GSM

Mobilna telefonija nije samo korisna i prakti�na. Kad �ovek vidi kako Crnogorci nikad ne ispu�taju iz ruku svoje telefone - jasno je da tu ima jo� ne�ega. GSM sistem mobilne telefonije otvorio je neslu�ene mogu�nosti u ljudskoj komunikaciji.

GSM je skra�enica od "groupe systemes mobiles", kategorije u me�unarodnoj podeli frekvencija ITU (Me�unarodne unije za telekomunikacije) rezervisane za be�i�nu telefoniju. Ispravni naziv za takav ure�aj je celularni telefon. Sistem GSM promenio je svet na vi�e na�ina, a njegovi efekti na ovu civilizaciju tek treba da budu prou�eni. Neki se ve� vide: GSM je, pre svega, ujedinio Evropu na tehnolo�kom planu vi�e nego "Airbus" avion i dao joj jednu od retkih prednosti nad Amerikom, jer je u celini evropski proizvod - od pameti do industrije koja je prati. Re� je o projeku gigantskih razmera: mre�a pokriva ceo kontinent; ve�ina kompanija koje pru�aju usluge povezana je ugovorima o "roamingu", tumaranju pretplatnika po kontinentu; ideja je da se ceo telefonski sistem Evrope ujedini i da jednoga dana SIM kartica (individualni pretplatni�ki modul) bude upotrebljiva u bilo kom telefonu - celularnom, obi�nom, javnoj govornici. Evropska unija je, osim toga, propisala da se monopol na telekomunikacije ima ukinuti, �to je dovelo do konkurencije i pada cena. U ve�ini evropskih dr�ava sada vas vuku za rukav da uzmete celularni telefon, �ak i besplatno, samo da pla�ate potro�ene impulse.

Brzina kojom je celularni telefon od skupog statusnog simbola postao masovna pojava nezapam�ena je. Jo� koliko pre �etiri godine "mobilni" je spadao uz d�ip, plavu�u i pi�tolj; danas ga kupuju deci za ro�endan. Crna i siva ekonomija na Balkanu procvetala je zahvaljuju�i mobilnoj telefoniji; policija ima ko�mare, jer je prislu�kivanje celularnih telefona �itava nauka, oprema je skupa, a koli�ina pretplatnika ogromna. Nije isklju�eno da uskoro broj mobilnih pretplatnika prestigne broj stabilnih telefona.

U�ivanje je tu u pukoj komunikaciji, najpresu�nijoj ljudskoj potrebi. Ako su se najpametniji in�enjeri Evrope udru�ili sa najpametnijim bankarima i nai�li na razumevanje politi�ara sa vizijom, a sve da bi se omogu�ilo jevtino telefoniranje iz ruke od Irske do Urala - iza toga mora biti da je stajala velika potreba. Dvadeseti vek osta�e zapam�en po eksploziji telekomunikacija, a dr�ave i politi�ari jo� nisu svesni koliko �e to promeniti svet. Ve� su u upotrebi satelitski telefoni iz ruke, a o�ekuje se da uskoro proradi nekoliko takvih sistema: bi�e mogu�e telefonirati sa bilo koje ta�ke na planeti u bilo koju drugu.

Nije to mala uteha u ova stra�na vremena: totalitarni re�imi toliko su se trudili da spre�e i kontroli�u upravo komunikaciju me�u ljudima, ali je ljudska priroda lukavstvom uma prevladala. Pre ta�no deset godina pao je Berlinski zid; u arhivama isto�nonema�ke tajne policije "�tazi" na�en je podatak da je ve�ina obave�tajnih podataka o Zapadnoj Nema�koj dobijana prislu�kivanjem mobilnih telefona. Zid je ipak pao, a protivprirodni (i - prema tome - gre�ni) komunisti�ki sistem ipak je oti�ao u slivnik istorije. Podatak o ulozi celularne telefonije u tome promakao je istori�arima. Mo�da je medijum ipak poruka; �to vi�e mi pri�amo izme�u sebe tumaraju�i okolo, to vlast vi�e gubi kontrolu nad nama.