Estadio Doća Tereza Rivero".

Uoči prošlosubotnjeg derbija euforični Ruiz Mateos podelio je, u svom stilu, nekoliko saveta kolegi Lorensu Sansu, predsedniku Real Madrida:

"Ako želi da izvuče Real iz krize, najbolje bi mu bilo da svoju ženu postavi za predsednika. Moje iskustvo je vrlo pozitivno... Kao Špancu veoma mi teško pada situacija u kojoj se nalazi Real Madrid, najpoznatiji klub na svetu... Voleo bih da Real što pre reši svoje probleme, u protivnom pretvorićemo ga u našu filijalu."

Ruiz Mateos kaže da, kao religiozan čovek, veruje da je sve ovo što se događa "božje delo", neko "natprirodno čudo":

"Uživam da u kancelariji uključim na TV-u teletekst i gledam tabelu Prve lige gde piše: 1. Rajo Valjekano... Onda zovem Terezu i pitam je da li i ona vidi isto... Ona radi fenomenalno i dođe mi da je gurnem u politiku. Doduše, ona kaže da o tome ne zna ništa, ali nije znala ni o fudbalu pa je naučila. Mislim da bi bila odličan političar, ali ne u Madridu, gde imamo odličnog gradonačelnika, već u Herezu..."

Bilo kako bilo, 15.500 mesta na stadionu Raja sve su zauzetija, navijači se zabavljaju i već dva i po meseca žive najlepši mogući san.

Njihov klub je lider, svi ga se plaše, naročito kad gostuje; jer, od pet mečeva na strani, četiri je dobio i samo jedan igrao nerešeno. Doživeli su da se i veliki komšija Real "trese" pred dolazak u Valjekas, mada se protivnički navijači i dalje ponašaju prilično nadmeno... Dan uoči malog gradskog derbija sportska redakcija "Kanala plus" organizovala je za emisiju "Dan pre" neobičan test: dvojici igrača Raja, Feronu i Ljorensu, dala je po jednu kameru i poslala ih u "tabor neprijatelja", u trofejnu salu Real Madrida. Tamo su njih dvojica u ulozi novinara napravili malu anketu sa pitanjem da li posetioci znaju s kim Real igra u narednom kolu. Tek poneko je znao tačan odgovor, ali niko nije mogao da navede ni jednog jedinog igrača Raja...

"JENKI" NA GOLU: Tvorac "čuda iz Valjekasa" je, u sportskom smislu, Huande Ramos (45), bivši trener drugoligaških ekipa Logronjes, Barselona B, Lerida i od sezone '98/99. Rajo Valjekana. Zadržao je kostur tima (sedam igrača) koji su vratili klub u Prvu ligu, a letos je potrošeno samo 230 miliona peseta (oko 2,5 miliona maraka) na kupovinu tri igrača: Luis Sembranos je došao iz Espanjola za 150 miliona peseta, Feron iz Barselone B za 50, a Bolo je bio otpisan u Atletik Bilbao, plaćen je samo 30 miliona peseta, a sada je najbolji strelac ekipe. Na golu je jedan Amerikanac. Kejsi Keler, doduše, ima dosta iskustva jer je branio u Engleskoj (Lester), ali niko nije verovao da može istisnuti sa gola Julena Lopetegia, bivšeg golmana Real Madrida i Barselone. A desilo se upravo to, "Jenki na golu Rajo Valjekana" radi svoj posao izvrsno. Drugi stranac u ekipi je Nemac Gerard Pošner, kupljen od Venecije, takođe budzašto, posle šestomesečne pauze zbog povrede.

Imena Estibarisa, Alkasara, Ljorensa, Kote, Kanabala ili Ernandeza značiće nešto samo onima koji pomno prate španski fudbal...

Bilo kako bilo, ona "munja" iz imena i simbola Raja pretvorila se u "grom", a do juče anonimni igrači u prave gromovnike koji su svojim liderstvom poremetili sistem vrednosti u španskom fudbalu.