In memoriam

Leon Štukelj

Četiri dana pre svog 101. rođendana u Mariboru umro je Leon Štukelj, legenda i savremenik olimpizma, do pre nekoliko dana najstariji živi olimpijski pobednik. Prošle godine, na njegov 100. rođendan, 12. novembra u rodnom Novom Mestu otvorena je nova sportska dvorana, koja je ponela njegovo ime, a predsednik MOK-a Huan Antonio Samaran lično je prisustvovao velikom događaju. Poslednjih godina vitalni Štukelj pretvorio se u zaštitni znak olimpizma, bio je počasni gost na mnogim velikim takmičenjima, uključujući i Olimpijadu u Atlanti kada je na ceremoniji svečanog otvaranja svojim još uvek čvrstim staračkim rukama na podijumu rezervisanom za najveće šampione ponosno mahao olimpijskom zastavom. Tada je uvek u svojoj hotelskoj sobi uzimao dve stolice i izvlačio "vagu" pred zadivljenim očima brojnih novinara.

U svom mariborskom stanu u jednom ormanu, tamo gde ljudi obično drže odela, imao je vratilo, u jednim vratima - karike. Istezao je svoje staračko telo skoro do poslednjeg dana života.

U karijeri je osvojio šest olimpijskih medalja, dve zlatne u Parizu 1924 (zlatne u višeboju i na vratilu), dve u Amsterdamu 1928 (zlatna na krugovima, bronzana u ekipnoj konkurenciji) i jednu u Berlinu 1936 (srebro na krugovima). Da 1932, kada je bio na vrhuncu karijere, nije odbio da putuje u Los Anđeles, zato što nije bilo para za njegove drugove iz ekipe, bilans olimpijskih medalja bio bi još značajniji.

Njegov recept za dug život bila je umerenost u svemu. Malo vina za obrok bilo je deo tajne njegove dugovečnosti, ali isto tako svakodnevne šetnje, planinarenje i, iznad svega, gimnastika.

U Sidneju iduće godine neće ga biti, ali njegovo mesto u istoriji olimpizma je večno.