Mitrohinov arhiv (3)

Borba protiv religije

Vasilij Nikiti� Mitrohin posvetio je jedno poglavlje svoje knjige aktivnostima KGB-a prema crkvama i sve�tenstvu u SSSR-u. Najve�i broj dokumenata, po prirodi stvari, odnosi se na aktivnosti Prve glavne uprave KGB-a (spoljna �pijuna�a), ali su mu kroz ruke prolazili i krajnje zanimljivi papiri iz sektora unutra�nje bezbednosti. Sude�i po onome �ega se dokopao i odabrao da objavi, Ruska pravoslavna crkva bila je decenijama "probu�ena" po KGB-u od vrha do dna. Naro�ito od vrha: patrijarsi, mitropoliti, arhiepiskopi, episkopi bili su redom zavrbovani; deo kodnih imena rasvetljen je, a deo nije; Sveti arhijerejski sabor decenijama se sastojao od samih saradni�kih veza KGB-a. Pri�a Danila Ki�a "Mehani�ki lavovi" (iz zbirke "Grobnica za Borisa Davidovi�a") nije bila nikakvo preterivanje

Po�to je religija u komunisti�koj dogmi kvalifikovana kao narkotik - "opijum za narod" - �eka je odmah po slamanju kontrarevolucije po�istila sve�tenike u Gulag, crkve su pozatvarane i ta je stvar dovedena pod kontrolu. Mitropolit moskovski Sergej objavio je 1927. izjavu o lojalnosti sovjetskom sistemu, i to je bio poslednji udarac: vera je u Rusa postala ilegalna delatnost. Od Ruske pravoslavne crkve napravljen je "lepo ure�en i lo�e vo�en muzej", kako se neko tada izrazio; patrijarh i Sinod bili su prakti�no internirani u Zagorsku, ali �eka i NKVD - po dobroj tradiciji - nisu ni�ta "prepu�tali stihiji". Poslednji zamenik predsednika KGB-a Anatolij Olejnjikov priznao je u jednom intervjuu 1991. da je od po�etka nadzora nad Ruskom pravoslavnom crkvom oko 15-20 odsto sve�tenika i monaha odbijalo da sara�uje sa Slu�bom.

INFILTRACIJA: Staljin se - kao �to je poznato - 1941, pritisnut Hitlerovim verolomnim napadom, setio da crkvu reaktivira na patriotskim osnovama. Posle Velikog otad�binskog rata crkva je bila tretirana bolje, posle Staljinove smrti jo� bolje, ali je KGB nikada nije ispustio iz svog "humanisti�kog" zagrljaja. Po�to je "kadrovska politika osnova svake politike" (Lenjin), drugovi �ekisti izbore patrijarha i episkopa tako�e nisu prepu�tali stihiji. Tako je agent pod kodnim imenom "Drozdov" bio vo�en kroz jerarhiju do mesta mitropolita talinskog, a onda i do mesta Patrijarha cele Rusije, gde sedi i dan-danas. Jedan od retkih sve�tenika koji su - po skupu cenu - ostali verni jevan�eljskoj misiji i nisu pristali na saradnju sa KGB-om, otac Gleb Jakunjin raskrinkao je mnoga imena episkopa i mitropolita, po�to je kao �lan Komiteta za slobodu savesti, posle neuspelog pu�a u avgustu 1991, imao uvid u deo arhive KGB-a koji se odnosio na crkvu. KGB je odmah zatvorio arhiv, ali je bilo kasno. Otac Gleb je bio optu�en za "odavanje dr�avne tajne", ali se nisu usudili da mu sude.

KGB je po liniji crkve sprovodio prema inostranstvu niz "aktivnih mera". Manji deo tih mera bio je usmeren prema emigrantskoj Ruskoj pravoslavnoj crkvi, u koju su infiltrirani agenti i iz �ijih su krugova vrbovani saradnici. Cilj nije bio toliko kontrola crkve u rasejanju, koliko pristup mati�nim knjigama u SAD i Kanadi, radi pribavljanja "legendi", la�nih identiteta za budu�e agente. Ve�i deo aktivnih mera KGB-a crkvenim kanalima bio je usmeren na me�unarodne i me�ureligijske organizacije, kakav je Svetski savet crkava. Pod izgovorom "borbe za mir i razoru�anje", predstavnici Ruske pravoslavne crkve u Svetskom savetu crkava vodili su aktivnu antizapadnu politiku na ve�t i kreativan na�in godinama. Istovremeno su �irili agresivnu propagandu o "verskim slobodama" u SSSR-u i drugim zemljama bloka, �to je dovodilo do problema i incidenata. Na inicijativu svojih crkvenih velikodostojnika, KGB je preduzimao akcije dezinformacija i �irenja kleveta protiv drugih crkava i bra�e u Hristu.

OPSEDNUTOST: Mnogo ve�i problem KGB je imao sa drugim verskim zajednicama, pre svega baptistima i Jehovinim svedocima, mada ni sa Grkokatoli�kom (unijatskom) crkvom nije i�lo lako. Unijatska crkva, sa masovnom pastvom u Ukrajini, bila je te�ka za penetraciju, ali ni blizu baptistima i Jehovinim svedocima. Te dve verske zajednice bile su u Rusiji nove i punile su prazninu u kojoj su autenti�ni vernici bili ostavljeni. Izgleda da su snaga njihove vere i prihvatanje mu�eni�tva stra�no iritirali KGB. Mitrohin navodi izve�taje lokalnih povereni�tava KGB-a o mukama koje su imali poku�avaju�i da se infiltriraju me�u baptiste i Jehovine svedoke. Pretnje nisu pomagale, na novac i privilegije bili su ravnodu�ni. Ostao je samo metod moralnih ucena: uhvatiti ga u grehu i pretiti razotkrivanjem pred sabra�om. Po�to je �ovek krhka posuda, puna mana i podlo�an isku�enjima, �ak se i me�u baptistima i Jehovinim svedocima na�lo klijenata za KGB. To im nije mnogo pomoglo. Do svoga kraja 1991. KGB je ostao opsednut Jehovinim svedocima, �to je umelo da dobije tragikomi�ne dimenzije. Analitika je proizvodila paranoidne teorije zavere Jehovinih svedoka protiv me�unarodnog proletarijata i prve zemlje socijalizma; Jurij Andropov je naro�ito imao pik na te bezazlene ljude i do kraja ih je progonio bez milosti.

Druga va�na, i podjednako neuspe�na, linija delovanja KGB-a bila je prema Vatikanu, kojim je Moskva bila opsednuta otkad je otkrila "koliko Papa ima divizija" 1956. Agentima iz vrha Ruske pravoslavne crkve nalo�eno je da se - pod legendom ja�anja me�uverskih odnosa i "borbe za mir" - infiltriraju u Vatikan i poku�aju da izazovu sukobe i razdor u kongregacijama. Izgleda da je kontraobave�tajna slu�ba svete matere rimske katoli�ke crkve bila efikasnija. Na jednoj konferenciji obave�tajaca Var�avskog ugovora konstatovano je da nijedna slu�ba nije uspela ni�ta u Vatikanu. Odre�enih uspeha bilo je, me�utim, u pribalti�kim republikama SSSR-a i Ma�arskoj. Sve�tenici i redovnici iz zemalja Var�avskog ugovora, zavrbovani po KGB-u i lokalnim slu�bama, uspeli su da stignu do Vatikana, ali daljih podataka o njihovim aktivnostima nema.

DROZDOV I OSTALI: Dolaskom Mihaila Gorba�ova na vlast, Ruska pravoslavna crkva malo je odahnula, ali je jako vodila ra�una da niti zaostane, niti se istr�i u procesu perestrojke i glasnosti. Kada je agent "Drozdov" kao patrijarh cele Rusije Aleksije na prestolu u Zagorsku krajem 1991. nasledio agenta patrijarha Pimena (kodno ime nepoznato), nosioca ordena Crvene zastave, smogao je hrabrosti da izjavi kako je "Rusija patila od te�ke bolesti u formi komunizma". Te�ku i sramnu istoriju vrha Ruske pravoslavne crkve, me�utim, nije bilo lako zaboraviti.

Otac Gleb Jakunjin uputio je januara 1994. otvoreno pismo patrijarhu Aleksiju (kodno ime "Drozdov"). Tamo je, izme�u ostalog, napisao i slede�e redove:

"Ako se Crkva ne opere od ne�isti �pijuna�e i potkazivanja, ne mo�e se ponovo roditi. Na nesre�u, samo je jedan arhijerej, arhiepiskop Hrizostom litvanski, imao hrabrosti da javno prizna da je bio agent i da navede svoje kodno ime 'Restavrator'. Nijedan drugi jerarh Crkve, me�utim, nije sledio njegov primer.

Najzna�ajniji biv�i agenti uklju�uju 'Drozdova' - jedinog �oveka Crkve koji je dobio slu�benu nagradu KGB-a 1988. za izuzetne obave�tajne zasluge - 'Adamanta', 'Ostrovskog', 'Mihailova', 'Topaza' i 'Abata'. O�igledno je da niko od ovih, niti drugih, manje zna�ajnih agenata ne pokazuje spremnost da se pokaje. Naprotiv: oni se osloba�aju svojih pastirskih obaveza pod izgovorom da su neutralno obave�tavali o prilikama u Crkvi, a u crkvenoj �tampi pojavljuju se �lanci u kojima se potkazivanje pravda potrebom opstanka Crkve u antireligioznoj dr�avi. Kodna imena koja sam otkrio u arhivama KGB-a ozna�avaju vrhunske jerarhe moskovske Patrijar�ije." Agent sa kodnim imenom "Drozdov" nije odgovorio na otvoreno pismo oca Gleba Jakunjina.

Priredio: Milo� Vasi�