Greška u detalju

"Meridijani"; "Vreme" br 461

Potkrala vam se mala greška na stranici 42 u rubrici "Meridijani" sa podnaslovom Potraga. Naime slika koju ste priložili nije slika aviona B-767 vec B-727. Sve aktuelne vesti o ovom kao i o ostalim udesima u avijaciji možete naći na sajtovima:

http://aviation-safety.net/

http://www.ntsb.gov/default.html

Verovatno za mnoge ovo nije bitno (zamena slike) ali takva mi je profesija, pa eto, da malo korigujem.

Danijel Sajn, dipl.ing. saobraćaja

Unutrašnja logika

"Vrištali su od besa"; "Vreme" br 461

Kao i prije deset godina, kada su za stvarne ili inscenirane napade na kosovske Srbe od strane srbijanskih medija i srbijanskih policijskih vlasti bila optuživana "nepoznata lica albanske nacionalnosti", tako i danas vaš list u članku "Vrištali su od besa" za atentat na g. Trajkovića optuzuje "tamošnje Albance" uz tragikomični navod u zagradi (istraga je u toku).

Kada je ustreljen sveučilišni profesor g. Agani, vaš list je bez ikakve ograde, gotovo kao provjerenu činjenicu, prenio insinuacije srbijanskih policijskih generala da su profesora "ubili šiptarski ekstremisti".

Kako su Hrvati srušili Vukovar, Muslimani postavljali bombe po sarajevskim tržnicama, onda su i Albanci ubijali sami sebe po Kosovu. Ovakav nacin pisanja ima svoju unutarnju logiku ali i problem, naime - sve ovo je u stalnoj i snažnoj koliziji sa istinom.

Ja znam da je vaš list lučonoša slobodne misli u Srbiji, znam da ste u vrijeme rata u Hrvatskoj i Bosni bili uporni u zagovaranju mira i kritici svakoga zla, stoga sam tužan kada u "Vremenu" moram čitati, nadao sam se, zaboravljene stupidarije o genetski predodređenoj krivnji. S nadom, da ćete moje pismo shvatiti kao dobronamjerno promišljanje o spomenutom članku, ja vas pozdravljam.

Zijah Mahmutspahić, Esen, Nemačka

Suze na oči

"Erić nije naivac"; "Vreme", br. 460

Nije vaše, gospodine Leviću, a ni gospodina Erića da zaštitite srpski jezik. Ko ste vi, e da biste zaštitili jedan jezik? Niste vi vlasnik srpskog jezika, niste samo vi, pa da budu presudni vaš sud i ljutnja što ga gospodin Pančić, kako kažete, zagađuje "svakonedeljnim verbalnim masturbacijama". A to što ga taj gospodin ne zagađuje, a pod vašom je optužbom, to vas čini moralno odgovornim, gospodine Leviću.

Kada je u pitanju jedan pesnik, onda je i te kako važno da li mu je neka pesma književno jaka ili slaba, a je li ona patriotska ili nije, nagoni li ona na oči suze rodoljublja ili ne, to - kada je reč o jednom značajnom srpskom pesniku druge polovine XX veka - i nije toliko važno. Morala bi, uostalom, Srbija i malo drugačije da se voli, pa da joj i ne trebaju te zakasnele i nesrećne rodoljubive suze.

Hrvat Josif Pančić je Srbiju voleo ljubavlju, čini mi se, istorodnom s ljubavlju spram Srbije u Teofila Pančića. Nijedan od njih nije dozvoljavao da se Srbija potiskuje u folklor i rural, nisu dozvoljavali da se duh u Srba učauri u nečemu duboko anahronom i jadnom.

Samo me malko preostalog morala primorava da ovo pismo potpišem svojim pravim imenom, a ne imenom Teofil Desnica - gospodine Dobrice Leviću.